Matija Bećković: Naše freske
Piše: Matija Bećković
Naše freske su zapuštene i zapustile – kao i mi. Naše freske oskrnavljene su i izranjavljene i premučene – kao i mi. Likovi svetitelja okrnjeni, od svetačkih oreola ostali su patrljci i krhotine. Toliko je preteklo od nas i naše slave. Pola glave, oko bez zenice, ruka bez ramena, prsti bez ruke. Zdrobljeni su i izrešetani – kao i mi. Ne možemo ni zamisliti da su bili celi. Kao da se na njima vidi šta se dešavalo s nama, kao da su hteli da nam budu bliži i sličniji, da podele našu sudbinu.
I kao što nam je dugo bilo dovoljno pola glave, a previše i jedno oko, tako su nam bile dovoljne i zidine Svetosavskog hrama. Najviše su ličile na nas, na našu pamet, crkvu i sudbinu. Bile su nam te zidine plača dovoljne, bliže i prikladnije od dovršenih hramova.
Sada iz pepela iščeprkavamo i podižemo sebe i hram prema sebi – da nam bude pripravan za onaj dan kad se sretnemo sa sobom i Svetim Savom.
Preuzeto sa portala: Iskra, svetla strana sveta
+KALENIĆ, Vasko Popa
Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate
Boje sviću
Na ivici zaborava
Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim
Boje zru
Na lakoj grani vremena
Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate
Boje gore
Mladošću u mojoj krvi
+Majka, Matija Bećković
https://www.youtube.com/watch?v=b1YdNgMAQUY
+SOPOĆANI, Vasko Popa
Rumeni mir snage
Zreli mir veličine
Od zlatnih ptica pod zemljom
Do silnog voća na nebu
Sve je na domaku ruke
Divno su klekli oblici
U zenici majstora
(Vreme je ujedalo)
Mlada lepota ponosa
Mesečarska sigurnost
I kapije večnog proleća
I svetlo oružje sreće
Sve samo na mig čeka
U desnici majstora
Damari sveta biju
(Vreme je ujedalo
I zube polomilo)
+MANASIJA
Plavo i zlatno
Poslednji prsten vidika
Poslednja jabuka sunca
Zografe
Dokle tvoj pogled dopire
Čuješ li konjicu noći
Alah il ilalah
Kičica tvoja ne drhti
Boje se tvoje ne plaše
Bliži se konjica noći
Alah il ilalah
Zografe
Šta li vidiš na dnu noći
Zlatno i plavo
Poslednja zvezda u duši
Poslednji beskraj u oku
+SENTANDREJA
Bežala si do kraja večnosti
Učinila još sedam koraka
Prema severu
Izvadila iz rajske reke
Lobanju svog imenjaka sveca
I na temenu joj sagradila
Sedam suncomolja
Zapalila si ispod kubeta
Sedam staraca hrastova
I prelila ih vinom
Oslobodila iz žara sedam gugutki
Otpojala sa njima sedam večernji
Pomirisala si cvet perunike
Zatvorila se u nebesku krunicu
I zaćutala
(1950—1971)
+SAVIN IZVOR
Bistro oko u kamenu
Otvoreno zasvagda
Četvorostrukim poljupcem štapa
Sanjivim zelenim trepavicama
Trava i skriva i otkriva
Studenu providnu istinu
Na dnu ove vode
Sija biljurna vučja glava
Sa dugom u čeljustima
Umivanje ovom vodom
Leči od svake smrtobolje
Gutljaj ove vode
Od svake životobolje
Bistro oko u kamenu
Otvoreno za svakoga
Ko crnu svoju suzu ovde napusti
+Dafni
https://www.youtube.com/watch?v=Lcb8vZUs_j8