Međunarodna konferencija „Milankovićeva teorija klimatskih promena“ 4. i 5. novembra u Beogradu

Međunarodna konferencija „Milankovićeva teorija klimatskih promena – Sto godina posle“ biće organizovana 4. i 5. novembra 2024. godine, u okviru obeležavanja Međunarodnog dana klimatskih promena, u Amfiteatru „Milutina Milankovića“ (sala 225, II sprat) Građevinskog fakulteta u Beogradu, saopštilo je Udruženje „Milutin Milanković“.

Kako se navodi u saopštenju, na konferenciju se prijavilo više od 40 učesnika iz 10 zemalja, a autori će svoje radove izlagati uživo. Zainteresovani će imati priliku da Konferenciji prisustvuju, kako uživo, tako i putem direktnog video-prenosa na odgovarajućem linku.
Cilj Konferencije je da se, uz učešće vodećih svetskih i domaćih eksperata u oblasti klimatskih promena, predvidi šta se može očekivati u narednih 100 godina kao posledica klimatskih promena, kako zbog prirodnih dugotrajnih procesa, tako i zbog antropogenih faktora. Predložiće se praktične mere koje ljudska civilizacija može i treba da preduzima kako bi se predupredile trajne negativne aktivnosti koje doprinose promeni klime i ekstremnim vremenskim prilikama i time ublaži negativan uticaj na životnu sredinu, uključujući i ljudske zajednice, navodi se u saopštenju.
Organizator konferencije je Udruženje „Milutin Milanković“ uz suorganizaciju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Astronomske opservatorije Beograd.
Za organizovanje konferencije Udruženje je dobilo podršku Ministarstva prosvete, Beogradskog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve.

Konferencija se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje je ovaj naučni skup uvrstilo u programske aktivnosti održavanja naučnih skupova u Republici Srbiji za 2024. godinu.
Učesnici predhodnih Simpozijuma (2020.) su ukazali da Milankovićeva teorija ima fundamentalna naučna dostignuća u svetskim razmerama, te će se stoga još više primenjivati u budućim istraživanjima. Ovaj zaključak se nameće iz činjenice da je poslednji Milankovićev rad objavljen pre osamdeset godina, a da pozivanje na njegove radove iz godine u godinu raste.
Učesnici te Konferenije su, u zaključcima, ukazali na potrebu za održavanjem sličnog skupa koji bi bio posvećen detaljnijim kao i najnovijim istraživanjima koja dopunjuju Milankovićev rad. Posebno su ukazali na potrebu integracije dugoročnih uticaja klimatskih promena (Milankovićevi ciklusi) i kratkoročnih pokretača (emisije gasova staklene bašte i drugi antropološki faktori) što će pružiti osnov za dublje razumevanje uticaja klime na globalne promene i usmeriće buduće akcije na ublažavanja posledica i prilagođavanja na promene klime, zaključuje se u saopštenju.