Меморијални парк идуће године, новцем из буџета

Новог објекта на темељима Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу уништене у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године засад неће бити. Уместо тога, биће направљен меморијални парк, чију изградњу неће финансирати Немци него грађани Београда. То за наш лист каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Сређивање тог места сећања за које је идејно решење обелодањено још пре пет година, а започињање радова као и за бројне друге градске пројекте се селило из године у годину, почеће и биће завршено следеће године. Нема сумње да ће овог пута тако и бити, уверава Стојчић и додаје да ће грађевинска дозвола бити спремна за два месеца. Пројектну документацију израдио је градски Завод за заштиту споменика културе, а 60 милиона динара без ПДВ-а на колико се процењује вредност посла биће обезбеђено наредним ребалансом буџета о којем ће расправљати нови скупштински сазив Београда.

– Надам се да ће у овој години бити расписан и тендер за избор извођача радова – додаје градски урбаниста.

Мада је изгледало као да ће немачка држава са пола милиона евра финансирати обнову темеља порушеног здања писане речи када је прошлог септембра тадашња канцеларка Ангела Меркел у Палати Србија изјавила да ће њена држава издвојити пола милиона евра за обнову Србије, тај новац очигледно неће ићи на конто овог градског пројекта.

Осим тога, у међувремену је подгрејана стара идеја да се на месту где су нацисти пре осам деценија запалили ломачу књига буде саграђена нова зграда. Такву могућност Стојчић не искључује у будућности уз обавезу да буде расписан архитектонски конкурс за нову зграду, нити њена потенцијална изградња једног дана, каже, сада доводи у питање реализацију пројекта за који се склапају све коцкице.

Реч је о идејном решењу аустријског архитекте Бориса Подреке из 2017. године због којег је морао да се мења план детаљне регулације Косанчићевог венца, што је био услов за градитељске интервенције између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац којем припада и локација на којој је уништено српско национално благо.

Као што ни измене планског документа Косанчићевог венца – најзначајније београдске просторно културно-историјске целине од великог значаја – нису ишле као по лоју због повећања стамбених квадрата који су тамо предвиђени, тако ни Подрекино идејно решење није прошло без критика јавности. Најпре због тога што је избегао конкурс који је, према тадашњем, али и садашњем плану, био обавезан за ту локацију.

Шта је Подрека предвидео на темељима Народне библиотеке?

Према његовим замислима, темељи ће у целости бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка. Његова идеја није била да реконструише прошлост јер, наглашавао је, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато он „посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице”.

– Растурена цигла и камен стално ће бити присутни и са сваким кораком који направимо та трагедија која се овде десила бошће нам очи. Сећање тако постаје физички присутно и ми га можемо додирнути – на те преостале зидине можемо сести, пољубити их… Не желим да људи овде плачу, него да памте тај културни злочин и покушај да се затре памет једног народа – говорио је Подрека својевремено за „Политику”.

У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. Са десне стране биће мала трибина, предвиђена за предах ученичких екскурзија и туристичких тура, које ће овде од водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига – гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала – цветног врта, који је за Подреку обележје животне радости.

Шетачи ће се од црних књига до расцветале оазе спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу где је смештен мали трг. То је пјацета, како је архитекта објашњавао, између живота и смрти, и има такву конструкцију да изгледа као да лебди, иако ће бити ослоњена на носаче.

Тај, како га је Подрека назвао, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са фотографијама.

Тродневна ломача књига

Народна библиотека Србије (НБС) отворена је на Косанчићевом венцу 1925. године, у бившој фабрици за производњу папира и картона Милана Вапе, чувеног индустријалца и једног од највећих српских добротвора. Када је Вапа то здање 1921. године продао Краљевини СХС објекат је био неуслован, али је у међувремену адаптиран.

У налету немачких бомбардера НБС је погођена запаљивим бомбама и горела је три дана. До темеља су уништени зграда, сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа, 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, комплетне личне библиотеке попут оних Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

У зграду на Врачарском платоу НБС се уселила 6. априла 1973. године. Прву почасну чланску карту у новоотвореном здању добио је нобеловац Иво Андрић.

Прочитајте ЈОШ:

Усвојена одлука: До 20.000 евра породицама за куповину првог стана или куће, познати услови

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: