Masakr u Irigu: Brutalno iživljavanje i ubistvo štenadi

Piše: Mišo Vujović

Enigma nestanka Nikite i Groma završena je tragično ali će uskoro dobiti i sudski epilog. Njihova beživotna tela pronađena su na obližnjem mrciništu pola kilometra od centra Iriga. Eskumirana su nakon priznanja zločina trojice egzekutora.

Celo vreme radnici Komunalca na čelu sa direktorom Aleksandrom Manojlovićem čvrsto su stajali na stanovništvu da su štenad pobegla i da će se odnekuda pojaviti. A znali su da povratka sa mrciništa gde bacaju uginule i ubijene životinje nema. Znao je to i Viktor Lončar zadužen za transport i bezbednost štenadi. I njegov pomoćnik Miša Lubičnik,čiji psiho mentalni senzori su tek na poligrafu počeli da spoznaju težinu dela u kome je učestvovao.

Najodgovorniji i najsvesniji je svakako, egzekutor – veterinar Nikola Pašić, koji je navodno uspavao pse. Verovatno prethodno masakrirane od njegovih besnih akita. Nije isključeno da su Grom i Nikita poslužili za trening ovim opasnim životinjama, što se ranije dešavalo u Irigu, prema svedočenju nekih aktivista za zaštitu životinja. Vlasnik ovih opasnih pasa Nikola Pašić, ubeđivao je one koji su se raspitivali za nestalu štenad, da su u teranju i da će se vratiti. A znao je čovek, istog imena i prezimena kao i dugobradi premijer kraljevine Srbije i SHS čovek kratkog morala i dubokog džepa, da se “sa Bara niko ne vraća”, kako peva “ Zabranjeno pušenje. U pisanom odgovoru JP Komunalac, pominje se i Jovan Vasić bez objašnjenja u kom svojstvu je bio angažovan.

Nikita i Grom su jednostavno privedeni i masakrirani. Da li je u pitanju bio trening hir ili pokušaj prikrivanja zločina svakako će utvrditi nadležni organi. Evidentno je svirepo i sadističko ponašanje prema psima, pre svega od “humaniste” – veterinara Nikole Pašića.

Nerasvetljenih detalja ima na pretek kao na primer uloga direktora Komunalca Aleksandra Manojlovića i lokalnog predsednika Kinološkog kluba, odgajivača, vlasnika agencije za obezbeđenje imovine i lica Kobran, Jovana Vasića!?

Uveren sam da ključeve istine u rukama drži upravo Aleksandar Manojlović koji mi se učtivo obratio sms porukom da postoji i druga strana medalje. U ubeđenju da je postupajući tužilac najkompetentniji predložio sam mu da kod njega olakša savest i doprinese razobličavanju ovog monstruoznog zločina.

Ono što mi u zdravom razumu izaziva tupi bol je bezdušnost egzekutora manifestovana kroz sadističko iživljavanje nad dva nemoćna bića.

Umislili su zlikovci, da njih dvoje nemaju dušu, kao i ona štenad živa u jamu, punu psećih leševa, bačena? Za razliku od vas njihove duše su velike, odane i zahvalne, a vašem duhovnom mraku svetlucaće njihove rano ugašene oči.
Zbog takve bezimene svetine izrasle iz mulja, rano se od ljudi otuđio najpoznatiji Irižanin Borislav Mihajlović Mihiz, godinama zabranjivan u svom rodnim Irigu od strane autonomaša?

Gradić sa prvom javnom čitaonicom čitaonicom i bibliotekom starijim od beogradske i matice srpske, poznat po viteštvu Adama Monesterlija i nekoliko stotina hrabrih srpskih graničara stradalih u jednoj od poslednjih bitaka sa Turcima na panonskom prostoru, danas je postao horor za pse kako glasi jedna FB stranica.