Медојевић писао Марковићу: Обуставите приватизацију Института Симо Милошевић

Предсједник Покрета за промјене и посланик Демократског Небојша Медојевић упутио је писмо предсједнику Владе Душку Марковићу, са захтјевом да премијер прекине преговоре о закључењу Уговора о купопродаји 58,48 одсто акција Института „Симо Милошевић“ из Игала, који су отпочели одлуком Савјета за приватизацију , на 16. сјендици од 29.марта 2019 године, са конзорицујомум који чине чешка компанија  „Philibert“ и црногорска компанија „Villla Oliva“.

Писмо преносимо у цјелости:

Господине Марковићу,

Имајући у виду да сте , као Предсједник Владе , истовремено и Предсједник Савјета за приватизацију и капиталне пројекте, користим ову прилику да Вас позовем да прекинете преговоре о закључењуу Уговора о купопродаји 58,48% акција Института „Симо Милошевић“ из Игала , који су отпочели одлуком Савјета за приватизацију , на 16. сједици од 29.03.2019. године, са конзорицујомум који сачињава чешка компанија „Philibert“  и црногорска компанија „Villla Oliva“

Преговоре треба обуставити због могуће ненадокнадиве штете по интересе државе Црне Горе, која може наступити уколико би се склопио Уговор о купопродаји контролног пакета акција Института „Симо Милошевић“ по цијени која је вишетсруко нижа од ликвидационе вриједности компаније

Понуђач је за 58,48% акција Института понудио цијену од 10 милиона ЕУР, што је вишетруко нижа цијена од оне коју би држава као продавац акција добила , чак и у случају ликвидације Института, продајом имовине, након отплате свих припјелих дугова. Држава би на тај начин била закинута за огромни износ прихода које би добила приликом тржишне валоризације имовине Института. Познато је да је ликвидациона вриједност најнижа цијена по којој Влада , тј држава може продавати своју имовину. Прекид преговора са понудјачем је , стога, једино оправдана одлука , са аспекта заштите имовинских интересе државе Црне Горе, па самим тим и јавног интереса.

У прилог аргументацији, предлога да се обуставе преговори о склапању Уговора о купопродаји са цешко-црногорским конзорцијумом, достављам вам изводе из анализе понуде коју је јавно објавила фирма Fidelity Cosulting из Подгорице. ( http://finomen.me/wellness-blamaza/).

“Цијењени грађани, за случај да нисте знали, према ревизорском извјештају, Институт Симо МИлошевић има преко 1.600 кревета у више објеката различитог стандарда укупне површине од 86.000 метара квадратних (да, да –осамдесет шест хиљада квадрата пословног и стамбеног простора). Поред оволико десетина хиљада квадрата квадрата, имају скоро, пазите сад ово скоро 200.000 метара квадратних земљишта (податак о земљишту смо добили прегледом посједовних листова и ту постоји могућност грешке).

Према доступним финансијским извјештајима, капитал Института за 2017. годину износи 60,5 милиона еура. Како понуђач за 56,48% акција нуди 10 милиона еура, то значи да вреднује укупни капитал Института на 17,7 милиона еура, што је, вјеровали или не, скоро 3 и по пута мање него што капитал вриједи по књигама! „Wоw“, изгледа да се државна имовина више воли тако што је – мање платиш?!

Пазите даље – ако Институт вриједи 17,7 милиона еура, то значи да један квадрат пословног и стамбеног простора на пјену од мора (без земљишта) понуђач вреднује на тричавих 205 еура?! …. па ни бараке на Конику не би продавали за те паре а не овакве локације на пјену од мора које, успут, доносе приход и профит. .

Ево, приказа из ревизорског извјештаја о имовини чика Симовог Института.

Јасно се види да само грађевински објекти на 31.12.2017 године вриједе, ни 5 ни 6, него 38 милиона еура. Дакле, Конзорцијум процјењује укупан капитал Института на 17,7 милиона еура а само грађевински објекти (пословни простори, станови) вриједе више него дупло више?!

А што мислите колико вриједи земљиште Института? Тричава 24 милиона еура, ево приказа!

Не брините, ако сте мислили да од овога не може горе – преварили сте се. Може!

Ревизор који је радио ревизију Инситутуа за 2017. годину (а и све раније године, све од 2006. године), дао је квалификовано мишљење само због једне чињенице: имовина Института није процјењивана од 1995. године, што није у складу са рачуноводственим стандардима. Цитирамо:“Независни процјењивачи извршили су процјену вриједности некретнина, постројења и опреме на дан 31. децембар 1995. године по тржишним цијенама умањеним за кумулативну исправку вриједности. Вриједност некретнина, постројења и опреме ревалоризована је закључно са 31. децембром 1999. године.

Пазите крајњу тачку овог ритма рачуноводственог нереда који нас баца у негативни финансијско-правни делиријум – држава Црна Гора приватизује Институт чија имовина није процјењивања дуже од 23 године?! Зар не би требало прво да се направи репроцјена имовине Инсититута како би се припремио за продају а како би Црна Гора добила мноооого више новца? 100% смо убијеђени да 86.000 м2 пословног и стамбеног простора и око 200.000 м2 земљишта вриједи много више од 64,2 милона еура колико износи по књигама. Подсјетимо, Конзорцијум би 56% капитала овакве компаније да плати свега 10 милиона еура.

Додатне околности против продаје

Бацимо ли поглед на финансијске извјештаје, можемо лагано закључити да компанија има потенцијала да сама крене у процес инвестиција. Наиме, приходи за 2017. годину су износили 10,5 милиона еура а ЕБИТ је износио 1,4 милиона еура. Најважнији показатељ, оперативни цасх флоw износио је 771.000 еура док је профит износио скромних 34,6 хиљада еура.

Институт има око 4,7 милиона еура обавеза, док су му обртна средства (махон потраживања која лагано наплаћује) 1,9 милиона еура. Дакле, компанија је нискозадужена у односу на имовину и капитал којим располаже.

Према заиста педантном и исцрпном извјештају менаџмента, Институт има З „score“ је 6 (да не смарамо сад што је З сцоре, али је то показатељ потенцијланог банкрота – компаније чији је З „score“ већи од 3, неју никакав ризик од банкрота). Да вам преведемо – све да метеор удари у нашу драгу планету Земљу, Институт неће банкротирати, већ ће преживјеле дочекати на рехабилитацији.“

Додатно, сви остали финансијски показатељи говоре да је компанија изузетно стабилна и да припада нискоризичној групи компанија, што значи да самостално може да се задужи за инвестициони програм, подигне вриједност укупне имовине и настави да пружа врхунске услуге у здравственом туризму.

Ако знамо да се у Црној Гори интензивно развија сектор туризма са посебним фокусом на приморје, јасно је да ће вриједност некретнина на првој линији мора драстично расти у наредном периоду. Додатно, у суперлуксузни пројекат Порто Нови ће се уложити преко 650 милиона еура који ће подићи вриједности туристичког бизниса у општини Херцег Нови. Због свега наведеног, јасно је да је цијена од 10 милиона за Институт која се нуди изузетно ниска и да је потребно глатко одбит”

Господине Марковићу,

Прихватањем понуде од 10 милиона еура од цешко-црногорксог конзорцијума за котролни пакет акција Института “Симо Милошевић” нови власнник добија следеће:

1. 200.000 м2 урбанизованог земљиста на пјену од мора.

2. 86.000 м2 пословног простора

3. Вилу „Галеб“ од 5000 м2 са специјалном инфратарктуром . Због специфицност Предсједничке виле вриједност је практично непроцјењива

4. Усвојеним плановима предвиђена је градња стамбено пословних објеката од 80.000 м2 на земљишту које се налази у власништву Института “Симо Милошевић”

Очигледно је да би склапањем Уговора о купродаји контролног пакета акција Института “Симо Милошевић”, по цијени од 10 милиона ЕУР, дошло до тешке злоупотребе службеног положаја и штете по имовину државе од преко 100 милиона ЕУР. Посебно Вас упозоравам да је Савјет за приватизацију пропустио да у оквиру припрема за тендерску продају, изврши репроцјену капитала Института и да је продаја обављена на основу података који су застарјели и неадекватни и који не утврдјују стварну тржишу вриједност Института.

С друге стране, прихватањем овакве неразумне ниске понуде за државну имовину, ствара се могућност приватној фирми да стекне енормни екстра профит, што отвара и питање потенцијалне корупције, и доминације личних приватних инереса код доносица одлука у оносу на опште инересе и интересе државе , као продавца.

Уколико инвестиционо тржиште није повољно за продају акција дионичарског друштва „Институт Симо Миошевић“, пред Владом стоје на располагању многобројне технике реструктурирања којима би се омогућила ефикасна валоризација дијела активе акционарског друштва по фер тржишним цијенама, а задржала у власништву државе онај дио активе који се тренутно не може продати по фер цијени.

У сваком случају, понуду чешко-црногорског конзорицјума треба одбити као неприхватљиво ниску и у наредном периоду припремити стратегију валоризације државне имовине у складу са интересима државе, интерсима Херцег Новог и радника ове компаније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: