Matija Bećković dobio prsten Despota Stefana Lazarevića: Stručni žiri za dodelu nagrade Bagdalin prsten nije imao dilemu

„Nije prvi put, da Matija Bećković, Matija naš nasušni, burevesnik nove srpske poezije, gostuje u carskom Kruševcu. Nedavno je, zapravo 2020, bio u Manastiru Milentiji, za koju je u Zvezdara teatru u Beogradu darivao na humanitarnoj večeri pesme za vaskrs ove zadužbine Despota Stefana Lazarevića i sve to potom ponovio u Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu.

A danas, ove 2022. Bagdala će mu, u rodnom gradu našegDespota, uručiti njegov prsten, Prsten Despota Stefana Lazarevića”, kao priznanje za sveukupan rad.

Matija odavno nije samo pesnik. On se odavno u ova turbulentna vremena u srpstvu potvrđuje ka vrstan glasnik nacionalne kulture njenom sadašnjošću, baštinik njene bogate prošlosti, proročki predskazatelj njene budućnosti“, kaže se u obrazloženju stručnog žirija.

Kako zapravo govori Matija ?

Ako su nekada gusle, kroz narodnog pevača, spasavale srpski rod, jer mu je bila potrebna pesma kroz koju će iskazati srž svog bića, Matija uspeva, opet kroz poeziju (u ovo digitalno i virtuelno vreme kad poezija, čini se,više nikom nije potrebna) da bude njegov narodni pesnik kakav je bio u epska vremena.

Tako govori Matija evo već punih šest decenija.

Njegov jezik je pun paradoksa, a veoma razumljiv, u epskom dostojanstvu ima moć besedništva, u humoru i satiri ima žaoke iz najlepše vukovske govorne bašte iz kojeg se njegov poetski kov i soj sliva u srž bića.

Tako govori Matija!

Govori jezikom kojim govore narodne mase, kojim se osvedočava ljudsko postojanje, pojedinačno i kolektivno, zato će ga narodne mase prihvatiti kao narodnog pesnika, onog dragog rođaka koji donosi kovčeg pun zlatnika u čemu ćemo se u svojim dušama po nacionalnom identitetu prepoznati.

I sam Matija kaže: „Dok čitam pesme, čini mi se da slušaoce držim na okupu, da dišu jednom dušom. Pesma je samoj sebi dovoljna i podređena zakonima poezije. U svakom slučaju jezik zna više o nama nego mi o njemu. Recimo krilatica ćeraćemo se još koja nas bolje poznaje nego mi nju, više govori o nama nego mi o njoj“.

– Ovaj Njegošev naslednik, vlasnik je najskupljih srpskih reči, kao Kosovo, i drugih sintagmi, onih donjih u našim donjim temeljima kao Hilandar, ili gornjih kao Sentandreja, ili onih koje već za pesnikova života ulaze u narodno pamćenje kao deo narodne mudrosti (recimo bar onu: Oni koji pokušavaju da ukradu Kosovo i ne znaju da je čestiti knez Lazar ključ od Kosova odneo na nebo, itd), ističe stručni žiri.

Bećkovićev opus je veoma obiman, pomenimo knjige: Vera Pavladovska, Metak lutalica, Tako je govorio Matija, O međuvremenu, Reče mi jedan čoek, Čiji si ti mali, Ćeraćemo se još, Kaža, Međa Vuka Manitoga, Hleba i jezika, O Njegošu, više izabranih dela, itd, itd. i naravno treba reći da tumačenja Matijinog dela u srpskoj istoriografiji i književnoj kritici već obimom prevazilaze njegovo delo. Treba reći i to, da će se u ovoj godini ovo obimno delo završiti pesmama koje će Matija objaviti u “Bagdali”.

Izvor: Kurir