Mentalna magla

6 godina ‎ IN4S

Četvrti prolaznik je u prolazu dobacio da je čitavo Cetinje zalutalo rođenjem i poželeo mu dobrodošlicu u grad zalutalih heroja.

Mišo Vujović

Piše: Mišo Vujović

Vozeći, kroz maglu, iz Budve prema Podgorici, penzionisani psihijatar namah se obreo u Cetinju. Kako nije uspeo na raskrsnici pre ulaska u grad da dešifruje iskasapljeni putokaz, čiji je lim nekom od meštana poslužio za pokrivanje štale ili garaže, te je umesto desno, produžio pravo i stigao u centar stare srpske prestonice. Njegovo veštom oku nije promaklo sivilo zapuštenih fasada, rupe na na asfalnu, smeće po ulicama, polupana rasveta, stakleni pogledi prolaznika. Namah mu se učini da je ušao u neku od scena filma Živka Nikolića „Smrt gospodina Goluže“. Hladni i vlažni pramenovi magle zavlačili su se ispod haube, noseći svi teskobu i depresiju ovog sumornog grada iz kog je želeo što pre da umakne. Na semaforu je blinkalo žuto svetlo koje mu je signaliziralo da se već treći put vraća na isto mesto.

Iznerviran izlazi iz automobila, sudarajući se sa ispitivačkim pogledom sredovečnog muškarca:

„Oprostite, gde je ovde izlaz iz grada?”

„Ne znam”, odgovari nevoljno prolaznik.

„Niste odavde?”, bojažljivo će doktor.

„Jesam, ali i ja trideset godina pokušavam da nađem izlaz ali mi ne polazi za rukom”, reče Cetinjanin sležući ramenima i nestajući u magli.

Drugi prolaznik je bio još inventivniji:

„Istim putem kojim si došao njime se i vrći. Ođe ima samo jedan izlaz sa dva kraja. Na vječni počinak i u Podgoricu“.

Treći se i[čuđavao: „Ma je li moguće da u Cetinje neko zaluta“.

Četvrti je u prolazu dobacio da je čitavo Cetinje zalutalo rođenjem i poželeo mu dobrodošlicu u grad zalutalih heroja.

„Depresivni humor je istovremeno antidepresiv“, razmišljao je
zbunjeni doktor, zaključujući da je mentalna magla već duže vremena poklopila nekadašnju jedinu nepokorenu prestonicu, pokorenog srpstva. Fenomen duhovnog izobličenja ovog grada nije umeo da objasni, kao što nije moguće sa racionalnog stanovišta komentarisati plakate na cetinjskim ulicama, čiji sadržaj nakon prvog šoka izaziva nevericu i gnusobu u svakom čoveku.

„Čovek na stranputici teško se zaustavlja, grupa se kotrlja, narod posrće”, pomislio je stari lekar gledajući kako iz te mentalne magle izranja veliki bilbord s porukom koja potvrđuje dijagnozu:

„Nikad više 1918.”

Pročitajte još: