МАНС: Стечајни управник Солане покушава да прода државно земљиште

Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС), Центар за заштиту и проучавање птица Црне Горе (ЦЗИП), Удружење Dr Martin Schneider-Jacoby Association (МСЈА) и Црногорско друштво еколога (ЦДЕ) су због расписивања тендера за продају имовине улцињске Солане „Бајо Секулић“ данас поднијеле кривичну пријаву против стечајног управника Жарка Остојића, али и против одговорних лица Управе за имовину, Управе за некретнине и Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе, саопштено је из МАНС-а.

„Поменуте организације предале су пријаву због сумње у злоупотребу службеног положаја стечајног управника и представника извршне власти, зато што се опет оглашава продаја државног земљишта које је Солана користила, али на које ни по једној законској основи не може полагати право својине, али и из разлога што државни службеници нису благовремено и законито пописали имовину која улази у стечајну масу предузећа. У случају да се 15 милиона квадрата земљишта прода, држави Црној Гори била би нанијета непроцјењива штета“, наводи се у заједничком саопштењу ове четири организације.

Наиме, стечајни управник предузећа је 11. марта ове године огласио продају комплетне имовине Солане, укључујући и 15 милиона квадрата државног земљишта, на које је предузеће на основу концесије полагало право коришћења све док је производило со.

„Право коришћења земљишта престало је оног момента када је Солана отишла у стечај, према Закону о концесијама. Ипак, у катастру и даље није уписано ко је власник земљишта, с обзиром на то да још увијек траје поступак око утврђивања власништва, али је неспорно да је Солана имала само ‘право коришћења’, како и сада пише у катастру. Стога је јасно да улцињско предузеће никада није било власник земљишта и да у поступку приватизације или у било ком другом поступку није платила тржишну накнаду за исто, с обзиром да је једини основ због чега су полагали право на исто била експлоатација соли – која се више не врши“, напомињу и истичу:

„Са друге стране, више лица из извршне власти пропустило је да евидентира земљиште које Солана користи као државно власништво, чиме су прекршили закон и припремили простор да власници компаније, на челу са Веселином Баровићем, стекну огромну имовинску корист на штету државе. То посебно постаје јасно ако се узме у обзир да је 2008. године просторним планом намјена земљишта промијењена из индустријске у грађевинску, чиме је његова вриједност порасла и до 300 пута, а вриједан вјештачки екосистем отворен као полигон за надасве чувену валоризацију на црногорски начин“.

Док су надлежни државни органи били пасивни, наглашавају, Баровић и други предали су тужбу Привредном суду којом се тражи да им се призна власништво над државним земљиштем, или да им се исплати одштета од чак 200 милиона еура.

„Ипак, и овај судски процес прекинут је док се не оконча поступак пред Савјетом за приватизацију, којим је Солана тражила да јој се призна власништво над земљиштем, и којим се утврђује да ли је у поступку приватизације плаћена тржишна цијена за предузеће.

Све ово неспорно указује да је стечајни управник итекако био упознат са чињеницом да је питање власништва над земљиштем под спором, али да је ипак одлучио да га продаје. Томе у прилог свједочи и одлука његовог претходника, који је почетком 2016. године саопштио да неће расписивати тендере за продају имовине све док Савјет за приватизацију не оцијени да ли је за Солану у поступку приватизације плаћена тржишна цијена, од чега и зависи упис власништва над земљиштем.

Наиме, још од 2013. године, Привредни суд чека на мишљење Савјета за приватизацију и капиталне пројекте, којим предсједава премијер Марковић, како би се правоснажно окончао судски поступак покренут у циљу утврђивања власништва над земљиштем некадашње фабрике соли „Бајо Секулић“. Мишљење Савјета за приватизацију односи се на званично тумачење односно став Владе о спорним одредбама приватизационог уговора односно преноса права својине на земљишту фабрике“, наводи се у саопштењу.

Солана „Бајо Секулић“ АД Улцињ, додају, прогласила је програмирани стечај 2005. године, због дуга од свега 13 хиљада еура, а од 2011. године је у стечају због дуговања од скоро шест милиона, од чега се више од половине дугује радницима за зараде и доприносе. У међувремену, са више међународних и домаћих адреса препозната је као подручје од непроцјењиве вриједности због тога што представља уточиште за велики број ријетких врста птица, али и других биљних и животињских врста, о чему свједочи текући процес проглашења Солане за заштићено подручје и парк природе.

„15. по реду покушај продаје имовине предузећа представља још једну у низу незаконитих одлука стечајне управе и државних органа који годинама све то толеришу, истовремено чинећи све што могу да власницима Солане омогуће стицање вишемилионске користи на штету државе Црне Горе, али и на штету будућих генерација које ће оваквим поступцима онемогућити да уживају у непроцјењивом простору који Солана несумњиво представља“, истиче се у заједничком саопштењу које потписују МАНС, ЦЗИП, МСЈА и ЦДЕ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: