Марковић: МПЦ би се кроз своју „нову регистрацију“ третирала као црква без правног континуитета, чиме би се имовина стечена од 1. децембра 1918. године до дана регистрације могла третирати као „res nullius“ (ничије ствари)
1 min readПише: Велибор Марковић
На основу јучерашњих изјава Предсједника Владе Црне Горе господина Душка Марковица и потпредсједника Владе и министра правде господина Зорана Пажина, могло би се закључити да је Митрополији црногорско-приморској од стране владе понуђено више уступака који би довели до измјена и допуна Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, али да их митрополија из непознатих или нејасних разлога није прихватила, што је довело до ситуације да преговори до даљњег буду обустављени. Стога овом објавом информишем јавност да је стварно стање ствари другачије, односно следеће:
Тачно је да је након вишемјесечних претходно вођених преговора између експертских тимова Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске, настављених дана 20. јула и 21. јула 2020.године, Влада Црне Горе понудила МЦП измјену и допуну наведеног закона, тако што би се надлежност за рјешавање имовинско-правних спорова између државе и вјерских заједница поводом објеката и земљишта уписаних на те вјерске заједнице, измјестила из управног органа у судове, а терет доказивања права власништва са вјерских заједница као већ уписаних власника, пребацио на државу као субјекта који не посједује упис тог права. Измјене и допуне закона у том правцу, представљале би значајан корак ка приближавању ставова супротстављених страна, али и оно што је за мене као легалисту значајније, враћање основних постулата Грађанског права, према којим је она страна која тврди да је у њеном власништву ствар која је у листу непокретности уписана на друго лице, дужна да покрене спор ради утврђивања свог права власништва на тој ствари, при чему није довољно да пружи доказ да уписано лице није власник, већ је нужно да приложи доказ свог права власништва.
Међутим, иако нерадо, принуђен сам да овом приликом укажем јавности да се током вођених преговора, без обзира на вербално исказан став владе о њеној спремности да се изврше измјене у овом дијелу, упорно с њихове стране истрајавало на погрешном правном становишту према којем се контрола уписа права власништва може вршити кроз вођење управног поступка, без временског ограничења покретања таквих поступака, на шта смо као чланови Експертског тима МПЦ реаговали у смислу да то није могуће због протека рокова од три, односно десет година прописаних Законом о управном поступку, те и да је према њиховом другом правном становишту, кроз одредбу чл. 62. ст. 3. наведеног закона обезбијеђена примјена правила парничног поступка, што је такође погрешно, будући да та одредба прописује примјену Закона о парничном поступку само у погледу доказних средстава која се могу користити, као и правила доказивања, а не и у погледу самог поступка. Отуда када с једне стране имате ситуацију гдје влада нуди измјене закона путем измјештања надлежности из управног органа у суд, као у погледу терета доказивања, а с друге стране истрајава на надлежности управног органа, позивајући се на примјену правила парничног поступка који се у овом случају искључиво примјењују на врсте доказа који ће се проводити и правила доказивања, а не и самог поступка, онда то за сваког озбиљног правника представља више него очигледан и јасан знак да дата понуда није искрена, већ да се ради о једној врсти политичке манипулације под изговором понуђених уступака. Да је ово тачно, потврђује чврсто исказани став владе према којем не може бити говора о измјени управо чл. 62. закона, иако је тај члан највише и споран, будући да се једино његовом измјеном и може извршити измјештање надлежности из управних органа у суд и одређивати на коме ће бити терет доказивања спорних чињеница. С друге стране, формулација у тој истој одредби, на којој Влада истрајава њеним правним опстанком у цјелости, а према којем се иако условно, државном имовином проглашава она имовина која је већ уписана као власништво трећих лица, представља класичан вид национализације коју наш Устав и закони не познају, и то национализације без новчане надокнаде, што представља грубо кршење чл. 58. Устава Црне Горе, којом се јемчи право својине и прописује да нико не може бити лишен или ограничен тог права, осим када то захтијева јавни интерес, али уз правичну накнаду.
Према томе, умјесто да одредба чл. 62. наведеног закона буде знатно измијењена или чак брисана, у ком случају би се у погледу имовинско-правних питања и поступка у којима се о њима одлучује, примјењивали системски закони какви су Закон о основним својинско-правним односима и Закон о парничном поступку, који се примјењују у имовинско-правним споровима свих других физичких и правних лица без изузетка, влада одбија да мијења или брише управо тај члан, покушавајуци да пред јавношћу створи погрешну слику како је она та која наводно чини уступке, а прећуткујуци да су њени уступци ограничени на исказаној спремности за измјенама само оних мање значајних одредби, какве су чл. 63. и 64. тог спорног закона. Јер, одредба чл. 63. наведеног закона односи се само на попис, процјену, подношење захтјева за прекњижбу имовине уписане на вјерску заједницу са ње на државу по окончању управног поступка, те и обавезу прекњижбе од стране катастарског органа у року од 15 дана по подношењу захтјева, а чл. 64. да вјерске заједнице настављају са коришћењем имовине до одлуке надлежног органа о државини, коришћењу и располагању имовине, што међутим правно не представља ништа, с обзиром да одредбе сличне чл. 63. садржи и Закон о извршењу и обезбјеђењу у случају постојања правоснажних судских одлука, док чл. 64. о настављању коришћења од стране дотадашњих корисника представља фразу без икакве правне тежине, будући да држава након свог уписа као власника може када то год хоће да од вјерске заједнице затражи и издејствује своју државину као једно од три својинска овлашћења (ius possidendi, fruendi, abutendi), а затим да сама одреди коме ће ту имовину давати на даље коришћење, што се правно изједначава са државином.
Треба навести и то да конкретних преговора у вези евентуалног брисања или измјена одредби чл. 62, чл. 63. и чл. 64. наведеног закона, макар посљедња дана када сам ја присуствовао преговорима, уопште није ни било мимо уводног излагања од стране потпредсједника Владе у којем је изразио спремност ка одређеним уступцима, а ово из разлога што је прије него што се о њима требало преговарати, пред МЦП постављен ултиматум у виду њене претходне регистрације примјеном одредбе чл. 22. наведеног закона. Без намјере да се упуштам у историјску оцјену дужине битисања Митрополије на овим просторима, јер за то нијесам ни стручан, ни компетентан, ограничићу се на могуће и реалне правне посљедице такве регистрације. Наиме, уколико би Митрополија поднијела такву пријаву и била регистрована, таква би се правна радња према њој, у атмосфери у којој се налазимо и правном систему какав јесте, могла третирати као непостојање њеног правног континуитета са вјерском заједницом која је постојала прије датума регистрације, што би у крајњем могло да произведе погрешно правно тумачење, према којем имовина стицана од 1. децембра 1918.године па до дана регистрације, није њема. Отуда се не може прихватити као тачна изјава господина Пажина према којој овај закон третира само имовину вјерских заједница стечену до 1. децембра 1918. године, а не и послије тог периода. Јер, имовину стечену до 1. децембра 1918. године третирају одредбе чл. 62, чл.63. и чл.64. тог закона, док имовину стечену послије тог периода до данас, третирају одредбе чл.22, чл.23. и чл.24. тог истог закона, истина не директно као претходно побројане, али за проницљиве правнике врло јасно. Тако би се МПЦ кроз своју „нову регистрацију“ третирала као црква без правног континуитета са оном која је на овом простору постојала до тог момента, чиме би се имовина стечена од 1. децембра 1918. године до дана регистрације могла третирати као „res nullius“ (ничије ствари), чији би власник по том основу постала држава. Стога сам током преговора лично предлагао да се у одредби чл. 24. закона таксативно наброје све вјерске заједнице које неспорно постоје и функционишу више деценија на овим просторима и за које не би постојала обавеза регистрације, међу којима је свакако и МЦП, већ само евиденција, али тим поводом нијесмо добили било какво изјашњење. Иначе, наведена стратегија државе у виду заузимања и имовине стечене од 1. децембра 1918. године до данас је једино могућа, с обзиром да би држава могла стећи право власништва по основу својих и улагања грађана само на имовини цркве за коју тврди да је била на овим просторима, а пошто се тврди да је од 1. децембра 1918. године на територији Црне Горе била друга, „окупаторска“ црква, која је као таква ипак стицала имовину, онда држава мора да тражи други модус за заузимање и те имовине, а то је путем прекидања правног континуитета МЦП са периодом прије њене регистрације.
Евентуално непостојање такве намјере на страни Владе Црне Горе не умањује професионалну обавезу чланова Експертског тима МЦП, а посебно из редова адвоката, да укаже свом властодавцу на овакву реалну и објективну опасност. Ово тим прије што сам ову врсту бојазни отворено и директно саопштио током трајања преговора другог дана, али нијесам добио било какво увјерење, а камоли гаранцију да се то неће десити. Напротив, при самом крају неформалног дијела састанка, повело се питање „ничијих ствари“, што учвршћује моју обавеза на посебну обазривост у овом случају у циљу заштите права и интереса мог властодавца од сваких по њега евентуалних штетних посљедица, указујући му на могуће консеквенце усљед погрешних потеза, без обзира да ли постоји или не лоша намјера друге стране. Ако постоји добра, сигурно је да се из овог проблема може изаћи на брз и ефикасан начин, уз обострано задовољство обије стране из преговора.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Namjera vlade je od starta jadna, Markovicu svaka cast. Ovi koji Vas osporavsju pitanje da li i novine citaju, a da ne kazemo kakvu ozbiljniju literaturu. Za mnoge je sve pocelo sa Milom i njegovom edukacijom.
Ne prdnjavi, blavo pijana.
Мислите прдогорски,
Holy Monasteries vs. Greece
https://hudoc.echr.coe.int/fre#%7B%22itemid%22:%5B%22001-57906%22%5D%7D
ПС. Ајде м*ш на квадрат!!! 🙂
Marković uporno i uporno iznosi pravno neodržive stavove. Problem je u tome što advokatima poput njega odgovara da ovaj „spor“ traje dok je živ, a on se medijski eksponira i prosipa nepostojeću pamet.
Prvo, registracija po novom zakonu nikako ne znači prekid pravnog kontinuiteta organizacije koja se registruje. Primjer za takvo nešto ne može naći nigdje. Registracija nema nikakve veze sa kontinuitetom. Kako se to onda SPC registrovala u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini?
Drugo, njegovo uporno insistiranje da se stvari rješavaju u okviru „sistemskih“ zakona je obesmišljavanje donošenja ovog zakona. On ipak nije iznad zakonodavca. Zakonodavac je očito smatrao za shodno da odredjene odnose uredi posebnim zakonom. Taj zakon je za materiju „crkvene imovine izgradjene do 1918.g.“ lex specialis. Jedino što Marković može u tom kontekstu jeste da ospori ustavnost toga zakona, a on uporno to izbjegava. Više mu odgovara ovakva vrsta „pametovanja“ nego da uradi nešto konkretno i provjeri ispravnost svojih stavova.
Treće, ne može nacionalizovati stvar koja nije nečijo vlasništvo. Ako nije dokazano vlasništvo onda stvar jeste „ničija“ i takva stvar se ne može nacionalizovati. Nacionalizovati se mogu samo one stvari kojma je vlasnik poznat.
Ćetvrto, rokovi za kontrolu zakonitosti upisa se propisuju zakonom. Zakon o slobodi je vjeroispovjesti…. je zakon kao i „sistemski“ zakoni na koje se poziva Marković. I taj zakon kao i „sistemski“ zakoni imaju istu pravnu snagu. Ako zakonodavac uoči štetne društvene pojave, a to je sigurno masovan nezakonit upis imovine na SPC onda on ima obavezu i normalno je da u cilju uklanjanja posljedica tih štetnih pojava reaguje posebnim zakonom. Sva filozofija Markovića u pozivanju na opšte principe gradjanskog prava i postojeće sistemske zakone se svodi na težnju da se legalizuju masovne nezakonite i štetne pojave , upisa imovine na SPC. To neće proći.
Tačno tako…… “ marković je „najbolji“ kada kaže: …..Bez namjere da se upuštam u istorijsku ocjenu dužine bitisanja Mitropolije na ovim prostorima, jer za to nijesam ni stručan, ni kompetentan,…….po meni, ovo je skandal , advokat se „prosuo“ sam od sebe, jer „“raspravlja“ o stvari o čijem porijeklu a to je meritum spora (zakon navodi da u pogledu imovine ima 1918 kao vododjelnicu) ne zna ništa!!! SPC je osnovana 1920 a mitropolija crnogorskoprimorska 1931. Pa sad , neka svako „računa“ po zdravoj pameti….
Novonastala država CG nema nikakav državnopravni kontinuitet pre 2006. godine. Ni jedan međunarodni sud vam neće potvrditi da ste stariji od toga. CG nema status države nastale razdruživanjem SFRJ, već otcepljenjem od DZ SCG. Sve međunarodne institucije su postupile na taj način. Srbija je nasledila SCG.
A primer vašeg licemerja je onaj kada ste tražili izuzeće iz procesa po tužbi BiH protiv SCG pred Međunarodnim sudom pravde rečima:Srbija je jedini naslednik svega u SCG, pa i krivice.
Mi iz Srbije smo se složili s tim. Međunarodni sud pravde je postupio na način kao i sve druge međunarodne institucije i bez posebne sednice nastavio proces protiv Srbije.
I šta sad hoćete? SPC je tu bar 100 godina, a vi tek 14.
E, vajni advokati i istoričari.
Nikakav Istoričar a još gori si pravnik.
Molim te okani se ovih besmislica, na vrijeme je uočena opasnost i otklonjen uzrok mogućih posledica pristajanja na dogovor sa vašom stranom.
Konsultuj Pažina da pregovaraš možda bi bio bolji, al bome teško kako ti ove nauke ne idu od ruke, osim za neznavene da im prosipaš priču.
Ti genije, idi i vježbaj malo to mišljenje, možda ti bude od koristi. Ili promijeni način, s obzirom da ti ovaj dosadašnji ne ide od ruke. Ili možda, dovrši školovanje, jer pokušaji polemika sa jednim doktorom prava, neće te učiniti dovršenim ni pravnikom, niti čovjekom.
Heheheheh doktorom? Samoproglašenim? Uživaj u svom doktoratu. I ne polemiši ni sa kim. Bolje ti je. Čak ni sa mladim koleginicima, kojima bi se trebao sada izviniti.
ADZICU TRANJO RASPALA TI LI SI?
Reci nam kakosu se ovdje registrovali Mesihat i Katolicka crkva pa onda pametuj.
Mesihat i Katolicka crkva su registrovani u skladu sa zakonom , nalaze seu Registru crkava i vjerskih zajednica. Oni su to pametno uradili. SPC se nije registrovala. Je li SPC pametno uradila?
Овај што критикује Марковића: Који то “Закон о вјероисповијести” регулише имовинска питања?! 🙂
Ајде, гукни голубе? Усрани!!! 🙂
Reguliše crnogorski zakon. To je tehničko pitanje. Jedan ili dva zakona? U svakom slučaju to nije suština. Možda je bolje da je sve na jednom mjestu.
Не регулише! Видиш да се не примјењује и да му већ нуде измјене!
По теби Закон о насљеђивању може да регулише правила у саобраћају!? 🙂
Ајде мрш!!!
Jesi našao poredjenje.
Kako može nešto što je rođeno-osnovano 21.06.2006. tražiti bilo šta prije toga?
Nikako.
Влада се понаша као ситни лопов, муљатор који у ситне сате испред аутобуске станице глуми пијанца и покушава да утопи „златни“ прстен наивним пролазницима. Јадна је земља којом овакви „владају“, апсолутно вријеђање интелигенције преговарачког тима СПЦ, свештенства и вјерног народа. У очима им се види лоповлук и подмуклост али овог пута „даље неће моћи“, прекардашили су, на сваки кантар.
Шибицари!
Borba protiv lukavoga se nastavlja! Nedamo svetinje
Борба против Бахатога… !!
„Pravo je duboka voda'“ . Samo što Velibor ume dobro da pliva u njoj!
A mislili su da su pametni
А мислили су! Иначе не би ову глупост урадили!
Слијепац слијепца на јаму наводи!!! 🙂
Potpuno je apsurdno da se Mitropoliji nudi:
1.da se ponovo registruje i onda sva stecena imovinska prava stecena kroz osam vjekova se nece dovoditi u pitanje i,
2. ako se ponovo ne registruje onda ce ta ista osmovjekovna prava piti upitna????
Pa ,ljudi moji to je nedostojno logike i rezonovanja sticenika Prihijatrijske klinike u Dobroti.
Nije osam vjekova nego 100 godina.
@Анонимни,tvoje znanje,preciznije „znanje“ dostojno je jedino ignorisanja cak i prosjecnog osnovca.Toliko.
Treba na isti način tretirati i godinu nastanka države. Jedino tačno je 2006. Republika Crna Gora nema nikakav pravni kontinuutet sa Knjaževinom Crnom Gorom. Zemlja sukcesor Knjaževine CG i Kraljevine Srb je Kraljevina SHS, odnodno Jugoslavija. Nju je nasledila avnojevska Jugoslavija. Raspadom Jugoslavije, po sporazumu o sukcesiji, naslednice su Slo, Hr, BiH, SCG i Mak. CG se odrekla kontinuiteta SCG u korist Srbije.
Bozje rijeci, a ne covjecije
Napomena u vidu demantija.
Nikakve veze nemam sa nicom „Misliti crnogorski“ i pozivam redakciju portala In4 s da to provjeri isto, ako mi ne vjeruje. Lazne i opskurne optuzbe na moju adresu od strane izvjesnog sizofrenicara i idiota, goreg od svakog provincijalog barona Mihhauzena, te iste, odbacujem sa indignacijom da ja stojim iza tog nika. Veze s tim nemam i zahtijem provjeru, jer ja sve sto imam da kazem javno potpisjujem pod svojim, i to vazda, imenom i prezimenom. I molim Vas da se moje ime i prezime ne dovodi u vezu s onim s cim veze nemam. Provjerite. Lako je to uraditi, a moje jemstvo imate.
P.s.o fejzbuk patogenim bolesnicima svastarima itd, necu rijec vise progovoriti. Rekao sam javno sto imam i kraj price. Prezrenje im im je najgora kazna. Umjesto clanstva u advokatskoj komori takvim patoloskim tipovima je mjesto u psijhiatrijskoj ustanovi.
S uvazavanjem prof. Mr Novak Adzic, doktorand istorijskih nauka, strucni saradnik na Univerzitetu Crne Gore Filozodskog fakulteta u Niksicu na 4 predmeta.
Pozdrav, Redakcijo,
Svako dobro Vam licno zelim.
Ja sam im nekoliko puta skretao pažnju da ti nisi pod ovim nick-om. Medjutim Vojinu Grubaču je odgovaralo da manipuliše sa Markovićem. Istina prvi je tu tezu postavio Marković.
Mnogo si titula na kraju komentara naveo,tako da te normalan covjek odmah eliminise.Mani se titula,nista ti one ne pomazu jer znanje se stice radom,a ne udvaranjem vlasti.
Adžo u principu tvoj rad podržavam. Svidja mi se što si zaključio da je u pitanju psihopata. Šta je nego psihopata čovjek koji je u stanju da napiše na fejsbuku da je bio prije tebe sa tvojom ženom? Ili da onako napadne, uličarski, mnogo mladju koleginicu, koja mu je održala lekciju. On nije pravnik nego terorista. Gdje on dodje pravnici se razbježe. Ne svidja mi se što si to zaključio ipak dosta kasno. I što pozdravljaš neprijatelje Crne Gore sa ovog portala.
Mozda zaista nijesi ti Adzicu pod tim nikom, ali taj sto se potpisuje sa „misliti crnogorski’ ima iste sovinisticke i fasisticke stavove ka sto ih imas i ti, pa su mnogi pretpostavili da se ti krijes pod tim imenom. Mnogo titula nabroja, mrco a i dalje vjeciti doktorand, a nikako doktor. A sa takvim shvatanjima i selektivnim pristupom istoriji zasigurno nikad neces uspjet da doktoriras, bar ne na nekom mjerodavnom i priznatom univerzitetu, Mozda uspijes na nekom dukljanskom ili montetegrinskom, ali to ti se nidje u svijetu nece vazit, do kod DPS drzave. NE DAMO SVETINJE
Господине Аџићу,
Препоручујем Вам да се прије објављивања јавних коментара консултујете са важећим Правописом, како се не бисте црвењели због исказане неписмености. Ипак сте Ви докторанд и сарадник Филозофског факултета.
Поздрав,
Дипломирани професор српског језика и књижевности
Браво царе!
… Opasna je ovo igranka!
I nije opasnost u onoga koji nešto hoće silom na sramotu da otme, nego na onome koji to može ili mora, kako zna i umije, da sačuva! Kako zna i umije …
Onaj prvi, on pogrešiti ne može, može samo ovaj drugi!!!
Tako stvari stoje …
Ову превару су само они могли смислити,понудили су укидање чланова 63 и 64 који су суштински неспроводљиви све и да остану на снази јер дерогирају постојеће законе!Они су у суштини само покушали исправити сопствено правно незнање и перфидно насамарити представнике цркве!Осим тога што најспорнији и противуставни члан 62 којим се прописује отимање имовине остаје на снази тако да би уз регистрацију црква уствари признала да није вјековни власник!Представници однарођене власи су на преваран начин покушали остварити замишљено као да су сви остали правно неписмени!Зашто није понуђено цркви да се региструје уз признање континуитета које је неспорно,јер тај вид евидентирања је признат и другим вјерским заједницама кроз склопљени уговор са државом!
Bravooo advokate.Traze da se vjerska zajednica registruje po Zakonu o preduzecima, kojima je regulisana zakonska regulative za DOO. Bas me interesuje , sta bi oni mislili da pod stavkom , ko je osnivac , ko treba po njima da stoji, koji clanovi drustva da kazem verske zajednice. Da Mitropolija skupi svih nas potpise koji smo vjernici, jer smo svi mi na neki nacin osnivaci, kako bi to bilo izvodljivo po njihovom mozgu . Postovani gradjani ova registracija ne pije vodu, ako se ista pravna lica tj DOO , poslije Privrednog suda ne registruji kod Poreske uprave , shodno Zakonu o poreskoj administraciji, shodno cl .29-32, ona ne postoje nemaju status da mogu poslovati, je im Poreska uprava dodeljuje PIB/ poreski indifikacioni broj.
Član 28 (1) Poreski organ vodi registar poreskih obveznika. (2) Poreski registar je skup podataka o poreskom obvezniku koji se sastoji od registarskih uložaka i zbirke isprava. Registarski uložak se sastoji iz registarskih listova u koje se upisuju svi podaci koji se registruju. Zbirka isprava je hronološko vođenje isprava i akata na osnovu kojih je izvršen upis u registarski uložak.
Član 29 (1) Prijava za registraciju, za lica iz člana 27 stav 2 tač. 1) i 3) ovog zakona, podnosi se poreskom organu prema glavnom mjestu poslovanja tih lica.
Član 32 (1) Prijavu za registraciju, lica iz člana 27 stav 2 tač. 1) i 3) ovog zakona, podnose u roku od pet radnih dana od dana upisa u odgovarajući registar u skladu sa zakonom
2006 godine, Mitropolija je dobila PIB, registrovana je kao verska zajednica I egistrirala kao takva punih 14 godina I usla u apsolutni rok zastare da obavlja bilo kakvu radnju u pogledu nove registracije. Niko je nije dirao toliko godina I sad se sjetili nje, da se treba registrovati na neki neustavan nacin jer je to fiklo nasem presjedniku Milu. Ovce smo bili 30 godina, sad smo progledali parolom NE DAMO SVETINJE.
Crna Igumanijo – pročitaj zakon. Ne traži se odluka o osnivanju ako se radi o već postojećoj vjerskoj organizaciji. Pusti Markovića kraju.
Ђикане, не заборави да Бог све гледа!!!
“Гледа”, као “уређује”!!!! 🙂
U Boga se i nadam, Petrušine!!!
… Ne i u ljude!
Nazalost,, ponekad je prezauzet
Upravo je sustina u recenici iz podnaslova teksta