Март – Месец историјских преокрета у Србији
1 min read
Printskrin: Youtube/Radio Televizija Vojvodine, RTS, Profimedia
Март је за Србију често био месец преокрета, неправди и суочавања са спољним и унутрашњим изазовима. Од отпора великим силама, преко етничких чишћења, до унутрашњих политичких превирања, ови догађаји су оставили дубок траг у колективној свести.
Март 1981.: Почетак албанских протеста на Косовуи Метохији који су ескалирали у захтеве за отцепљењем, постављајући темељ за будуће сукобе.
6. март 1941.: Уочи пуча, масовне демонстрације у Београду против Тројног пакта показале су народну вољу, али и наговестиле хаос који следи.
9. март 1991. – Демонстрације у Београду
Масовни протести против режима Слободана Милошевића, предвођени опозицијом (Вук Драшковић и СПС), су угушени полицијском силом. Двоје људи је погинуло, а тенкови су изашли на улице Београда.
Овај догађај је био увод у грађански рат у Југославији, који је почео неколико месеци касније. Србија је ушла у деценију сукоба, санкција и изолације. Мирни захтеви за демократијом су угушени, а догађај је означио почетак дубоке поларизације у друштву.
12. март 2003. – Убиство Зорана Ђинђића
Премијер Србије Зоран Ђинђић убијен је у атентату испред зграде Владе у Београду.
Убиство је изазвало политичку кризу и продубило поделу у друштву.
13. март (1946) – ОЗНА ухапсила Дражу Михаиловића.
Припадници ОЗНА-е ухапсили су вођу четника Драгољуба Дражу Михаиловића у околини Вишеграда, а доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито, наводно је тада на Брионима рекао француским новинарима “да су то Срби опет ухапсили неког њиховог терористу”.
Чича Дража је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у току Другог светског рата. Ухапшен је у околини Вишеграда 13. марта 1946. године, а суђење се одржавало од 10. јуна до 15. јула исте године.
11. март 2006.: Смрт Слободана Милошевића у Хагу, чиме је окончан процес против њега, остављајући многа питања о правди нерешеним.
17. март 2004. – Мартовски погром на Косову и Метохији
Организовано насиље албанских екстремиста против Срба на Косову и Метохији, под надзором међународних снага (КФОР и УНМИК). Напади су почели након медијских извештаја о наводном дављењу албанске деце од стране Срба, што се показало као дезинформација.
Етнички је очишћено око 4.000 Срба, спаљено је 935 кућа, 35 православних цркава и манастира (укључујући средњовековне споменике под заштитом УНЕСКО-а), убијено је 28 особа, а 900 повређено. Међународне снаге углавном нису интервенисале.
Ово је био један од највећих таласа етничког чишћења након рата, а одговорност починилаца никада није адекватно процесуирана, што је продубило осећај напуштености српског народа и неправде која је начињена.
24. март 1999. – Почетак НАТО бомбардовања СРЈ
НАТО је започео агресију на СР Југославију (Србију и Црну Гору) без одобрења УН, наводно због хуманитарне кризе на КиМ. Бомбардовање је трајало 78 дана.
Уништена је инфраструктура, економија, а погинуло је између 1.200 и 2.500 цивила (подаци варирају). Србија је делимично изгубила контролу над покрајином Косовом и Метохијом које је касније прогласило такозвану независност 2008., наравно уз подршку Запада. То је била неправедна агресија великих сила против суверене државе.
Упркос тврдњама о спречавању такозване хуманитарне катастрофе, бомбардовање је укључивало циљеве далеко од Косова и Метохије (Београд, Ниш, Нови Сад), а употреба осиромашеног уранијума оставила је дугорочне здравствене последице.
27. март 1941. – Мартовски пуч и улазак у Други светски рат
У Краљевини Југославији извршен је државни удар којим је збачено намесништво кнеза Павла Карађорђевића, а власт је предата малолетном краљу Петру Другом. Пуч су организовали официри предвођени генералом Душаном Симовићем, као одговор на приступање Југославије Тројном пакту 25. марта 1941.
Иако су демонстрације у Београду уз пароле „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“ показале народни отпор нацистичкој Немачкој, пуч је изазвао Хитлеров бес. Само десет дана касније, 6. априла 1941, Немачка је напала Југославију, што је довело до брзог слома, окупације и огромних жртава. Србија је ушла у период страдања, подељена између немачке окупације и усташке НДХ.
Иако је пуч био израз отпора фашизму, Србија је платила високу цену за ту одлуку, а последице су биле катастрофалне.
Долазак пролећа у Србију, кроз историју су обележавали жестоки потреси на политичкој сцени наше земље, због чега се трећи месец у години може слободно назвати судбоносним за наш народ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

