Mandić, Knežević i Bečić nepoželjni u Hrvatskoj, Ministarstvo vanjskih poslova CG i dalje ćuti

Trideset i više sati posle note Ministarstva vanjskih poslova Hrvatske kojom su drugi čovek države Crne Gore, predsednik Skupštine Andrija Mandić, potpredsednik Vlade Aleksa Bečić i narodni poslanik, predsednik jedne od vladajućih partija Milan Knežević proglašeni za nepoželjne osobe u Hrvatskoj, i dalje nema nikakve reakcije Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore.

Juče tokom dana reagovala su jedino trojica crnogorskih funkcionera kojima je odlukom hrvatskih vlasti zabranjen ulazak u tu zemlju, a Milan Knežević na mreži Iks napisao je da je njegov „đed Milan, po kome nosi ime, zalud poginuo na Đurđevdan 1945. oslobađajući Karlovac od ustaša i nacista i da su, izgleda, oni pobedili, a mi izgubili“.

Istoričar Aleksandar Raković reagujući na činjenicu da se ni drugi dan od note hrvatskog MVP nije oglasilo crnogorsko ministarstvo, konstatuje da je na prvom mestu činjenica da se „Republika Hrvatska, iako u Ustavu ima odrednicu da se gradi na antifašističkim tekovinama, oglušila o te navodne antifašističke tekovine time što je uvela mere Mandiću, Kneževiću i Bečiću zbog toga što su njih trojica osudili fašizam, ustaštvo i nacizam“.

„Hrvatska je donela odluku koja je u neskladu sa njihovim ustavom, i zapravo je tom odlukom napravila sponu sa tekovinama NDH, a ne sa svojim ustavom“, kaže Raković za RT Balkan.

Po njegovom mišljenju, kada je reč o tome da se Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore još nije oglasilo posle note Hrvatske, „sama činjenica da se crnogorsko ministarstvo zove Ministarstvo vanjskih poslova trebalo bi da nešto sugireše, da je taj model uzet iz Hrvatske“.

„Ne treba smetnuti sa uma, umesto da se ministarstvo zove onako kako se kroz istoriju zvalo, ministarstvo inostranih dela, ili već kako u smislu jedinstvenog imena sa Srbijom, ovde se napravila spona sa identitetom tog ministarstva u Republici Hrvatskoj“, kaže Raković.

Naš sagovornik ocenjuje da je „Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore nastavilo da vodi politiku koja je bila i pre i posle 30. avgusta“.

„I dalje se vodi politika koja je protiv Srbije i RS i interesa Srba u Crnoj Gori i kada je reč o Kosovu i Metohiji i kada je reč o Srebrenici, a sada vidimo i kada je reč o zaštiti prava na kretanje i slobodu govora trojici državnih funkcionera u Crnoj Gori“, kaže Raković.

Na odluku hrvatskih vlasti juče je reagovao i predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić koji je izjavio da Crna Gora „neće preduzima nikakve recipročne mere povodom odluke Zagreba“.

„Andrija Mandić je drugi čovek države, odmah iza predsednika Republike. Ne slažem se s tim da ne bude recipročnih mera i ne slažem se s politikom i naših vlasti u Beogradu kada se uvode sankcije uglednim ličnostima iz Srbije a da nema mera reciprociteta. Mi na taj način, govorim o Srbima, bez obzira da li je reč o Vučiću, Dodiku ili Mandiću, pružanjem ruke koje smatramo gestom dobre volje nećemo postići efekat koji bi trebalo da postignemo. Dakle, na političko nasilje, zabranu govora, kretanja, treba odgovoriti merama reciprociteta i to je u diplomatiji uobičajeno“, kaže Raković.

Dodaje da „ne zna zašto se naše vlasti u sličnim slučajevama veoma šturo opredeljuju za mere reciprociteta“.

„I što se tiče Mandića, on je samo na tragu te srpske politike da treba pružati ruku što više i više s nadom da će ona biti pružena i s druge strane. Neće biti pružena s druge strane. Oni će to tretirati kao slabost“, reči su Rakovića.

Takođe, kako kaže, u ovom slučaju ne očekuje nikakvu reakcije Podgorice na mere Zagreba.

„Ne očekujem nikakvu reakciju. Bilo je tu još provokacija sa strane Hrvatske. Podsećam, njihovi vaterpolisti ne žele da igraju u Kotoru na bazenu koji nosi ime jednog od srpskih boraca tokom rata 1990-ih. Jednostavno neće da dođu na utakmicu a nema reakcije Crne Gore. Ozbiljna država treba da povuče korake koji treba da stave do znanja da se ne može poigravati s državnim interesima. Čini mi se da će i ovog puta biti promašena prilika da se sprovedu neke mere reciprociteta“, zaključuje Raković.