Мемфис је Мемфис због Елвиса, а Цетиње је Цетиње због Његоша!
1 min read
Мухарем Баздуљ
Пише: Мухарем Баздуљ
Америчка савезна држава Тенеси је око осам пута већа од Црне Горе и има близу десет пута више становника. Главни град Тенесија је Нешвил, али Нешвил није највећи град у Тенесију, пошто је Мемфис већи.
Подгорица је највећи град у Црној Гори и Подгорица је главни град Црне Горе. Цетиње је, међутим, пријестолница. Да је Црна Гора Тенеси, Подгорица би била Нешвил, а Цетиње би било Мемфис. Мемфис је Мемфис због Елвиса, а Цетиње је Цетиње због Његоша. Све што је Елвис за свјетски рокенрол, то је Његош за сваки црногорски, српски и југословенски (културолошки) рокенрол.
Све што се дешавало око устоличења Јоаникија могло је у теорији имати различите звучне кулисе. У мојој глави, међутим, цијелу ту ситуацију савршено испраћа само једна пјесма: Walking in Memphis Марка Кона.
Ове године се навршило тачно тридесет година од објављивања ове пјесме. До дана данашњег она је остала парадигма Коновог стваралаштва. То је био први сингл с његовог првог албума и пјесма која је била и остала његов највећи успјех. По ауторовом властитом признању, пјесма је стопостотно аутобиографска. Шест година раније, посјетио је Мемфис, скоро ходочаснички. Иако Јеврејин, којем су његова традиција и идентитет важни, он се у Мемфису клања госпел (хришћанској) традицији. Ту ситуацију илуструје један од најнезаборавнијих стихова у пјесми, кад га госпел пјевачица упита да ли је он хришћанин, а Кон одговара: Госпођо, вечерас јесам.
Постоје, наиме, ситуације кад привремено биваш и оно што ниси, зато што те све на неком мјесту води у том правцу. Тако би и неки идеалтипски ходочасник који се затекао на Цетињу првог септембарског викенда 2021. године, на питање да ли је Србин, морао да одговори да те вечери јесте.
Огромна је силесија лажних аргумената упрегнута да се покуша проблематизовати нешто што би требало да буде савршено природно и логично: једна вјерска заједница у складу с властитим правилима и узусима устоличује властитог великодостојника у властитом храму. На први поглед, у томе нема и не може бити ничег проблематичног. А опет, нема ко се није јавио да ту ствар проблематизује.
Аутор од кога заправо и нисам очекивао такву врсту натегнуте симплификације пише ових дана: „Драматични телевизијски извјештаји из петосептембарске операције СПЦ-а у Црној Гори 2021, којом је наметнула тој земљи идентитет који пола нације не прихваћа, оживјели су по регији страх од понављања деведесетих.“
Како је тачно устоличиње Јоаникија у Цетињском манастиру наметнуло Црној Гори идентитет „који пола нације не прихваћа“? То је питање на које би вриједило чути одговор, како се то каже, сине ира ет студио. Једна од вјерских заједница у Црној Гори, она којој није дато оно што је дато свим осталим, успјела је, тешком муком, да обави вјерски обред који се тиче само њених припадника, а то се накнадно тумачки „наметањем идентитета“. Ријеч је у најмању руку о површној претјеривању, а у најгорем о тенденциозном фалсификату. У крајњој консеквенци, међутим, то двоје се не разликује превише.
Напосљетку, кад се ствар погледа пост фестум, све се ипак добро завршило. Испоштовани су и слобода вјероисповијести и слобода окупљања, а није било озбиљнијег насиља ни озбиљније повријеђених. Људи треба да се навикну да не мисле сви исто, али да то није разлог да се било коме било што брани, све док се његова права не намећу као важнија у односу на нека туђа.
На почетку помињане пјесме „Walking in Memphis“ Марка Кона призива се „Делта блуз“ као музички жанр. Нажалост, из савремене црногорске, као, уосталом, и српске перспективе, „Делта блуз“ много више призива тугу коју просјечан човјек осјећа због свијести да му је недоступна велика већина конзумеристичких дрангулија из разних Делтиних и сродних шопинг центара. То, међутим, не значи да је у праву Рамбо Амадеус кад каже, парафразирам, да су идентитетска питања нешто што постоји само у земљама гдје се просјечна плата креће у нивоу од око пет стотина евра. Постоје ствари чија се вриједност не мјери новцем. То је моменат на којем су се многи властодршци преварили. Уосталом, на томе је, суштински, пао и Мило Ђукановић.
Независност и све што ју је пратило, улазак велике количине новца, руског и не само руског, подигао је стандард многих људи, подигао је и неке статистичке параметре, попут БДП-а и просјечног личног дохотка, али то није било довољно да се до краја обави идентитетска лоботомија.
Ствар је заправо једноставна: не можеш против Елвисовог духа, како год Елвиса звали, било Кинг, било Владика.
Етос
Прочитајте ЈОШ:
ДФ: УРА да покаже одговорност и помогне да сви заједно изађемо из тешке политичке кризе
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Неко од Амадеуса прави Рамба – и би Рамбо Амадеус. И ,,оплемењују“ нас – шта вам је важно ко сте и шта су ваши стари били. Ево, ајмо сви да смо Рамбо Амадеус и еврићи само ће да пљуште. Идемо…навали на рамбиће за шкембиће! Коме треба душа, вера, нација, језик,писмо,историја, памћење, самопоштовање?
