Мамула: Државним ударом ЈНА могла да спаси Југославију

„Тешко је просудити што би се догодило, али свакако не би било онаквог рата на овим просторима. Не кажем да не би било сукоба, па можда и неког крвопролића, али у односу на ратну трагедију која се догодила међу нашим народима, сигурно не“

Адмирал Бранко Мамула сматра да војно руководство ЈНА сноси одговорност што није извршило државни удар који би, како вјерује, тада спријечио распад Југославије. Мамула каже да је ЈНА, у једном тренутку, била способна да произведе и нуклеарно оружје, али таква одлука, додаје, никада није донијета. Мамула је то саопштио гостујући у емисији „Жива истина“.

Адмирал флоте, начелник Генералштаба ЈНА од 1979 -1982. године, те савезни секретар за народну одбрану Бранко Мамула, на почетку књиге „Случај Југославија“ констатује да: „Војно руководство сноси одговорност што није извршило војни удар“, него је, како наводи, дозволило да националистичке вође и сепаратистичко понашање Словеније и Хрватске, гурну ЈНА у руке великосрпског национализма, који је Армију бескрупулозно искористио у међунационалном рату и на крају одбацио.

Одговарајући на питање да ли и данас вјерује да је државним ударом могла да се спаси Југославија, адмирал Мамула, каже:

„Сасвим сам сигуран да је требало учинити један корак, строго је то назвати војни удар, али у сваком случају да ЈНА преузме одговорност за вођење друштва и државе за једано одређено вријеме. Тешко је просудити што би се догодило, али свакако не би било онаквог рата на овим просторима. Не кажем да не би било сукоба, па можда и неког крвопролића, али у односу на ратну трагедију која се догодила међу нашим народима, сигурно не“.

Дужност начелника Генералштаба ЈНА Бранко Мамула преузео је 12. јуна 1979. непуну годину прије Титове смрти и само неколико мјесеци прије његовог одласка на лијечење, у Љубљану.

На посљедњем састанку државног и војног врха коме је пирисуствовао Тито, у Карађорђеву, 21. децембра, уочи Дана Армије, Мамула је саопштио да је стање у друштву лоше и пуно опасности по међунационалне односе.

Да ли је и Тито дијелио такву оцјену Мамуле?

„На неки начин да. Ми смо знали да он зна оно што сам ја у том реферату тада саопштио, али нам је било стало да своје ставове јансо саопшти. То се, међути, није догодило. Маршал је сједио, салушао и почела је дискусија, али нико није нити подржавао нити се супротстављао ономе што сам рекао. То су биле више-мање чињенице којима се није било лако супротставити“.

Током 80-их у Југославији се продубљује и политичка и економска криза. Влада Милке Планинц, па Бранка Микулића не успијева да ријеши проблеме. Јасно је да су земљи потребне корјените реформе, али нико није имао снаге да их спроведе. Мамула је тада сматрао да Војска не може да остане у касарнама , него да мора да изађе на политичку сцену.

Оставка Милке Планинц била је, према његовом мишљењу, погубна за реформе и отворила пут за јачање репуичких врхушки. Када је посриједи тренутак када му је постало јасно да партијски и државни врх воде Југославију у правцу нестанка, Мамула каже:

„У то су озбиљно почеле сумње 1983. након једне наше командно-штабне вјежбе на којој су учествовала сва руководства република. Након неуспјеха Милке Планинц постало је дефинитивно јасно да Југославија иде ка једном трагичном крају“.

Адмирал Бранко Мамула, такође, је потврдио да је због јавног саопштавања оцјена о стању у држави, драстично различитих од оних које је износило државно и партијско руководство, у једном моменту изгледало могуће и његово хапшење.

С обзиром на то да је ЈНА имала готово све осим нуклеарног оружја , те у вези са тим одговарајући на питање да ли је било планова да се уђе и у такав пројекат Мамула објашњава:

„Чињеница је да се код нас нуклеарној енергији посвећивала велика пажња, наравно у мирнодопске сврхе. Ми смо дешавања у вези са тим интезивно пратили и у једном тренутку ми би били у стању произвести нуклеарно оружје. Што се мене тиче ја бих га произвео. Таква одлука , међутим, никада није донешена“, казао је Мамула.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: