Mi i „Mi“
1 min read
Piše: Milan Milenković
Suočen sa mogućnošću da ne može da dođe do hleba, da ne može da zaposli dete, da ne može da se bavi biznisom, čovek postaje mekši i lakše se premetne, a onda, za svoj premet, počinje da traži i unutrašnje-psihološko opravdanje i opravdanje pred ljudima. Nije on postao Crnogorac, od đeda Srbina, zato što je hteo više hleba, nego zato što je otkrio ono što đed nije znao, pa se priklonio naučnom pogledu na naciju.
„Pod kestenom senke duge, izdadosmo jedni druge:
Izdadosmo bez kapare, jedni druge za dve pare“
DŽ. Orvel, „1984.“
Kaže veliki Fjodor Mihajlović Dostojevski: „Ne živi se samo od hleba i vode, ali je za većinu ljudi očeglednije da se bez hleba i vode ne živi, nego da se ne živi samo od njih“. Time je precizno postavljen okvir za ljudsku prirodu i to onakvu kakva je, a ne kakva treba da bude. Pojedinac može da izađe izvan ovih okvira, bilo da je graditelj, ili rušitelj, ali čovek, kao vrsta, ne može. Vrsta ima svoja ograničenja, pojedinci ne. Jedan čovek može, u teškoj situaciji, da skoči s mosta i prekrati muke, ali narod još ni jedan s mosta nije skočio. Niti je jedan narod sastavljen od Obilića, niti od Brankovića. Preovlađuje srednji tip, koji je vazda gledao (i gledaće) svoja posla i hleb svakodnevni.
Tamo gde se i kada se do hleba dolazi lakše i gde ideološke i verske stvari nisu uslov za tri obroka dnevno, ljudi su, po prirodi stvari, postojaniji. Tamo gde se bolje jede ako si Turčin, ili se brže dođe do stana ako si pristalica vladajuće ideologije, gde dete možeš da zaposliš samo kroz partiju, tu su ljudi lomljiviji i lakše se premetnu. Uveren sam da su sve naše mene manje-više na tome zasnovane. Docnije, kad se najedemo, onda preveru dignemo na nivo principa: nisam se ja poturcio da bi jeo, nego iz inata. Šipak. Ili ono naše: nisam ja postao komunista zbog ove kućice na Dedinju i ovog Maseratija, nego zato što sam verovao u pobedu radničke klase. Ma nije moguće? Da si verovao u Deda Mraza, postao bi irvas i uprego bi se u sanke? Mi imamo, što je sasvim ljudski, a naročito srpski, čitavu skalu izgovora za svaku opačinu koju uradimo.
Upravo zato ne osuđujem današnje Crnogorce, ili se bar ne ljutim na njih. Montenegrini su druga priča. Suočen sa mogućnošću da ne može da dođe do hleba, da ne može da zaposli dete, da ne može da se bavi biznisom, čovek postaje mekši i lakše se premetne, a onda, za svoj premet, počinje da traži i unutrašnje-psihološko opravdanje i opravdanje pred ljudima. Nije on postao Crnogorac, od đeda Srbina, zato što je hteo više hleba, nego zato što je otkrio ono što đed nije znao, pa se priklonio naučnom pogledu na naciju.
Opet, zla kob takvog stava je što te, s manje ili više prezira, posmatraju oni koji su ostali uz dedove, a nisu popasli dukljansku travu. Oni, i kad ćute, govore protiv tebe. Nisu se odrekli, nisu potrčali za hlebom i privilegijama. Od tebe ka njima struji mržnja, a vraća se prezir. Ne zna se šta je gore.
Ipak, i mi, koji nismo promenili veru i naciju, umemo da budemo pogani jer, izdržavši sve pritiske i svo podmićivanje, hoćemo da izmenimo ljudsku prirodu i osuđujemo one koji nisu imali snage koliko i mi. Prigovor na konvertite je uvek, delom, i prigovor na ljudsku prirodu, koja je takva kakva jeste. Nisu svi jednako snažni i otproni. Neko se slomi na dva šamara, a neko, kao Mustafa Golubić, tri meseca trpi muke i ni reč ne kaže. Kao što nismo svi jednako visoki, jednako lepi, jednako pametni, tako nismo ni svi jednako mentalno snažni. Nema tu ljutnje. Ljutnja počinje tek kad konvertiti počnu da ti sole pamet, umesto da ćute. Jednom već napisah, pa da ponovim: koliko konvertita i otpadnika imate među starosedeocima u Vojvodini? Ni jednog. Imali su hleb i imanja od po 20 hektara. Što bi postao Mađar? Šta to Mađar može da mu da, što ovaj već nema. Sa nama, brđanima, je drugačije.
Zato mislim, iako priznajem da nisam dobar poznavalac odnosa u Crnoj Gori, da Crnogorce ne treba otuđivati i izguravati iz srpstva. Prilično sam siguran da još čuvaju dedovske kape sa četiri ocila, da vole gusle, Lazara i Miloša, da im još svetli Njegoš na Lovćenu, ali pusti hleb čini svoje. Sumnjam da će mnogo Crnogoraca baciti kocku sa večnošću da im Miraš drži opelo i verujem da će se mnogi od njih, kad osete da im se bliži smrtni čas, setiti da su Srbi. Valjda će to i deci šapnuti. Verujem, isto tako, da 90% Crnogoroca to jesu samo zato što od toga nekakvu fajdu imaju. Ono što je opasno je to da se crnogorština usedi u dve-tri generacije, pa da se zaborave uzroci premeta. To nam se desilo sa muslimanima i to je, bolje no iko, objasnio besmrtni Meša Selimović, iz bratstva Vujovića. On je upamtio, mnogi drugi nisu. Koliko će Crnogoraca, danas, svojoj deci reći: „Deco moja, premetnuo sam se zbog muke i nevolje“? Vrlo malo. Pravdaće se i pred decom, i pred ljudima.
Znam da će me mnogi omrznuti zbog ovog što kažem, jer su strasti daleko odmakle, ali mislim da prema Crnogorcima treba da držimo ispruženu ruku i da ne ponovimo grešku, kao sa poturicama. Jeste da su oni prvi napravili korak, ali smo mi brzo izgubili širu sliku, pogordili smo se pred njima i zauvek ih oterali. Oni, mislim na današnje Crnogorce, nemaju mnogo izbora: ili će prihvatiti bratsku ruku, ako ostane ispružena, ili će postati srbomrsci u samo dve generacije. Trećeg nema.
Ne kažem da će svi prihvatiti bratsku ruku, možda ni većina, ali zbog onih, koji se još nisu oslobodili Svetog Save i Njegoša, vredi tu ruku držati ispruženu. Da se ne lažemo: ni mi, koji smo ostali Srbi, nismo toliko postojani, koliko volimo da mislimo da jesmo. Naše ćerke nisu ono što su bile naše majke, i mi se, često, klanjamo Mamonu i nismo spremni baš svi da poginemo za srpstvo. Linija prevere je veoma, veoma tanka. Čak i neki, koji su danas Srbi, sutra će postati Crnogorci. Siguran sam, čak, da se to svakodnevno dešava, da prevera još nije završena. Niti je sigurno da će sva crnogorska deca ostati Crnogorci, niti je sigurno da će sva srpska deca ostati Srbi.
Ona lepljiva i pomalo neukusna priča o tome kako Crnogorci samo čuvaju izvesnu samobitnost i ekskluzivitet, jeste literatura. Pre na to mogu da se pozovu Šumadinci, nego Crnogorci. Srpski narod je ili jedinstven, bez „samobitnosti“, ili nije narod, nego konfederacija plemena, od kojih svako misli da je najbolje. Različitosti u srpskom narodu nisu mana, nego prednost, u odnosu na narode koji su saterani u stado, sa jednom bojom i jednim ukusom. Srbi iz Srbije imaju istrajnost, iz Vojvodine postojanost, iz Crne Gore i Krajine hrabrost i fizičke osobine koje niko drugi nema. Na svemu tome se ne gradi samobitnost, nego jedinstvo, jer niko nema sve, a svi imamo, ako smo zajedno.
