ИН4С

ИН4С портал

„Мама, да ли сам ја Србенка?“ – Како су млади хрватски глумци реаговали кад су сазнали да су Срби (ВИДЕО)

1 min read
Оно што је мене занимало филмски нису деведесете, него данашњица и како све то утиче на децу која су данас деца.

„Мама, је л’ сам ја Србенка?”, упитала је Нина своју мајку када је имала седам година давне 2008. На потврдан одговор своје мајке Нина је остала у шоку јер је жарко желела да буде Хрватица, Ријечанка, ту где је рођена и где је одрастала. Био је то шок за њу и почела је да плаче… а касније ту чињеницу и скрива у друштву. И она није једина која је рођена након грађанског рата у Хрватској, а која је крила своје српско порекло.

Управо о томе говори филм „Србенка” редитеља Небојше Сљепчевича који је синоћ на филмском фестивалу у Мотовуну имао своју хрватску премијеру. И то није обичан играни филм. Идеја из које је настао је још необичнија али је као тема свеприсутна у хрватском друштву након завршетка ратних година.

Филм прати припреме и пробе за позоришну представу „Александра Зец” Оливера Фрљића, а тема којом се бави је утицај хрватског друштва и јавног дискурса на животе деце српске националности која су рођена у Хрватској годинама након завршетка грађанског рата.

Новинари „Јутарњег листа” су уочи пројекције разговарали с редитељем Небојшом Слијепчевићем који је објаснио како је уопште дошло до филма.

– Снимање самих проба био је мој полуприватни пројект, то испочетка није било снимање филма, него моја уметничка знатижеља, хтео сам да видим како Оливер Фрљић ради. Замолио сам га да бих волео бити на његовим пробама и он је врло брзо пристао – прича.

И, док је Сљепчевић, који је и раније имао идеју да сними филм који би се бавио различитим перцепцијама у Хрватској онога што се збивало у ратовима током распада Југославије, није ни слутио да ће тако нешто пронаћи на пробама за представу које је дошао да сними како би изблиза на делу гледао чувеног редитеља.

– Кад сам на првом састанку видео Фрљића с глумцима, схватио сам да ће заправо на самом процесу рада на представи глумци делити доста својих личних искустава. А онда су се појавиле четири 12-годишње девојчице, глумице које је требало да наступе у представи – прича Слијепчевић.

Девојчице, чланице позоришне радионице ЗиМ из Ријеке, у једној сцени Фрљићеве представе откопавају мртву Александру Зец, њихову вршњакињу. Заједно с Александром (коју глуми Ивана Рошчић) седају око школске клупе и одговарају на Александрина питања: о њиховој националности, слободним активностима, симпатијама…

Ипак, током рада на представи установило се да је једна од девојчица Српкиња и да то скрива.

Већ на првој проби видело се да је једна од њих у доста већем грчу од осталих. И пре него што сам уопште сазнао њену причу, почео сам камеру да окрећем ка њој, да бих врло брзо сазнао да је девојчица Српкиња, рођена 2001. године. Испричала нам је да тачно памти дан и сат у свом животу када је сазнала да није Хрватица. Већ тада ми се учинило да је то, као прво, страшно, а као друго, да ме занима да сазнам шта то говори о нашем друштву и зашто се то збива, где су узроци тога – препричава Слијепчевић.

Девојчица Нина тада је имала седам година и за њу је сазнање био велики шок те се расплакала и питала маму: „Је л’ сам ја Србенка?”, будући да тада још није знала да се правилно каже Српкиња. У филму је описала и како се на све могуће начине трудила да докаже да је то грешка и да је она Хрватица, рођена у Ријеци.

Поред Нине, и глумац Никола Недић испричао како је и он као дете имао проблема са својом српском националношћу и како се морао прилагођавати да би се уклопио, па када би у неком документу требало да напише име оца, он би уместо Симо увек писао Шимо.

За мене то симболизује и илуструје различите гласове у хрватском друштву који коегзистирају. Занимљиво је напоменути да су сви глумци у представи млади људи који су у време рата били деца или тинејџери, нису били одрасли људи.

Оно што је мене занимало филмски нису деведесете, него данашњица и како све то утиче на децу која су данас деца.

Мене није занимало радити филм о Александри Зец или о деведесетима у Хрватској, него о 2017. или 2014. кад је тај филм сниман – истиче Слијепчевић и додаје како је данас реалност да доста људи у Хрватској скрива своју националност.

Кад сам током процеса рада схватио да ће Нина бити главна јунакиња филма, консултовао сам се с њеном мајком, а када је филм био готов, прво смо га показали њима.

Не могу говорити у њихово име, али знам да је Нини то било питање својеврсне еманципације и колико год јој је било тешко, што се види и у филму, било јој је јако потребно да изађе из тог страха. Њена мама је природно забринута за своју ћерку и свесна колико је битна та тема и за њу и за ово друштво, те нам је допустила да користимо њене изјаве.

На почетку и крају филма имамо људе из публике који такође деле своје искуство, имали смо једну девојку која је имала веома необично и неугодно искуство из детњства које је хтела поделити с нама, али када је видела цео филм, уплашила се јер је управо добила посао и бојала се реакција те нас је замолила да је склонимо из филма, што сам ја и урадио – прича редитељ.

Извор: Блиц/Јутарњи лист

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “„Мама, да ли сам ја Србенка?“ – Како су млади хрватски глумци реаговали кад су сазнали да су Срби (ВИДЕО)

  1. To se braćo dešava inu NDMNE danas. Primjer: Moja sestra kazala svojoj kćerki koja je IV razred da joj svjedočanstvo u školi ispišu ove godine ćirilicom (posto su prethodne tri po automatizmuni ne pitajuci. Mala je reagovala plačući: „Neću, neću, sto ti samo meni nesto izmisljas, svi su mi se smijali juce, zasto svi mogu NORMALNO!? samo ja moram to?“

  2. Нешто није у реду, чим се овај Сљепчевић ухватио у коло са Оливером Фрљићем. И што се „Блиц“ оволико потрудио.
    Зашто?
    Зато што овом Фрљићу највише смета у Србији рехабилитација Драже Михаиловића, као и што му смета зашто Србија не прихвати Енглеску геноцидну резолуцију о Сребреници. Између осталог.
    Девојчица је Српкиња, нема потребе пласирати нове називе за народ који се зове Срби.
    Још један детаљ,
    Римокатолици у Хрватској и Пољској покушавају да Фрљића отресу са грбаче, али без дозволе Комитета, не могу ништа да учине. Они су чланови, а Сорош је врло јак.

  3. hrvatske i europske zapadne vrijednosti i kultura…komoleksi, primitivizam, seljakluk, paranoja, sizofrenija, dno dna, sacuvaj nas od gladi, kuge i…znate vec

      1. Па у Србији је дозвољено да се изјашњаваш као Хрват и није срамота, није исто

      2. Има ВЕЛИКЕ разлике, ви сте имали Јасеновац- ми нисмо, ви сте имали Стару Градишку- ми нисмо, ви сте имали Јастребарско, једини логор у историји за децу- ми нисмо, ви сте имали Јадовно- ми нисмо, ви сте имали безбројне јаме у које сте бацали нашу нејач- ми нисмо, ви сте имали србосјек- ми нисмо, ви сте се такмичили ко ће више Срба да покоље за ноћ- ми нисмо, ви сте неколико година држали у тамници и свакодневно мучили нашег митрополита загребачко- љубљанског Доситеја- ми нисмо, ви сте 1915. клали и вешали по Мачви, ми нисмо… Има тога још колико хоћеш ако ти ове разлике нису довољне…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *