Medenica: Kad su deca-arhangeli do nogu potukla zveri

Piše: Mihailo Medenica

Tibor Cerna je herojski poginuo na Košarama.

Drugačije se i nije moglo ginuti gore, u vrletima Prokletija gde su deca-arhangeli do nogu potukla zveri ne želeći da uzmaknu ni pedalj pred njima, znajući da pred sobom brane „samo“ život a za sobom Srbiju celu!

Heroji su ginuli da bi kukavice danas govorile o njima, ali vazda je naš usud bio da najbolji ginu kako bi najgori vladali i davali sebi za pravo da im pominju imena umesto da ćute doveka!

O Tiboru Cerni nedavno je govorio Aleksandar Vučić otkrivajući mu spomenik u Debeljači.

Bez zadrške, bez stida, bez iole premišljanja govorio je znajući da laže, ili još strašnije – ubeđen da govori istinu!

Slagao je rekavši da se 18 godina ćutalo o herojima Košara, sve dok, eto, on u šestoj godini svoje despotovine nije progovorio o njima! Strašno!

Pa, vajni gospodine predsedniče – nije se o herojima Košara, Morine, Đeravice, Gorožupa… ćutalo, već niste želeli da čujete ni reč o njima, ni reč od njih, jer heroji Košara nisu ćutali ali jesu bili ućutkivani minulih 18 leta!

Znam ih bezmalo sve koji su se, Bogu hvala, vratili s Košara, kao i porodice junaka kojima su Košare ostale zadnja vojna pošta- punih 18 godina govore ne tražeći baš ništa za sebe, već pravdu i poštovanje za svoje pale drugove!

Znali ste sve to, odlično ste znali, baš kao i svi Vaši prethodnici ali ste ćutali dok nije došlo vreme da od svega napravite rijaliti, sprdnju bezmalo otimajući se o leševe zarad kadra i kojeg sramnog političkog poena!

Vi ste, predsedniče Srbije, ponajviše znali jer ste u dane kada je ta mladost padala ko snoplje na Košarama bili ministar informisanja!

Svi smo tada znali pred vrata kakvog pakla su stali srpski graničari i apostolski jurnuli na njih, ali Vi ste imali najveću moć da o tome ponešto i kažete Srbiji, ali ne…

Nije Vas u to vreme interesovalo Kosovo i Metohija, baš koliko Vas ni danas ne interesuje, osim kada se na nekom lešu il stradalništvu može strvinarski zgrabti kakav otužni benefit!

Rekoh, znali ste tada, ’98. i ’99. godine ali Košare nisu bile dovoljno rijaliti da biste ih rečju pomenuli!

Ćutali ste i potom, svih onih godina kada ste kao treći čovek najveće opozicone stranke mogli da ih se setite i pomenete u parlamentu, ali ne, nisu bile dovoljno rijaliti ni tada.

Znali ste i 2012. kada je onu „žutu“ lepru smenila Vaša kuga i kada ste umislili da ste veći i značajniji od Stefana Nemanje ali ste ćutali još bezmalo šest godina da biste danas rekli kako se čitavo punoletstvo ćutalo o herojima Košara, zaboravljajući na ostale karaule (ne zameram Vam, ne znate Vi ni gde su Košara tačno, a kamoli koje su ostale karaule), policajce, dobrovoljce, braću Ruse koji su branili Kosovo i Metohiju jednako kao da brane prag doma svog!

Ćutali ste jer Vam, rekoh, ništa od toga nije bilo dovoljno rijaliti kao što danas jeste, pa ostaje još samo da Stanija, Soraja il’ neka treća iz te fele istetovira na guzici „Košare forevr“, ubeđena da je reč o kakvom letnjem modnom hitiću…

Zapravo i jeste. Sve ovo o čemu pišem a Vi govorite kad usfali tema za sve vas jeste samo prolazni hit, ko slana „plazma“, pa ni toliko.

Svako ima prava i treba da govori o Košarama i herojstvu stradalnika na Kosovu i Metohiji, ali Vi ne!

Zapravo, imate i Vi, naravno, ali pre nego što kažete da se o tome ćutalo dok Vi niste prohodali po vodi objasnite koji je od Aleksandara Vučića i zbog čega ćutao 18 godina, a znao je sve, ili još gore- nije znao ništa, jer ga ništa što se nije dalo pretvoriti u rijaliti nije interesovalo!

Slava braći koji su ostali da zauvek stražare kraj karaule čuvajući je za neke bolje od nas!

Slava braći koja su nam se, Bogu hvala, vratila, oni nikada zaćutali nisu, samo što ni za koga od vas nisu bili dovoljno atraktivne rijaliti zvezde…

(Dvaujedan)