Merkelova: Rusija nam je potrebna

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da se Rusija proteklih godina sigurno nije „približila predstavama“ koje su zajedničke za Grupu sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7), ali da je ona važan partner i da je njeno učešće potrebno u mnogim formatima.„Kada je Rusija primljena, mislilo se da možda ipak ima više toga zajedničkog, upravo imajući u vidu njen trud u oblasti odbrane, mislim pritom na partnerstvo NATO-a i Rusije“, rekla je Merkelova uoči samita G7, odgovarajući na pitanje da li Rusija pripada „toj zajednici vrednosti“.

Merkelova je kazala da, međutim, Rusija ostaje važan partner u drugim formatima — Normandijskom, u kom predstavnici Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije diskutuju o krizi u Ukrajini, kao i u Grupi P5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka) koja razgovara o iranskom nuklearnom programu.

„I kod traženja rešenja za sirijski građanski rat hoćemo i moramo da uključimo Rusiju. Rusija nam je potrebna. Želim samo da podsetim: uklanjanje hemijskog oružja iz Sirije uspelo je samo uz pomoć Rusije. Dakle, mi ćemo takođe razgovarati o tome u šta ćemo uključiti i Rusiju“, rekla je nemačka kancelarka u intervjuu za „Dojče vele“.

Na pitanje da li je G7 još u skladu sa vremenom, budući da bi trebalo da okuplja ekonomski najjače zemlje, a kada se pogledaju Italija, Francuska i Kanada — to više nije tačno, Merkelova je rekla da Grupa okuplja demokratske države koje dele iste vrednosti i da su to države „koje su, uprkos svemu, i ekonomski još uvek vrlo važne“.

„Ali, potreban nam je komplementarno i format G20. Tu su zemlje s potpuno različitim društvenim sistemima, ali zaista velike ekonomske sile. Međutim, G7 je slobodnija, intenzivnija razmena mišljenja, osim toga, određena je državnim poretkom — demokratijom“, dodala je ona.

Na konstataciju novinara da se od samita u Nemačkoj mnogo očekuje, Merkelova je rekla da je važno da sedam šefova država razgovaraju, i to o važnim temama, da bi se znalo gde postoje razlike, a gde zajednički stavovi.

„Mislim bi bilo dobro kada bismo nešto konkretnije odgovore dobili upravo na pitanje: Kako ubuduće reagovati na epidemije i pandemije“, navela je nemačka kancelarka, dodajući da međunarodna zajednica nije dobro reagovala kada je izbila ebola i aktivirala se prekasno i delovala nejedinstveno.

Posle novinarske konstatacije o pojavi krize evra, „arapskog proleća“, rata u Siriji, terora Islamske države i krize u Ukrajini, Merkelova je, osvrćući se na samit Grupe osam (G8), u kojoj je uz „sedmorku“ i Rusija, održan pre osam godina takođe u Nemačkoj, kazala da se u međuvremenu dogodila velika međunarodna finansijska i ekonomska kriza koja je mnogo toga promenila.

„Globalna ekonomska situacija danas je obeležena politikom vrlo niskih kamata. Time je delimično sigurno podstaknut i privredni rast, ali mi ćemo se, takođe, naći pred zadatkom kako da opet izađemo iz toga. U međuvremenu, imamo puno bolje regulisanje banaka“, kazala je predsednica nemačke Vlade.

Na pitanje da li Grčka trenutno baca u drugi plan sve druge velike ekonomske probleme, Merkelova je rekla da ne veruje.

„Naravno da ćemo u kontekstu svetske ekonomije razgovarati i o situaciji u evrozoni. I sigurno ćemo razgovarati o tome koje smo probleme rešili. Moći ćemo da kažemo da je Irska, koja je isto imala program štednje, danas zemlja s najvećim rastom, da ekonomije u Portugaliji i Španiji rastu. A onda ćemo razgovarati i o Grčkoj. Ali, to zaista nije glavna tema“, rekla je nemačka kancelarka.

Prema rečima Merkelove, postoji određeni kontinuitet tema „kojima se bavimo na G7 ili smo se bavili na G8“, a svako ima svoja tematska težišta. Nemačkoj je pitanje zaštite klime uvek bilo i jeste i dalje važno.

„Tu su i nove teme, na primer zdravlje“, kazala je nemačka kancelarka, izražavajući zadovoljstvo zbog toga što će Nemačka biti domaćin samita.

Samit se održava 7. i 8. juna u superluksuznom hotelu „Dvorac Elmau“ pored varošice Klais nedaleko od Garmiš-Partenkirhena.

Teme samita su spoljna, bezbednosna i razvojna politika; zaštita mora i prirodnih resursa, bolesti siromaštva, trgovinski standardi, jačanje položaja žena i sigurnost u snabdevanju energijom, a uz Merkelovu, učestvovaće premijeri Italije, Japana, Kanade i Velike Britanije — Mateo Renci, Šinzo Abe, Stiven Harper i Dejvid Kameron, kao i predsednici SAD i Francuske — Barak Obama i Fransoa Oland, i predstavnici Evropske unije Donald Tusk i Žan-Klod Junker.