Хвала, Мухареме!
Hvala bratte Muhareme na odličnom tekstu.
Лако је бити мудар кад си паметан и добронамеран.А то је управо Мухарем Баздуљ.Бритак ум,чиста савест,здрав разум.Он види,оно што 90,% муслимана не види.Добро је то неко рекао,да је то нови Меша Селимовић.Само се држи здравог разума,Мухареме
Бог ти свако добро дао.
Pogadja sustinu.Odlican.
Свака част Мухареме! Велико Поштовање!
(на батерије)
«Како стара латинска…»
Имају латинска два израза — «Mutatis Mutandis»
И «Ceteris paribus».
У Православних, нација „јесте аутокефална црква“ и „јесте деоба ((са)осећање) историјске свести“.
А може (има) и инжењерингом. Као Нација која суштински постоји само као негација Србина, Вере и Државе.
Тако — бива да (и кад ти је најрадосније) помињеш врбе.
«радови нови у току»
Може и да се преведе са (и на) грчког.
(А — алфа)
Има онај виц «…сајбер — шта …»
А близу су (читам, и јуче баш, текст) и други. Аида и Гриша.
Има Гриша искуство са (демон)страцијама. И менаџерско.
И није оптерећен, иако владика, теолошким разлозима против (и за).
Тако да «помогни ти мени — помогнућу и ја теби», што каже један (можебит) земљак у полицијској униформи, у филму о посети Клинтона Тешњу. Хипотетички, као и све приче из Тешња.
(од ономад)
Не ваља поганити уста, кажем себи.
…“Тринаестог или било ког другог…“
На стихове од домаћих ништа да асоцира.
Ни „остајте овдје“.
Некад, некога, јесте.
Обојица бреме носите на потпуно различит начин.
Разлог ваљда за оба стања постоји.
TREĆI TJEDAN U HOTELU
Katkad osjećam da me život ostavlja
Ruke su mi hitrije nego pokora mozga
Još su nerođene misli naraštaji snova
Nadam se da ću ih naći jer sam skroz izanđao
Dočekam li samo vidjet svitanje zorino
I tako svagda nastavljamo ostvarit predodžbu
Na rubu živaca i neobdarenom mišlju
Napregnuvši vijuge te je svaki spoznao
Da se ima stvarno zbiti na TV obznanjeno
I kušajuć izbjeć ukus te stvarnosti bezmalo
Nepomenog ranog jutra hodničko ogledalo
Pokaza mi lice meni posve neznano
Bore bjehu naborane oko buljava oka dva
Napravivši grimasu ostadoh tim prazniji ja
Stoga uđoh u malu sobu i oćutih sevdaha
Praskozorje mi u glavi ne nađe slatki mir
Već kako svirat više i pjevat još pokoji hit
Kušajući naći druga negdje izvuć njemu smijeh
Možda se izvučem toj staroj čamotinji
Što me često jutrom lovi i mučki pohodi
Svi mi druzi govore da je to baš grijeh
Strahobalan uspjeh lomit i sjebat ime peh
No sve što znam je osjećaj kad god ne sviram mol
Praznina nije na svom mjestu nit osjećam bol
E pa sad što ima biti brale ni sam dragi bog ne zna
Ako ne radim to što volim držat mi se zapećka
Već je kasno sada i sunce zalazi
Tijelo mi se koči tuđe breme noseći
I svijetli dan me čeka malo dalje proseći
из „Петобој“, Џони
https://www.youtube.com/watch?v=V2X1Gnkt6MM
Hodaš momčino po ivici žileta,ali stoički.
Sva gamad kojoj smetaš nije ti do članka.
Aferim i da znaš,moram ti reći,imao si se zašta i roditi i tvoj prkos mnogo mi liči na Mešu S.
Da je Bosna sretnija slavili bi te ko nobelovca.
Svog prvog.
svaka mu je vala ka Njegoseva!
Ziveo!
genijalac
Ovo je jedan od najvećih intelektualaca današnjice.
Bravo sjajni i poštovani Muhareme. Ne želim da dijelim građame Crne Gore (niti sam to ikad radio, niti sam tako vaspitan), ali dužan sam jednu ispravku. Ne može se reći polovina je protiv. Ovdje se radi o građanima pravoslavne vjeroispovijesti. Od tog broja ogromna manjina je protiv, a ne polovina. To se jasno vidjelo na veličanstvenim litijama.
Ovakvi ljudi i umjetnici su
primjer i nada da ima budućnosti i
srećnijeg života.
Ovaj mladi književni stvaraoc je
odavno pokazao da treba čvrsto vjerovati u prave, duhovne vrinednosti.
Deset za gospodina Muharema.
60-65% становништва су верници СПЦ. 2003. на попису 63% становништва се изјаснило да им је матерњи језик српски. Паметном доста о томе ко је већински народ у Црној Гори.
Odlican Bazdulj, kao i uvek. Svaka cast gospodine, samo nastavite.
Свиђа ми се како Мухарем расуђује. Има један свој, а опет универзалан резон. Тачније, има један универзалан резон, који изражава на свој, оригиналан начин.
Јако лепо се служи речима. Свиђа ми се његов стил, којим се обраћа у медијима.