МАНС: Методе из афере „Снимак“ поновљене за изборе у Тивту

Министарство рада и социјалног старања је у предизборној кампањи за тиватске локалне изборе грубо кршило Закон о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, јер није објављивало аналитичке картице о корисницима социјалне помоћи у законом прописаној форми, показује анализа МАНС-а.

Закон о финансирању политичких субјеката и изборних кампања јасно прописује да Министарство надлежно за послове рада и социјалног старања прикупља аналитичке картице које садрже податке о износу и броју корисника свих облика социјалне помоћи у току изборне кампање, као и податке о врстама и примаоцима социјалне помоћи, а све уз вођење рачуна о заштити личних података.

Упркос томе, Министарство је, умјесто стварне аналитичке картице из које једино могу да се виде све исплате за социјалне помоћи у предизборном периоду, сачинило информацију у којој су приказани само збирни подаци о одређеним материјалним давањима, чиме је флагрантно прекршило Закон о финансирању политичких субјеката и наставило ранију праксу скривања података о социјалним исплатама.

Поводом спорног поступања ресора којим руководи бивша посланица владајуће ДПС Зорица Ковачевић, МАНС је упутио неколико иницијатива Агенцији за спречавање корупције, која је кључна институција за контролу законитости поступања државних органа током предизборне кампање.

Међутим, умјесто да Министарству рада наложи да објави аналитичке картице како закон прописује Агенција је одбацила иницијативе МАНС-а у потпуности прихватајући образложење Министарства које је слободним правним тумачењем оцијенило да нема обавезу да сходно Закону о финансирању политичких субјеката и изборних кампања објави све прикупљене податке, већ да је дужно да објави само оне којима се не би угрозили лични подаци корисника социјалних давања.

Агенција је свакако имала могућност да наложи Министарству да у аналитичким картицама избрише личне податке (имена и бројеве жиро-рачуна корисника социјалних помоћи), али да прикаже све остале податке, попут датума исплате, износа исплате или рецимо назива банке. Ипак, Агенција је поново показала да је „продужена рука“ владајуће партије и да нема намјеру да озбиљно контролише могуће злоупотребе државних ресурса у предизборном периоду.

Овакво поступање је посебно проблематично не само због локалних избора у Тивту, већ и предстојећих парламентарних избора, који се најављују за јесен, јер непоштовање примјене Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања свакако неће допринијети већем повјерењу у изборни процес које је нарушено свих посљедњих година, а нарочито након објелодањивања афере Снимак.

У ранијим изборним циклусима исплата социјалних давања била је управо једно од најчешће злоупотребљаваних модела за остваривање политичког утицаја и куповину гласова. МАНС је кроз познати случај Пљевља разоткрио механизам који је владајућа партија користила за куповину гласова на терену кроз исплату социјалне помоћи.

Механизам је подразумијевао да Министарство рада и социјалног старања пребаци новац локалним центрима за социјални рад, из којих се даље дистрибуира на терену. Глас у Пљевљима уочи ванредних парламентарних избора 2012. године вриједио је 50 евра, а паралелна открића МАНС-а показала су да је исти модел утицаја коришћен и у осталим градовима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: