Mi verujemo da Velika Britanija uživa da radi protiv Srba i Rusa, a ona sa uživanjem radi i protiv Britanaca

U kontekstu narastajuće migracione krize u Velikoj Britaniji sve su vidljivije ličnosti koje postaju predstavnici nacionalnih političkih i društvenih pokreta. Ti ljudi s ponosom tvrde da su nacionalisti i patriote koji ustaju u zaštitu obične radničke klase koju napadaju oni koji preko La Manša na razne načine dolaze u Britaniju.

Najpoznatiji među njima je lider patriotskog pokreta Alek Jerberi (Alek Yerbury).

Ovaj političar krenuo je u javne nastupe 2021. godine, uglavnom na raznim mitinzima, vođen ljutom mržnjom prema sistemskim političarima jer migraciju doživljava kao «simptom liberalne zavere».

Trenutno je veoma aktivan na mitinzima i protestima u Linkonširu gde se protivi naseljavanju migranata u Skempton (RAF Scampton), bivšu bazu Kraljevske ratne avijacije. Tamo vlada VB planira da razmesti oko 2.000 migranata.

* Kada ste počeli javnu političku delatnost? Kakva je to organizacija National Support Detachment i šta su njeni ciljevi?

Nakon što sam se u leto 2021. godine demobilisao iz britanske armije, odlučio sam da se bavim politikom. Početkom 2023. godine formirao sam National Support Detachment kao organizaciju koja koja će vremenom podržavati druge političke organizacije koje se nalaze u procesu osnivanja. Cilj NSD biće obezbeđivanje kadrovdke baze iz koje će biti moguće stvarati aktiviste i ulične agitatore.

* Mediji Vas predstavljaju kao Hitlerovog sledbenika i nacionalistu (čitaj: nacistu ili fašistu) i sve zbog Vašeg stila i imidža. Da li ste nacionalista? Kako vi tumačite pojam nacionalizma u kontekstu aktuelnih događaja?

Da, ja sam britanski nacionalista. A nacionalizam tumačim kao odbranu sopstvenog naroda i ravnodušnost u odnosu na druge, tj. nikog ne podržavam i niko mi nije važan – interesi nacionaliste su samo njegov narod i tu počinju i završavaju njegovi interesi.

Savremeni britanski narod brani se pre svega od unutrašnjih neprijatelja – korumpiranih i pokvarenih političara iz starih partija koji pokušavaju da sačuvaju svoja bogatstva i vlast po svaku cenu i to tako što uništavaju vlastiti narod. Problemi sa kojima se danas suočava većina ljudi u Velikoj Britaniji su ekonomski problemi, masovne migracije, gubitak socijalnog jedinstva, odsustvo perspektive za omladinu, što su samo simptomi, a problem je u egoizmu i pohlepi političara koji su u sistemu.

* Recite nam nešto više o migrantskoj krizi u Velikoj Britaniji. Iz kojih država dolaze migranti u Veliku Britaniju? I da li nam možete reći nešto više o sukobima vezanim za migrantsku krizu?

Što se tiče nelegalne migracije, na osnovu vladine statistike (za 2023. g) vidi se da su i Albanija i Avganistan zemlje odakle nam dolaze migranti. A generalno ih je najviše iz država kao što su Indija, Poljska i Pakistan.

Suština krize je u broju pridošlih ljudi u zemlju koji su etnički tuđinci. Prvi put je ovaj problem definisao veliki deo elekorata u vreme Nacionalnog fronta sedamdesetih godina prošlog veka i otad je bio problem za svaku vladu. Problem je eskalirao posle 1997. godine, kada se više pažnje posvećivalo multikulturalizmu, a ne nasilnom asimilovanju imigranata.

Fizički sukobi na individualnom planu nisu se razlikovali od sukoba koji su postojali među starim Britancima, mislim na ulični kriminal, seksualno nasilje i sl. Ipak, ovde možemo izdvojiti dva velika problema. Prvo, to su socijalni i etnički konflikti, bilo da se odigravaju među bandama ili običnim ljudima, a nastaju tamo gde u većem broju žive rasno/etnički različiti ljudi. Drugo, postoje međunarodne kriminalne grupe koje lakše funkcionišu bez pogranične kontrole.

Konflikti na etnikom principu postoje čak i među migrantima. Evidentirani su slučajevi kada se u hotelima za smeštaj migranata iza zatvorenih vrata dešavalo nasilje.

Pitanje vezano za ukrajinske izbeglice manje je prisutno. Opšte je mišljenje da je tako jer su većina njih prave izbeglice, a ne ekonomski migranti. Oni imaju nameru da se u najvećem broju slučajeva vrate u svoju Otadžbinu čim prođe ova kriza.

Osnovne tačke konflikta geografski možemo naći u neposrednoj blizini mesta gde se nalaze migrantski hoteli, centri za davanje azila i sl., ali i u etnički mešanim zajednicama u osnovi prigradskim.

* Da li postoji disbalans među regionima i kakve su socijalne grupe najpodložnije migrantskoj krizi? I šta se dešava u tim delovima države? Koje probleme ima lokalno stanovništvo?

U ogromnom broju od krize pate predstavnici radničke klase u velikim gradovima. To se objašnjava relativno jeftinom cenom stanova, a znači da upravo tamo češće prelaze da stanuju pridošli migranti. Počev od 1970. godine, upravo su ti delovi najviše postradali od demorafskih promena i multikulturalizma. U Velikoj Britaniji dva grada – London i Birmingem – najviše su postradali, tamo domicilno stanovništvo sada čini manjinu, a neki delovi gradova etnički su gotovo tuđi.

To stimuliše pojavu poznatu kao «belo bekstvo», kada se Britanci brzo sele iz delova gradova koji su diversifikovani i pretvoreni u etnički tuđe enklave.

Problemi izazvani takvom migracijom i demografskim pomeranjima su sledeći:

– Povećani pritisak na državne službe

– Smanjenje kohezije i poverenja u društvo

– Dodatni problemi u zapošljavanju

– Porast kriminala (ako pogledate statistiku kriminala u Londonu, vidi se da je proporcionalno najviše krivičnih dela izvršio deo populacije koja nije domicilna).

* Gde održavate proteste u prestonici ili u drugim delovima države?

Bez obzira što protesti protiv migracione politike postoje već nekoliko decenija, početkom ove godine sitacija se ubrzala. Umnogome je to vezano za masovni porast ilegalne migracije koja ide preko La Manša i davanja dozvola da se na državni račun koriste hoteli za smeštaj aplikanata za politički azil.

Najviše protesta organizovali smo dosad na lokalnom nivou, u mestima koja su neposredno pogođena migrantskom krizom (u takvim selima, prigradskim naseljima i gradovima). Sve dobija formu javnog protesta protiv vlade jer ona stvara uslove da u konkretnom regionu bude takva situacija. Po pravilu, u centru zahteva je neslaganje sa lokalnim odlukama, iako sve češće u njima preovladava širok kontekst – imigracioni problemi i pogranična kontrola.

Najveći otpor bilo kom suprotstavljanju imigracionoj politici pružaju leve grupacije i sindikati. Razlog leži u činjenici što te grupe svoje delovanje temelje na ovim problemima, posebno problemu radničke klase i time opravdavaju sopstveno postojanje. Drugim rečima, to su obični aferisti koji aktivno žele ovekovečiti probleme da bi nakon toga unovčavali njihovo rešavanje. Neke pristalice tih organizacija idejno su privrženi tim idejama, međutim, organizatori i oni koji kontrolišu uticaj u najvećem broju slučajeva uglavnom imaju finansijski motiv.

Kampanja u RAF Scampton traje od aprila. Ona inkorporira kako protestne aktivnosti tako i političko učešće. Cilj je da se izdejstvuje ukidanje plana da se RAF Scampton pretvori u izbeglički centar, ali i da se problem ne preliva na ostale gradove. Veoma je važno da pokušamo da rešimo ovaj problem tako što nećemo ga preneti u drugi grad, selo ili naselje.

* Kakvi su dalji planovi britanskog nacionalnog pokreta?

Britanski nacionalizam je u užasnom stanju u poređenju sa kontinentalnom Evropom. On pati od višegodišnjeg odsustva orijentira, nepostojanja rukovođenja, nesposobnosti da se odrekne nesrećnih ideja i koncepcija kao i da izvrši rebrending i sve to pretvori u nešto novo.

Uspešan nacionalistički pokret mora biti perspektivan i dalekovid, a ne reakcionaran. Zato planiram da formiram političku partiju. Ona takođe mora biti principijelno nacionalna po svojoj suštini i da ne teži rešavanju pitanja samo na lokalnom nivou. Vodeći princip moraće da bude nacionalna solidarnost.

Razgovarao: Tom DŽ. Velbrok – novinar, bloger, urednik portala neulandrebellen.de

Izvor: Fakti