Markuš: Okupator plaćao za korišćenje manastirskog konaka „Biljarda“, a današnji vlastodršci bi da otimaju manastire
1 min read
Jovan Markuš
Istoričar i publicista Jovan Markuš objavio je na svom Fejsbuk profilu dokumentaciju koja dokazuje da je italijanska okupaciona vlast plaćala kiriju za korišćenje „Biljarde“, u kojoj je nekada bila smještena Bogoslovija Svetog Petra Cetinjskog.
„Iz priloženog dokumenta br.33 od 5. Februara 1943.g. jasno se vidi da je italijanska okupaciona vlast plaćala kiriju za korišćenje zgrade manastirskog konaka u narodu poznatog kao ,, Biljarda“, u kome je u predratnom periodu bila smještena Bogoslovija Svetog Petra Cetinjskog. Poslije oslobođenja Cetinja u oktobru 1944.g. manastirski konak – Biljardu su zaposjele nove vlasti bez saglasnost Mitropolije i bez ikakvih dokumenata. Komunističke državne vlasti koje su poslije oslobođenja sistematski sprovodile militantnu ateizaciju naroda u Crnoj Gori, jednostavno su snagom sile zauzele osveštanu mitropolitsku rezidenciju – Biljardu, prvo je demolirajući, koristeći je kraće vrijeme kao konjušnicu, da bi 1951. u nju uselile novoosnovani Njegošev memorijalni muzej i Muzej NOB-a, navodi Markuš.
Od tada pa do danas, ističe Markuš, za proteklih 76 godina Mitropolija nije dobila od državnih vlasti ni jednu paru za korišćenje manastirske zgrade – Biljarde.
„Današnjim vlastodršcima izgleda da je i to bilo malo i imaju namjeru da i dalje otimaju Pravoslavne svetinje, ne obazirući se na to da je oteto prokleto, ističe on.
Da je Biljarda izgrađena kao dio Cetinjskog manastira tj. manastirski konak dovoljno govori zapis arhimandrita Nikifira Dučića objavljen 1874. godine koji glasi:
,,Do 1847 god. nije bilo nijedne kuće na Cetinju, osim manastira, u kojemu su sjedile crnogorske vladike. A te godine vladika Petar II. sazida sebi konak odvojeno od manastira u rastojanju nekolika koraka. Konak ovaj razlikuje se od manastirskih ćelija samo tijem, što se vide na četiri ugla ograde (oko njega) četiri kule, koje opominju gledaoce na srednjevjekovne zamkove i velikaške stanove.
Konak ovaj prozvan je u narodu „biljarda“ s toga, što je vladika nabavio u nj bilijar, i što se od tada počelo igrati na Cetinju u konaku bilijara i karata.”
(Nikifor Dučić: ,, Crna Gora”, Glasnik Srpskog učenog društva, knj. HI, Beograd, 1874, str.23)
Pročitajte JOŠ:
… Ništa grđe nego kad okupiraš svoje koje si u međuvrjemenu proglasio za tuđe!
Pa ti je tvoje tuđe koje jesi ili ćeš tek da ga okupiraš … jer je ono, jel de, tebi svejedno tuđe!
Tako se i ponašaš, kao da je tuđe, a tvoje!
… Manitaši dukljanski, kako ovi nijesu ni postojali, izmaštani, e, ovi danas postoje!
Jeba nas otac koji nas pravio sa sve njima!
… Nego, nešto mislim, mora … mora biti da smo ih zaslužili!
Nije i bez svake naše.
Lijepo napisano svaka cast
Otimali su i knez Cg, ne znam Danilo ili Nikola, kako piše Piroćanac, a i unuk mu Aleksandar i po Vojvodini i svuda… pa eto kako prolaze otimači svetinje. Milo krenuo pa mu brat doživi srčani udar, infarkt. Jedva je preživejo. Opomene svetog Vasilija da se sa svetinjama ne igraju!