Mandat
Emilo Labudović
Piše: Emilo Labudović
Sloboda je sloboda samo ako je jasno definisana, precizno omeđena i zakonom zaštićena. U suprotnom, izvor je anarhije, nasilja i – neslobode. Ovo nedvosmisleno određenje granice između slobode i njene suprotnosti je temeljni princip demokratije, linija razdvajanja između režima reda i zakona i onih drugih u kojima je sloboda samo želja i fikcija. Filozofi su se odavno složili oko toga da apsolutne slobode nema i da je ona, izvan ličnog doživljaja i percepcije, kategorija ponašanja i vrijednosti koja je omeđena brojnim regulama i zakonima. Kažu da su samo pjesnici u svojim fantazmagorijama vlasnici apsolutne slobode.
Sloboda nije samo omeđena zakonima i moralnim kodeksima, ona je istovremeno štićena i garantovana tim istim instrumentima. A njen najviši garant i štit je ustav čija načela ne trpe tumačenja. Jedno od temeljnih ustavnih načela građanskih društava jeste da je pojedinac – građanin neopozivi vlasnik svoje volje, svojih uvjerenja, svojih gledanja na stvarnost, svojih uvjerenja i svojih zabluda. Naravno, samo onda i samo dotle dok ih ne pokušava silom nametati drugima.
Polazeći od tog nespornog stava, ustavni sudovi više zemalja koje su pravile tek prve korake u višestranačku demokratiju, protumačili su da su izabrani predstavnici naroda apsolutni gospodari svojih mandata. Stav je branjen potrebom da se odbornici i poslanici zaštite od apsolutizma partija i stranaka i njihovog vođstva. Na prvi pogled, ovom se tumačenju nema šta zamjeriti jer je riječ o ličnoj i slobodi uvjerenja, što je neotuđvo pravo pojedinca. Ali, ovo tumačenje je nesporno samo na prvi pogled i njegova suština se već u startu kosi sa načinom dolaska do mandata. Izborni sistem u Crnoj Gori, recimo, podrazumijeva da put do mandata vodi preko partijskih lista. Ako ostavimo po strani demokratičnost kreiranja odborničke i poslaničke liste, nesporna je istina da iza nje stoji i obezbjeđuje joj prohodnost snaga uticaja partije/stranke, njena organizaciona struktura i ne mala sredstva za kampanju koja ona obezbjeđuje. I, sad, tu leži i apsurd čitavog izbornog sistema. Neko ko je status odbornika/poslanika (naročito onih nižerangiranih na listi) stekao snagom i podrškom stranke i njene infrastrukture, postaje apsolutni vlasnik tog mandata i može sa njim da čini šta mu volja. Čak i da trguje sa njim, da ga „udalji“ od izborne platforme i programa na kojima je ostvaren i da na taj način drastično promijeni volju onih koji su listu podržali. A ustavi, takođe, one čijim se glasovima postaje odbornik/poslanik definiši kao apsolutne nosioce suvereniteta.
Neotuđivo pravo raspolaganja mandatom do kojeg se došlo preko tuđih leđa i o tuđem trošku, izvor je brojnih zloupotreba i prekrajanja ne samo odnosa snaga u partiji/stranci već i ukunog izbornog rezultata. Do toga naročito dolazi u sredinama i situacijama u kojima je odlučujuća takozvana „igra malih brojeva“, to jest mandat, dva. Prisjetimo se samo „prelijetanja“ od podgoričkih odbornika Kljajića i Guberinića, zetskog Vujačića, nikšićanina Draga Đurovića, budvanina Stevana Džakovića… čije je „gazdovanje“ mandatima korjenito mijenjalo odnos snaga u opštinama i preko noći gubitnike prevodilo u „pobjednike“. Ili čuvenog „presvlačenja“ opozicionih u dresove vlasti čitave jedne partije sa Darkom Pajovićem na čelu. Liše poslanika Srđana Perića koji je časno vratio svoj mandat.
Nastojanje nekih da ojačaju slobodu i prava pojedinca u odnosu na kolektivitet kojem pripada, odnosno odbornika/poslanika u odnosu na stranku kroz takozvane „otvorene liste“ ne mijenja suštinu problema. Kako god da se u okviru partijske liste dođe do mandata, on je u najvećoj mjeri rezultat ugleda, snage i novca stranke i, naročito, njene pozicije na političkoj pozornici. A jedna od osnovnih odrednica te pozicije jeste da li je određena stranka ili koalicija na vlasti ili u opoziciji. Tu poziciju svojom podrškom određuju građani – birači i niko (podvlačim – niko) osim njih nema pravo da je mijenja.
Sloboda je, rekoh, limitirana i jasno definisana, zakonima i moralnim normama omeđena kategorija. Ona je u istoj razmjeri i pravo i obaveza i niko, osim Boga, ne može njome neograničeno raspolagati. Činjenica je da su odbornici/poslanici, osim što su političari i javni radnici i ljudi sa određenim sistemom uvjerenja, shvatanja, ideala i svega onoga što ih čini individuama i ličnostima. Međutim, činjenica je da najveći broj njih, osim djelimično ličnim kvalitetima, političku profilaciju i reputaciju koja ih je dovela do tog zvanja duguju – strankama. Zato bi bilo politički (i moralno) korektno naći neku mjeru između prava, slobode i obaveza koje sačinjavaju mandat. Da se sačuva pravo na individualnost i slobodu uvjerenja ali i obaveza da se, onda kad se ta „individualnost“ sukobi sa partijskim programom i pozicijom, mandat vrati onome ko je njegov izvorni vlasnik. Samo u slučaju da se poslanik/odbornik samokandovao, što u izbornom sistemu zaista treba obezbijediti i olakšati kao mogućnost, tim mandatom se može slobodno raspolagati i jedini korektivni faktor je moralna obaveza prema onima koji su ga svojim glasovima omogućili. A sve dotle dok su stranke/partije „posrednici“ između birača i „izabranih“, u najmanju ruku postoji moralna obaveza da se ta činjenica uvažava i poštuje. Ne zbog stranaka/partija već zbog onih čiji interes „izabrani“ nsstoje da ostvare i realizuju „obnašajući“ svoj mandat. Primjer već pomenutog Srđana Perića nije samo častan izuzetak već i moguće pravilo i rješenje.
U protivnom, sam izborni proces gubi smisao. Jer, dokle god izbornu volju i izborni rezultat neskrivenom korupcijom mogu preko noći da promijene jedan ili dva „preletača/prevrtača“, čemu onda izbori? Čemu onda čitava izborna gungula i skupa skalamerija kad neki tajkun osrednjom„ investicijom“ u odbornika/poslanika svaki poraz onih koje podržava očas može da pretvori u „pobjedu“? Aktuelni slučaj Budve, ne tako davno Nikšića i malo dalje Podgorice, ozbiljno upozoravaju zakonodavce i ustavobranitelje da još jednom temeljno sagledaju pitanje mandata i raspolaganja njime. I nađu mjeru između prava jednih i prava drugih, jer sukob tih prava slobodu čini neslobodom, demokratiju kesokratijom a građanina, tog apsolutnog nosioca suvereniteta, trećerazrednim učesnikom izbornog procesa.
(od onomad)
..“Knя́zi bo ne sútь boя́znь dóbrыmъ dѣlómъ, no zlы́mъ…“
Zakon se odnosi na dela, ne može propisati osećanja i misli,
Ima svoje mesto svako, trebalo bi da ima, i Crkva i Država i Nauka i Čovek.
„Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije“ – prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997…
…“Cilj nauke nije da uputi u beskonačnu mudrost, već da ograniči beskonačne pogreške…“, Bertold Breht, nemački, Bertolt Brecht
…“Za razliku od Crkve, koja je prizvana da bude nebo na zemlji (iako, naravno, na njivi Božjoj, pored žita, ima i kukolja), i da ljude privodi Hristu, Bogu ljubavi, baš ljubavlju, a ne inkvizitorskim nasiljem, zadatak države nije u tome da stvori raj na zemlji. Moralni smisao postojanja države jeste upotreba zemaljskih sredstava, od prava do sile, radi ograničavanja zla i podržavanja dobra (Rim. 13,3–4). Kako je govorio Vladimir Solovjov:ona ne treba da pokušava da stvori zemni raj nego da spreči da na zemlji ne zavlada pakao…“
To bi trebalo da bude nesporno,
Da se pods(j)etimo,
Par stvari,
Neće biti da smo samo mi u zadnjih sto godina pametni a svi iz generacija pre, koji su stvarali, budale.
Svaka orijentacija čoveka u prostoru traži nepromenjivu tačku koja je orijentir.
Pa i kod bilo kog ozbiljnog posla prvo se usaglasi terminologija i metodologija.
A koliko je životu ozbiljno pristupiti?
Oni naši ranije su imali tu nepromenjivu tačku i bila im je svima ista, zajednička.
Zato su bili zajedno. I Zajednica.
Bog. On i dalje postoji i nije se promenio. Mi smo zalutali.
Dva ljudska bića od kojih jedno veruje u vaskrsenje a drugo ne, ne mogu zajedno preći ceo potreban put pri svim okolnostima koje stoje.
Srećom po ljudsko biće, po oba, bitna osobina Boga je da i leči.
Slava Bogu
„34. Ne brinite se, dakle, za sutra: jer sutra brinuće se za se. Dosta je
svakom danu zla svoga.“
„7. Kad biste pak znali šta je to: Milost hoću a ne žrtvoprinošenje, ne
biste osuđivali nevine.“
„21. Rekoše mu: Ćesarev. Tada im reče: Podajte, dakle, ćesarevo ćesaru, i
Božije Bogu.“
(Sv. Jevanđelje po Mateju 6:34,12:7,22:21)
HRIŠĆANSKO PROLEĆE, Jovan Dučić
Vidik se krvlju sav zarubio,
Prvi kos peva tanko i tanje.
Aždaju Sveti Đorđe ubio,
Srebrnim kopljem baš u svitanje.
Kraj crkve čempres crn zagustio,
Hristovo jagnje ovca rodila,
I Sveti Marko orla pustio,
I Sveti Todor svog krokodila.
Golubica u suncu sinula,
Sa lišća kaplju svete arije…
Dva apostola tud su minula
S porukom sina čiste Marije.
Kraj reke zrače beli krinovi,
Pada snop zraka s neba sredine:
I sja oreol večni i novi
Jagnjeta što gre preko ledine.
policajac Veljko Radenović+
…“Znao je da u jedan džep stavi insulin, a u drugi čokoladu…“
Kosovski božuri – Đenerale
https://www.youtube.com/watch?v=pnJLc0bKA8g
SLOBODA je i da individua bude SLOBODNA i imajuci IZBOR predje u drugu partiju ako mu ZAKON dozvoljavsa ,a slucaj sa Dzakovicem je SLOBODAN , MORAL je drugo pitanje i jedini zakon u ovom slucaju! Za mene je VECA NEMORALNOST od LIDERA koji su DZAKOVICU sto huskaju narod na njega ne osjecaju se ODGOVORNIM bar u dijelu njegovog izbora za poslanika itd,,,,,
Sloboda kako je to lijepa riječ a nikada je nijesmo imali ,nikada u zadnjem vijeku,i kada smo bili u prilici da je dobijemo bez ikave teškoće opet su je odnijeli OSLOBODIOCI,a u ovim krajevima samu su jedini te isti bili i ostali „oslobodioci“!
Bili su i drugi u ratove od Skdra pa do Krfa i nazad skoro do Štajerske,sve su oslobodili i nijesu se time ni hvalili niti to toliko isticali!Tu slobodiu narodi koji su je dobili a vjekovima bili u ropstvu nijesu cijenili jer nijesu zanli šta je sloboda prvi su počeli da je ruše iznutra baš oni robovi slobode i napadju.
Tako su odmah nakon te velike slobode izvojevane u Velikom ratu počeli sadašnji slobodari da bune uz pomođ stranog novca iz Italije pa evo do turista iz te iste Italije preboljeli od Korone pričaju istu priču o slobodi i njihovom junaštvu.
Crna Gora uistinu i ne zna što je sloboda evo skoro ravno 80 godina,nije to malo a najviše se u tim vremenima pričali baš o tome i ovakvoj slobodi.
Niko više ne priča o slobodi do nas o čojstvu junaštvu i poštenju to su najviše izraubovane riječi ovdje a njihova demokratija dođe povrh svega toga kao šlag povrh nekog kolača kao ekstra namaz slatke laži!
Sva istorija demokratske Crne Gore ili Montnegera i njegove demonokratije je stala u samom jednom liku baš juče iako nije od juče,taj čovjek je tipičan primjer i pravi poredstvnik ovog naroda ,kda se radi o svim gore pomenutim stvarima od čojstva do demokratije.Tipičan primjerak ovog naroda i ovih vladara od 12 jula 1941 godine do danas ili juče 21,sve mi je dozvonjena ako mi je na korist.Da je to pojedinac pa bi rekli dobro desilo se to ali to je genralna slika ovog naroda, u kojoj se samo ubacuje ovaj ili onaj maloumnik koa nazovi neki vođa, imena nijesu uopšte važna, jer svi od reda od najmanjeg činovnika do verhovnog bludnika su vođeni samo jednom mišlju,pogađate kojom ,ada naravno SLOBODOM ,ko se za nju nebi borio kada je cijena toliko velika!Koliko je naroda stradalo vojske i vojnika nema broja da bi nam na kraju OSLOBODIOCI donijeli ovu i ovakvu slobodu za koju treba samo oni da se bore, da im je ko ne ukrade,a kako se čini da je došla ta njihova ,ali i naša sloboda ,može stanuti samo u jednu vreću ,ne u prezimenu stvrno,nego istinski u jednu vreću kojom možeš sve podmiriti,
od stoke s žitom do brašna za narod ,droge za državu i novac za povlaštene i ugledne borce za SLOBODU i DEMOKRATUIJU?
Ako kada budemo mijenjali simbole na zastavi morat ćemo umjeto grba Nemanjića(mada ovaj bojom podsjeća na Vizantiju) staviti vreću, ili jednostvno rupu nešto slično kao Rumuni nako svgavanja Nikolaja Čaušeskog!
Gospodine Labudoviću, odličan komentar… Svaka čast, komplimenti!?
P.S. „Budvanin“ i „Nikšićanin“, piše se velikim početnim slovom… a „budvanski“, „nikšićki“ – malim početnim slovom?… No, to i nije toliko bitno, bitnije je da je Vaš komentar na mestu… Pozdrav!?