Merkelova traga za koalicijom

Angela Merkel započela je juče pokušaje da rivale sa centra levice ubedi da treba da ostanu na vlasti, dan pošto su njeni konzervativci ostvarili najbolji izborni rezultat u gotovo dve decenije ali nisu uspeli da dobiju apsolutnu većinu, javlja Rojters.

Čak i politički protivnici kancelarke priznaju da je ona veliki pobednik prvih nemačkih izbora posle izbijanja krize evrozone 2010, koja je ćerku istočnonemačkog pastora izbacila na mesto dominantnog evropskog lidera.

Ali, iako je konzervativce dovela do najboljeg rezultata od 1990, osvojenih 41,5 odsto glasova ih za samo pet poslaničkih mesta deli od apsolutne parlamentarne većine, pa Merkelova nema vremena za slavlje.

„Mi smo, naravno, spremni na razgovore i već sam imala početne kontakte sa predsednikom SPD-a (socijaldemokrata), koji kaže da SPD mora prvo da u petak održi sastanak svog rukovodstva“, rekla je Merkelova na konferenciji za štampu dodajući da ne isključuje razgovore i sa drugim potencijalnim koalicionim partnerima.

Njeni rivali iz SPD-a pažljivo su se pripremali za razgovore o ponavljanju velike koalicije koju je Merkelova vodila 2005–2009, koja je bila od koristi njenom prvom mandatu ali je SPD koštala gubitka miliona glasova levice.

„Biće to izuzetno dug put“, izjavio je Ralf Štegner, šef levog krila SPD-a koje ima najveće rezerve da njihova stranka postane mlađi partner savezu Merkelove Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

SPD, stranka 150 godina duge tradicije, jeste završila skromno sa drugim najgorim rezultatom u posleratnoj istoriji, ali oni znaju da će Merkelova morati da pokuca na njihova vrata pošto njen dosadašnji koalicioni partner, Slobodne demokrate (FDP), nije uspeo da uđe u Bundestag.

U nemačkoj politici, u kojoj je samo jedan posleratni kancelar dobio apsolutnu većinu – konzervativac Konrad Adenauer 1957. – složeno pravljenje koalicije je kletva političarima ali retko ko je bolje pravio konsenzuse od Merkelove.

Njeno smireno vođenje zemlje kroz krizu evra ojačalo je njen status kao „Muti“ (majke) nacije, iako je tokom svih glasanja o pomoći zemljama pogođenim dužničkom krizom računala na podršku SPD-a i stranke Zelenih.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina nemačkih birača priželjkuje novu veliku koaliciju, baš kao i partneri Nemačke u zoni evra koji se nadaju da će SPD ublažiti kancelarkinu politiku rigorozne štednje.

Evro i nemačke državne obveznice juče su ojačali jer investitori očekuju nastavak opreznog pristupa Berlina evropskoj krizi. Ali, kontinuitet bi mogao da ima visoku cenu po Merkelovu, što se tiče mesta u kabinetu i opšte politike.

SPD se tokom kampanje zalagao za utvrđivanje garantovane minimalne zarade i za povećanje poreza bogatima. Mogao bi da traži ministarstvo finansija – što bi značilo odlazak 71-godišnjeg Volfganga Šojblea – ili da insistira na resorima spoljnih poslova ili rada.

„Neće biti brzog formiranja vlade“, kaže izvor iz SPD-a. „Partija će pokušati da povisi cenu.“

Posle izbora koji su tanku numeričku većinu dali levičarskoj opoziciji, SPD i Zeleni mogli bi da se nađu pod pritiskom da preispitaju istorijski tabu protiv udruživanja sa Levicom, strankom naslednika istočnonemačkih komunista koji su podigli Berlinski zid a i danas inspirišu nepoverenje uprkos osvojenih 8,5 odsto glasova.

Ukoliko Merkelova i predsednik SPD-a Sigmar Gabrijel ne uspeju da se dogovore oko koalicije, ona bi mogla da se okrene Zelenima.

Mnoge progresivnije pristalice CDU podržavaju tzv. crno-zelenu koaliciju. Konzervativni krilo CDU međutim nema simpatija za stranku pacifista i ekologista koja vodi kampanju za podizanje poreza bogatima.

Zeleni, razočarani rezultatom od 8,4 odsto glasova, takođe bi mogli da se uplaše takve koalicije.

„Možda nećemo naći nikog ko bilo šta želi sa nama“, rekla je Merkelova uz osmeh u nedelju uveče.

To bi je primoralo da stvori manjinsku vladu – što je malo verovatno – ili bi predsednik Joakim Gauk morao da raspiše nove izbore, što se u posleratnoj Nemačkoj nikada nije dogodilo.

Za sada Angela Merkel je među retkim evropskim liderima koja je preživela evropsku krizu: 19 njenih kolega je izgubilo posao.