Матијев дан

Пише: Николина Ћеранић

Тад прогледа добро Божије око,

којој мајци ће да умије лице,

да озари и Веље Дубоко,

од Роваца прве узданице.

А апостол само је ћутао,

да би брата по вјери даривао,

залогај спасења кад је прогутао,

Матеј га је Матијом именовао.

Сви сасуди Божији и полијелеји,

поезијом прогледаше кад им дође,

гласи Небески како су га донијели,

на чело је ко Вожд Карађорђе.

Данак брзо од рођења прође,

Апостолски ходи поезија,

за добро вино и добро је грожђе,

на вијек је осам деценија.

Матија се кроз године засоколи,

није лако пером битку водити,

такав се пјесник пјесмом воли,

имао се рашта и родити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: