Мањинска Влада – корак напријед, назад два

Ако бисмо настојали сликовито да прикажемо досадашње активности у правцу конституисања мањинске Владе то би било на следећи начин: „Корак напријед, назад два“.

Иако је недјељама уназад јавност запљуснута, готово ритуалним, обећањима да у оквиру ове Владе неће бити мјеста, нити било каквог утицаја ДПС-а, СДП-а, СД-а, на крају се испоставља да ће свака политичка организација која буде подржала овај концепт „изласка из парламентарне кризе“, очигледо, имати разлога за славље. 

Јучерашња изјава мандатара др Дритана Абазовића да су на корак до мањинске Владе, те да ће, иако није тако било најављивано на почетку, СДП бити дио мањинске Владе, док, како је рекао, за СД није сигурно, узбуркала је јавност.

У међувремену, очигледно је да је и СНП одступио од категоричног почетног става Главног одбора ове партије да мањинска Влада неће имати њихову подршку уколико у њој буде тражено мјесто за СДП и СД.

Све ово јасно указује на велику ужурбаност актера и постепено попуштање од максималистичких захтјева, иако предсједавајући Скупштином Црне Горе, Страхиња Булајић, није заказао сједницу, и како ствари тренутно стоје – то неће ни урадити.

Политички аналитичар, мр Томаш Дамјановић, изјавио је за ИН4С су прошла су два мјесеца од обарања Владе Здравка Кривокапића, а већ сада се чини да је његова ера, таква каква је била, још и солидан примјер функционалности у односу на оно што нас чека.

„УРА као, номинално, кључни актер, тј. играч с којим и даље нисмо начисто у погледу одговора на питање да ли знају више од нас или су запловили у поље чијим правилима нису дорасли те друго, можда и важније, питање: хоће ли мјеста по дубини бити дефинисана вољом остатака СНП-а или СДП-а. Наизглед, чини се да је свеједно. У некој вишој равни, оној гдје етика одређује политику, можда и јесте тако, али прије него што тај принцип преведемо у праксу, запитајмо се да ли бисмо више вољели да нам свакодневица зависи од потрошеног каријеристе из СНП-а или од члана СДП-а што израз „посрбица“ сматра историјски утемељеним, али политички неучинковитим, уз неизоставно „нажалост““, истакао је он.

Јасно, додаје Дамјановић, концепт у који смо, силом прилика, вјеровали уочи и након 30. августа неповратно се распао: ако је судити по односу амбасада према украјинском питању, тј. овдашњим реакцијама на то, нити ће отворено српска опција (НСД) чинити власт у догледно вријеме нити ће политичка структира која настоји да окупи што шири слој становништва, независно од идентитетског предзнака (ДЦГ), имати богзна какав маневарски простор.

„О томе нам понајбоље свједоче трендови са локалних избора: партије се, махом, одричу учешћа у срединама које не сматрају својим упориштима, што раније није био случај. Фактичка федерализација или прегруписање, потпуно је свеједно како ћемо то назвати. Чињеница је, пак, да Црна Гора, као јединство различитости, више не постоји чак ни као парола. У пракси, то добро знамо, никад је није ни било изван предизборних спотова и туристичких брошура“, саопштио је Дамјановић.

Када је ријеч о ДПС-у, Дамјановић истиче да је ова партија, негдје на пола пута између сигурног повратка на власт и ништа мање извјесног цијепања.

„Кључ је, наравно, у ономе што се, каткад, трудимо игнорисати: шта ће бити са Ђукановићем. Јер, ДПС, то је он. У крајњем, одговор на питање да ли се враћа ДПС мање је важан од чињенице да њихов систем вриједности, у значајној мјери, никада није ни оспорен. Велика побједа, а креатор доминантног правца, као на филму, свједочи плагирање свог дјела. На прву помисао, звучи бизарно. На другу, бизарности се придружује меланхолија. Кључ који отвара или затвара сва врата: амбасаде. Небитно је шта они мисле, док год се, било медијски, било у сфери културне политике, или нечега што би требало да покрива то поље, преимућство страног фактора не преиспитује. Ако ћемо искреније, оваквих нас, какви смо, без страног фактора не би ни било“, наглашава Дамјановић и закључује да ће се наша судбина кројити другдје, а питање номиналног учешћа у власти изнова ће нас подсјећати на незгодну разлику између загледаности у дубине геополитике и зависности од оних који такво што, у занесености оперативном прилагођавању стратегије закону нужде, и не проблематизују.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: