Manje poklona za srpske zvaničnike zbog korone

Aleksandar Vučić zadržao je u ličnoj svojini četiri dara, a među njima su hemijska olovka kojom je potpisao Vašingtonski sporazum 4. septembra i ključ od Bele kuće, koji je dobio od predsednika SAD Donalda Trampa.

Za 11 godina, koliko se objavljuje Katalog poklona koje su primili javni funkcioneri u Srbiji, 2020. je ubedljivo „najsiromašnija” – zbog kovida 19, naravno. Tokom prošle godine Agenciji za sprečavanje korupcije prijavljeno je ukupno 210 poklona iz 24 organa svih nivoa vlasti. Poklone je primilo ukupno 29 javnih funkcionera, a kao i prethodnih godina, najviše – 44 dara – dobio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U toku 2019. godine, recimo, Vučić je primio 121 poklon.

U dosadašnjem radu agencije, koja od 2010. kontroliše evidenciju poklona koji se dobijaju „u vezi s vršenjem javne funkcije”, najveći broj prijavljen je 2017. godine – 729 poklona ukupno. Za 2019. prijavljen je 681 dar javnim funkcionerima. Agencija je zaključila „da je značajan pad u broju prijavljenih poklona primljenih tokom prošle godine indukovan pandemijom kovida 19, koja je u Republici Srbiji proglašena 6. marta 2020, što je uzrokovalo redukovanje protokolarnih i prigodnih susreta javnih funkcionera”.

Najveći broj poklona u prošloj godini primljen je u decembru, kada je prijavljen prijem 54 poklona, potom u februaru (50 poklona) i u januaru (30 poklona). U aprilu, prema podacima iz prijava, nije bilo nijednog poklona, dok su u maju primljena samo četiri poklona, a u avgustu – dva. „Navedeno osciliranje u vezi s primljenim poklonima direktna je posledica pandemije, što se naročito uviđa na podacima za april i maj 2020. godine, kada je trajao lokdaun na teritoriji Srbije”, navodi se u statističkoj analizi kataloga poklona, koju je Agencija za sprečavanje korupcije objavila na svom sajtu.

Ova analiza za 2020. sadržinski se unekoliko razlikuje od onih rađenih u prethodnim godinama, a razlog je promena zakona. Članom 63 Zakona o sprečavanju korupcije propisano je da evidencija poklona koju vodi organ javne vlasti, a koja se dostavlja agenciji, ne sadrži podatke o poklonodavcu, što je bitna razlika u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, ističu u agenciji. Značajna promena zakona ogleda se i u tome da javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojini protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10 odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, dok je po prethodnom zakonu ovaj procenat iznosio pet odsto.

Među poklonima koji su Agenciji prijavljeni tokom 2020. godine, primljeno je ukupno 160 (76,19 odsto) protokolarnih i 50 (23,81 odsto) prigodnih poklona. Protokolarni pokloni su oni koje funkcioner primi od strane države, njenog organa ili organizacije, međunarodne organizacije ili stranog pravnog lica prilikom službene posete, gostovanja i slično, a prigodni poklon je onaj koji je uručen funkcioneru u prilikama kada ljudi tradicionalno razmenjuju poklone. Najveći broj protokolarnih poklona prijavili su Generalni sekretarijat predsednika republike, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane. U režim javne svojine preneto je ukupno 165 poklona, odnosno 78,57 procenata svih prijavljenih poklona, dok je u režimu lične svojine javnih funkcionera zadržano 45 poklona (21,43 odsto).

Predsednik Vučić zadržao je u ličnoj svojini četiri poklona – hemijsku olovku kojom je potpisao Vašingtonski sporazum 4. septembra (procenjena na 6.000 dinara), ključ od Bele kuće (koji je dobio od tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, 5.000 dinara), dva metalna stalka za bocu (5.000 dinara) i tri flaše vina (5.000 dinara). Darovi koji su ostali u javnoj svojini vredni su 2.740.000 dinara. Među ovim poklonima je i najskuplji uopšte u prošloj godini, od 800.000 dinara – „uramljene deonice koje je kupio srpski knez (Miloš) Obrenović za izgradnju tunela ispod brda Budima, početkom 1840. godine”, dimenzija 78 puta 62 centimetra. Ovo je bio rođendanski poklon predsedniku, koji mu je 5. marta „uručio ambasador u ime poklonodavca”.

Sledeći najskuplji poklon je takođe rođendanski. Procenjen je na 400.000 dinara – skulptura „Kosovski juriš” akademskog vajara Milivoja Mićića, izlivena u bronzi. Vučić je dobio i uramljenu tapiseriju s motivom mauzoleja ispod krošnje drveća, vrednu 300.000 dinara, a uručena mu je prilikom predaje akreditiva 12. maja prošle godine. Na ceremoniji otvaranja „Turskog toka” u Istanbulu 8. januara dobio je, između ostalog, ručni sat „Zlatoustovski časovni zavod” 195 ČS, procenjen na 110.000 dinara. A prilikom obeležavanja Dana pobede u Moskvi 24. juna Vučiću su poklonjene tri uramljene replike Akta o vojnoj kapitulaciji Nemačke na ruskom, engleskom i nemačkom jeziku (100.000 dinara) i automat sistema „Špagin” (PPŠ), kalibra 7,62 mm iz 1942. godine (90.000 dinara). Na 100.000 dinara procenjena je i srpska oficirska sablja M 1895/1995, koju je dobio 14. juna prilikom vojne vežbe u Takovu.

Posle predsednika republike, među organima javne vlasti najviše darova prijavili su Ministarstvo odbrane – 39 i Ministarstvo spoljnih poslova – 20. Inače, to može da znači ne samo da su dobili najviše poklona, nego i da su ovi organi najažurniji u ispunjavanju ove svoje obaveze. Za 2019, poklone je prijavilo 40 organa, a pored predsednika republike (121) te godine najviše poklona prijavila je Narodna skupština (67), Ministarstvo odbrane (66) i Vojnoobaveštajna agencija (43).

Kada je reč o javnim funkcionerima koji su primili poklone, najviše su ih dobili ministar Aleksandar Vulin – 26 (većina dok je bio ministar odbrane) i bivši predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić – 16, koji su ih ostavili u javnoj svojini. Ministri Nikola Selaković i Branislav Nedimović primili su po 15 darova, s tim što je šef diplomatije sve poklone dobio u novembru i decembru, a ministar poljoprivrede sve u decembru kao novogodišnje poklone. Selaković je svoje preneo u režim javne svojine, a Nedimović je sve poklone zadržao u ličnoj svojini, budući da su bili pretežno hrana i piće, a najskuplji su bili oni od 3.500 dinara.

Premijerka Ana Brnabić primila je 10 poklona, a po sedam su dobili predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, ministri Maja Gojković, Tatjana Matić i Nebojša Stefanović, direktor BIA Bratislav Gašić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Ministar finansija Siniša Mali primio je jedan poklon, prigodni, od 3.000 dinara.

Ukupna vrednost poklona koje je Vulin dobio iznosi 141.880 dinara (najskuplji je set pet srebrnjaka od 26.000), Jelušićevi pokloni su procenjeni na 81.820, Selakovićevi na 91.600, a Nedimovićevi na 35.900 dinara. Najskuplji poklon koji je dobila premijerka Brnabić je „akvarel lokalnog umetnika i zlatnik” – 11.000, a ukupna vrednost njenih poklona procenjena je na 46.500 dinara.

Organi javne vlasti na republičkom nivou primili su ukupno 172 poklona, a javni funkcioneri su 44 poklona zadržali u ličnoj svojini, dok je preostalih 128 poklona preneto u javnu svojinu. Na pokrajinskom nivou primljena su ukupno tri poklona i preneta su u javnu svojinu – predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor primio je jedan, a predsednik Vlade APV Igor Mirović – dva poklona. Na lokalnom nivou primljeno je ukupno 35 poklona, a samo jedan je zadržan u ličnoj svojini. Na lokalnom nivou poklone su primali gradonačelnici – 17 poklona, jedan predsednik skupštine grada – 16 poklona, i jedan zamenik gradonačelnika – dva poklona.

Od amajlije do maslinovog drveta i zaštitne maske

Lista primljenih poklona u prošloj godini sadrži, između ostalog, po jedan album, set srebrnjaka, amajliju, pištolj, pušku, sablju, bistu, ćilim, zastavu, značku, ključ, košulju, kravatu, ibrik, maslinovo drvo, osušeni list duvana u ramu, muzički instrument, zaštitnu masku… Tu su, recimo, i po dve vaze, ručna sata, medaljona i zlatnika, po tri ikone i kalendara, četiri gravure, pet medalja, devet tanjira, 10 monografija, 11 maketa, 14 predmeta narodne radinosti, 21 slika, 23 flaše pića, 30 knjiga…

Najviše darova od tri do deset hiljada dinara

Vrednost poklona koje su javni funkcioneri primili tokom 2020. godine kreće se od 650 do 800.000 dinara. Za 14 poklona procena novčane vrednosti još nije završena. Vrednost najvećeg broja poklona je u rasponu koji iznosi od 3.000 do 10.000 dinara – ukupno 74, od kojih su javni funkcioneri devet zadržali u ličnoj svojini. Nešto manji broj poklona je u vrednosti do 3.000 – 71, od kojih je 35 preneto u javnu svojinu, a 36 zadržano u ličnoj svojini. Svi zadržani pokloni u ličnoj svojini – ukupno 45, nalaze se u ove dve vrednosne kategorije, dok su svi pokloni u vrednosti preko 10.000 dinara preneti u javnu svojinu. U 2019. najskuplji poklon, vrednosti 1.200.000 dinara, prijavilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – reč je o bakarnoj bisti Dostojevskog, delu ruskog vajara Grigorija Viktoroviča Potockog.

Izvor. politika.rs