Маратонци (опет) трче почасни круг

Пише: Емило Лабудовић

Озваничено је: „мала“ је шампион свијета! Последња је поклекла и прва је побиједила корону. Додуше, маске су и даље у игри (ваљда до истека залиха), али слободи се у зубе не гледа.

Давно је речено да „не пада снијег да помори свијет већ да свака звјерка остави свој траг“! А трагови остављени у овом „снијегу“ казују да нијесмо далеко одмакли, или, како би то рекли „дугмићи“: „липе цвату, све је исто к’о и лани…“! Исти су и „побједници“. Мада се широкогрудо дијели захвалност грађанима на послушности и стрпљењу, љекарима и медицинском особљу на пожртвовању, на побједничком постољу гдје се, уз химну и заставе, дијеле медаље (не би ме изненадило – и паре, станови…) су Симовић, Гвозденовић, Ераковић, Краповић, и… углавном прва постава ДПС екипе која ево већ трећу деценију спасава „малу“ од свега и свакога. Наравно, ван сваке категорије је „највећи син нашег народа“ чија је тромјесечна несаница и бдјење над нацијом и њеним здрављем толико очигледна да ни три пакета марамица нијесу довољна.

„Мала“ је, дакле, херојским подвигом домобранитеља из ДПС естаблишмента дефинитивно спашена. Прво од короне. Потом од вируса свенародног бунта сливеног у литије. Затим и од реметилачких Срба, како овдашњих тако и оних од преко којима је гранична рампа подигнута на коту „25″. Уз нешто жешћих шамара и уз „чизмовање“ пронађен је и онај који се каменом бацио на Револуцију и њене тековине. Очекивано, починилац је освједочени учесник литија, што ће рећи Србин, четник, непријатељ, плаћеник… итд.

Паре које су се слиле као помоћ а нијесу потрошене биће искоришћене да се, по трећи пут, почне градња Инфективне и Клинике за менталне болести. Премијер се лично заклео у то. Драгица Секулић је већ зашла у трећу фазу помоћи привреди и туризму, Зоран Вукчевић дијели кредите капом и шаком, а на гранични прелаз Божај туристи су нагрнули као муве на мед. Све у свему, све је спашено и сачувано, од привреде, средњих и малих предузећа до пољопривреде и туризма. Довољно је само видјети широки осмијех Милутина Симовића и увјерити се да је аждаја прободена и да је издахнула у мукама.

А „побједници“ као и сви побједници, већ трче почасни круг, убијеђени да је трка готова и прије него је почела. Оне који баш и не би да трче јер су убијеђени да је стартер трке на сто метара „побједнике“ већ пустио деведесет напријед, „унпрофорци“ Иван Брајовић и Џемал Перовић, зову на окуп око старта.

Премијер Лаки је мало нервозан и све гледа како да изврда сусрет са Митрополитом. А Пантелија из Растока је опет „све своје оставио – себи“! Можда неку цркавицу и Ацу, Блажу и Ани, али све је у кругу Топаловића. И све већ мирише (не онако лијепо и слатко као липе у Подгорици) на већ виђено, поновљено и понављано до бесмисла.

 Али, да не кваримо шампионско славље.„мале“ и њених „побједника“. Довољно је само рећи: „ала су је оправили, свака част“!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: