Melburn u srpskim bojama pobede

Piše: Mišo Vujović

Još jedan pehar “umiven “ suzama radosti obogatiće riznicu trofeja sada već nenadmašnog Novaka Ćokovića, kome suparnici odaju zahvalnost u javno priznanje za učinak na terenu ali i van njega.

“ Imao sam privilegiju da igram mnogo mečeva visokog intenziteta. Novak izvlači najbolje iz mene. Jedan od najvećih je u našem sportu. Zapravo, on je najveći koji je ikada držao reket u istoriji”, rekao je Stefanos Cicipas nakon meča u Rod Laver Areni u Melburnu.

Lavlje srce i nepokolebljiva kapricioznost utemeljena verom u Boga, a Bog je u čoveku, dovela ga je do još jednog pehara na otvorenom prvenstvu Australije u tenisu. Drama da li će Novak Đoković osvojiti deseti trofej u Melburnu trajala je godinu dana, dobro poznatom šikanom zbog navodnih vakcina protiv virusa Kovid 19, u međuvremenu mutiralog u najveću ratnu krizu od šesdesetih godina prošlog veka, do danas.

I samo ko ne poznaje Novaka nije verovao u namirivanje računa od prošle godine kada nije pognuo glavu da bi ove godine po deseti put, uzdižući visoko čelo, podigao pobednički pehar.

Na sve moguće načine tražio se razlog da se Đoković omete u svom pohodu na dvadeset drugu grem slem titulu. Na kraju je meta postao Srđan Đoković, otac i tvorac teniskog čuda dvadeset prvog veka.

“ Nikada se nisam obazirao na pse koji laju. Naučio sam da bosonog gazim po trnju, kao i Novak”, kaže Srđan povodom pokušaja fabrikovanja skandala sa srpskim i ruskim navijačima koje je Novakov otac pozdravio rečima “živeli ljudi”, koje su izobličene u parolu

“ Živela Rusija”, što Srđan Đoković, nije rekao, a i da jeste, potvrdio bi ono što ceo slobodouman svet nosi u srcu.

Osim vodećih glasila nenaklonjenih srpskom teniskom supermenu, nije mirovala ni domaća petokolonaška scena, pokušajima da se poseje razdor unutar porodice.

I pored ogromnih napora opstrukcije Novak Đoković je opravdao sve one atribute svojstvene velikom i vanserijskom asu, primerenom u svakom smislu na terenu i van njega.

Završavajući meč šampion je prkosno apostrofirao rukom na glavu i srce ali su emocije prokuljale kada je stigao do boksa u kome se nalazila porodica i stručni tim.

“Beži od čoveka ako ti kaže da nikada nije zaplakao”, govorio je Džej večiti dečak beogradskog Menhetna.

Bravo Nole sokole!!!