Mi znamo ko smo: Nećemo dozvoliti da otmeni glas vladičinog amaneta iščezne u duhovnoj pustinji našeg vremena

Protiv istorijskog poniženja Lovćena dugo je i posvećeno protestovao akademik Dejan Medaković.

Jedan od najvećih srpskih intelektualaca XX vijeka nazivao je Meštrovićev mauzolej u izgradnji strašnom neofaraonskom građevinom na Lovćenu, vikao je o skorojevićima koji se stide pred istinskim velikanom i usamljenikom, novopodignuti monolit, nasuprot skromnoj kapelici čednoj u svojim oblicima, smatrao je spomenikom naše sramote, ali je, za razliku od većine svojih savremenika, ispoljavao i tihu nadu:

„Verujem da će mučeništvo ovog spomenika i ovog amaneta, jednom osloboditi nove umne i duševne snage ovog tla, koje će imati hrabrosti i moći da priznaju sve poraze svojih oholih očeva. I to je jedina uteha koju danas pruža Sumrak Lovćena. Samo Njegošu treba zahvaliti za buduću svetlost. On je rekao: Vijeme je majstorsko rešeto, prečistiće ono ove stvari.”

Možda smo baš mi generacija o kojoj je govorio dobri profesor, generacija koja neće dozvoliti da otmeni glas vladičinog amaneta iščezne u duhovnoj pustinji našeg vremena — „Mi znamo ko smo”, reći će generacija, i pokušati da ispravi greške svojih prethodnika.

Izvor: Mi znamo ko smo