Još jednom se izvinjavam, ako sam šta pogrešio i ako nešto ne razumem kako treba. Moj pogled je iz daleka i primiću svaku kritiku.
Umnici, da li smo iste godine postali priznati? 1878, da vi olakšam. Lakše sa ovim tekstovima, nema potrebe.
Rodjen sam, zivim i umrjecu kao Crnogorac.
Zar je potreban bolji argument da Crnogorski narod postoji od toga?
Gosp. Milenkovicu shvatite da mi nijesmo Dukljani, Montenegrini i Srbomrsci vec jednostavno Crnogorci.
Mozda i jesno kominternovska tvorevina i nacija sa greskom ali to nije argument da ne postojimo.
Drzava Crna Gora = Crnogorski narod
Shvatite to vec jednom !!!
E moj Ajvane u groznici… Posrbiti se? Prije bih reka re- srbiti… vratiti se na kolosjek. Ako već pominjes Kruse tu si donekle u pravu Crnogorci uz pomoć Brđana, Martinićikoji su im predhodili Brđani uz pomoć Crnogoraca. Ove dvije bitke su udareni temelji „de facto“ nezavisnoj Crnoj Gori i Brdima… Što se tiče Vučjeg Dola, u toj bici, pored Crnogoraca i Brđana su učestvovali i bili ,mnogobrojniji od prvih zajedno, Hercegovci ( izlišno je reći Srbi iz Hercegovine) pa s brazski udarili na Osmanlije. Izvini, ali tvoja priča je obično palamuđenje papagajsko… samo si treba pomenut još Simu Sarajliju i njegove sisteme ispiranja mozga ostarelom svetom Petru Cetinjskom u prvoj fazi i krunu njegove posrbljjivačke misije- uspjeh za totalnu amneziju (priprema) i kalemljenje tuđinske svetosavsko-imperijalne svijesti u njegovu ispražnjenu glavu… hahahahaha… presmiješan si Ajvane u groznici… pozdrav i budi mi brz uz brdo.
Ivane Grozni, pod nikom Danilo Stojanović si toliko puta ispao magarac da si morao da promjeniš nik ali i dalje imaš dovoljno obraza da se javljaš i dijeliš lekcije. Tipično u skladu sa etikom puzajuće nacije čiji si pripadnik. Evo i tebi jedna lekcija mada nisam optimista da ću ti pomoći budući da tvoj crnogorski „identitet“ podrazumjeva laž i samoobmanu. Kekavmen prije milenijum piše u „Strategikonu“ o bitci kod Tuđemila u kojoj je njegov grčki narod poražen: „…Tako uradi u Duklji Travunjanin Srbin kapetanu Drača Mihailu, sinu logoteta…“. Ako je Srbin značilo pravoslavac u Crnoj Gori, kao što uporno udaraš glavom u zid poput ovna, otkud pravoslavci u Kekavmenovoj knjizi koja je pisana prije Velike šizme. Ili otkud Barskim arhibiskupima titula Primas Srpski iz vremena koje prethodi pravoslavlju?
Opet si ispao magarac Stojanoviću. Sad opet promjeni nik i tipično crnogorski uzdignuta čela javi se na neku drugu temu da nas „podučiš“.
Živko Andrijašević je odgovorio na te vaše gluposti oko popisa – „u pravilniku za sprovođenje popisa knjaz Nikola je propisao da se svaki govornik srpskog jezika smatra Srbinom“. Kako tada nikom ne pade na pamet da se popiše da govori krmećim?
Posrbljavanja jeste bilo kroz istoriju, ali posrbljavanja Šiptara. Ti Ćoki/Mišja(k)/Donja Moračo to najbolje znaš, preci su ti za džak brašna prešli iz šiptarstva u srpstvo.
Vi Sekula kad pocnete da lupate ne stajete? G. Milenkovic je ocito nadojen srpskim „istorijama“ i ideologijom. Iskreni je vjernik „srpstva“. Mozda ce evolvirati – sto se, naravno, ne moze desiti sa vama? Vi ste, kao i vas „duhovni otac“ Amfilohije, spremni da branite „srpstvo“ do posljednje lazi? I gluposti?
