Martin Karplus: Pamtim srpsku dobrotu

Kompjuteri će pomoći čovečanstvu da se znatno brže i lakše razviju novi i efikasni lekove protiv mnogih bolesti. Ovo u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“ ističe američki profesor Martin Karplus (83), ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za hemiju i čovek koji je još u mladosti zavoleo Srbiju.

Pre nego što je život posvetio naučnom radu i sa kolegama Majklom Levitom i Arijehom Voršelom razvio kompjuterske programe za analizu složenih hemijskih procesa, Martin je kao mladić proputovao Evropu, a u najlepšem sećanju ostala mu je upravo naša zemlja. Zato i ne čudi što je, uz posredovanje Aleksandra Markovića, našeg čoveka sa Katedre za hemiju i hemijsku biologiju na Harvardu, Karplus sa zadovoljstvom prihvatio intervju za „Novosti“.

Odmah na početku razgovora želeo je da objasni kako se našao na Balkanu pedesetih godina prošlog veka:

• Dosta sam putovao kao student posle Drugog svetskog rata i fotografisao Evropu. Ipak, za Srbiju i bivšu Jugoslaviju me vežu najlepše uspomene. Upravo tu sam napravio neke od najlepših fotografija, koje sada zauzimaju počasno mesto na mom zvaničnom sajtu – otkriva poznati naučnik.

U foto-galeriji „Balkan pedesetih“ prepliću se Drina, Užice, crnogorsko primorje… Šta pomislite kada sada pogledate te slike?

• Preplavi me osećanje topline. Setim se dobre hrane i sjajnih razgovora sa ljudima. Mnoga imena gradova i reka nisam beležio. Ostale su samo slike, a više ne mogu da pronađem pisma sa Balkana, iz tog vremena, mojoj majci, koja bi mi mnogo toga razjasnila.

Otkrića za koje ste zajedno sa dvojicom kolega dobili Nobelovu nagradu predstavljaju ogroman korak napred u razumevanju molekularnih struktura i hemijskih i bioloških procesa u organizmu. Ko će imati najviše koristi od rezultata vašeg rada?

• Simulacije i programi koje smo stvorili pomažu hemičarima i biolozima da shvate kako molekuli reaguju među sobom, ali i kako lekovi stvaraju interakciju sa proteinima u telu. Konkretno, shvatili smo šta se događa kod lečenja HIV-a i Alchajmerove bolesti. Pretpostavljam da će hemičari i biolozi moći lakše da obavljaju medicinska istraživanja, kao i da će od novog pristupa lečenju korist imati ceo ljudski rod.

Vaše sofisticirane kompjuterske simulacije složenih hemijskih procesa zapravo su istraživački alati za dizajniranje novih lekova.

• Upravo tako. Tradicionalno se sve ovo radilo u laboratorijama i u opitima na ljudima kroz dugi niz godina. Sada je vreme za te procese znatno ubrzano. Može se eksperimentisati i na računarima, a rezultati tih analiza su isti kao i oni iz epruveta. Jednostavno, omogućeno je da se brže i preciznije razviju čitave generacije novih lekova.

Već 40 godina radite na ovim istraživanjima. Kako gledate na dosadašnju karijeru?

• Kao na vreme u kojem sam se dobro proveo i neizmerno uživao! Kada sam počinjao kolege hemičari su tvrdili da je to gubljenje vremena i da računari ne mogu pomoći u simulaciji najsloženijih molekularnih procesa. Danas su ovakvi računarski programi centralni deo hemije i strukturne biologije. Bio sam uporan i verovao u svoju viziju, čak i kada je to prkosilo naučno prihvatljivim normama. To je bio ključ mog uspeha. Originalnost i naporan rad su me i doveli do Nobelove nagrade.

Ko vam je saopštio da ste dobili nagradu?

• Probudio me je telefon vrlo rano. Bio sam toliko bunovan da mi je trebalo mnogo vremena da uopšte shvatim zbog čega me zovu – uz osmeh zaključuje nobelovac Martin Karplus.

Nestašan u mladosti

Život profesora Karplusa liči na roman. Rođen je u Beču 1930. godine, od roditelja hemičara. Još kao malog, brat Rudolf ga je zainteresovao za nauku. Često je nešto eksperimentisao u dvorištu, što je, kako sam kaže, često završavalo eksplozijama i nepodnošljivim smradom.

Zbog nacista porodica Karplus je 1938. godine pobegla u SAD, najpre u Brajton, a zatim u Njuton. Kao tinejdžer je, priznaje, bio nestašan, a obožavao je bejzbol. Ipak, na Univerzitetu Ilinois primetio ga je profesor Elias Korej, takođe hemičar nobelovac, i preporučio drugom nobelovcu Linusu Paulingu, tadašnjem šefu Katedre hemije na Harvardu.

Slavlje na Harvardu

Aleksandar Marković, poreklom iz Lajkovca, koji radi na katedri profesora Karplusa, nije krio zadovoljstvo posle dodele ovogodišnjih Nobelovih nagrada.

• Ovo je treći nobelovac sa našeg odeljenja za hemiju i hemijsku biologiju, a ovde se svi uspesi slave zajednički. Harvard ima ukupno 47 laureta prestižne nagrade i svako novo priznanje je priznanje i fakultetu i svima nama – objašnjava Aleksandar.

Prema rečima našeg sagovornika, istog jutra po objavljivanju rezultata, u laboratoriji je održano malo slavlje uz francuski šampanjac. Prava proslava održana je ove nedelje, uz prisustvo svih živih harvardskih nobelovaca.