Citam komentare i prosto ne mogu da vjerujem koliko vulgranosti i gluposti se napise na ovom portalu? Neki „anonimni“ poziva na „proucavanje Njegosa“ a ne pimjecuje da u Njegosevim dijelima on cesto spominje i Crnogorce? Da se malo udubite shvatili bi da su Srbi u CG „vjerski“ (i ideoloski, „nacertanijevski“) – a ne etnicki pojam. Jer, zasto Njegos, u svom testamentu, ostavi sve Crnogorskom narodu – a ne „Srpskom“? Ali da ne ulazimo ponovo u te beskonacne razmjene citata – koje vi, uostalom, nikada ni ne priznajete. Autor ovog teksta ocito ne shvata da su se Turci borili i sa Crnogorcima i sa Srb(ijanc)ima. I dobro su razlikovali jedne od drugih. Oni znaju da su na Krusima, Martinicima, Vucjem dolu, itd. bili do nogu porazeni od Crnogoraca (ne od „Srba iz CG“). Crnogorci imaju svoje „crnogorske djedove“, ko su bili djedovi „Srba“ iz CG – to je posebno pitanje? Budite Srbi i srbujte kolikogodj ve volja. Ali manite se posrbljivanja Crnogoraca. Imali ste 150 godina i nijeste uspjeli. Sto ste uhvatili – uhvatili ste. A, sudeci po Sekuli, nijeste se bas usrecili.
Teška priča. Srbija propada, a Vi još imate vremena da se bavite Crnogorcima. Čemu to, moji dobri Srbi?
Stvarno ste vi zaladili totalno , pa prvi popis po nacionalnoj osnovi je bio 48 , ranije ga nije mi bilo sem po verskoj osnovi .
Činjenica je da se vi posrbice ne pišete nacionalno ko vaši đedovima , prihvatili ste da se posrbite i sad to veličate kao nešto dobro , a u suštini baštinite ideologiju 19 vijeka , mada se većina posrbila iz inata što je bolesno .
A ti „anonimni vidi ko je šta izdao , ja sam za svoju državu ka moji đedovi, a za čiju si ti znaš li posrbljeni mozgu ?
Veoma dobar tekst. Još jedno razmišljanje na temu crnogorske izdaje i jeftine prodaje. Njegoš je mnogo o tome pisao a u Gorskom vijencu je dao dobar presjek i rešenje prikladno tom vremenu. Treba samo čitati Njegoša on je najbolje poznavao mentalitet ovog naroda.
Od 1948 se radio popis. Ali si ti Sekula preglup za ove teme. Drzi se ti epskih pjesama. Nijesam se javlja odavno ali sam ponekad čita što pišete. Najbolje je kad nema niko sa strane pa se ovi tvoji sprdaju sa tobom.
Ta upotreba pojmova ‘crnogorac’ i ‘milogorac’ bez jasne definicije i razlikivanja je pokazatelj nepoznavanja materije. Odnarođavanje je istorijski proces koji je ireverzibilan i jedina odbrana je jasno odvajanje od ‘obolelog’ dela populacije čijem konvertitstvu ne treba podilaziti.
Srbi su mnogo postradali prateći ovakve znalce. Dok se Srbi bave ovom patetikom uzroka konvertitstva, druga strana zbija redove i sprema novo čišćenje. Pa vi uprite prst u čelo i pružite im ruku ponovo.
Sve nešto pišete o „đedovima srbima“ na svaki popis od 48 do 93 nacionalni srbi se kreću od 3-9% .
O kojim to đedovima pišete ?
Istina je da ste se vi posrbili i TAČKA, sve ovo ostalo se sokoljenje za prebjeg koji ste napravili .
Hahaha, na popisima od 1948. smo crnogorci. Ovo je prvi put da crnogorac prizna da su njegovi „sunarodnici“ komunistički nakot. Bravo majstore, od 1948. je tako, odlično si to rekao.
Ajvane, mogao si tada da biraš, izmedju crnogorca I tetejca…Te 48 ste I Vlada Sipcica zaveli u crnogorce:)))))