Migracija u bogate zemlje rekordno visoka

Stalna migracija u zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nastavila je da raste, postavivši novi rekord 2023. godine, navodi se u izveštaju OECD i dodaje da je naglo porastao i broj privremenih migranata i tražilaca azila.

OECD je međunarodna organizacija pretežno razvijenih zemalja i u svom najnovijem izveštaju navodi da je prošle godine u njene zemlje članice stiglo 6,5 miliona novih „stalnih“ migranata. Brojka je povećanje od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu i 28 odsto iznad nivoa iz 2019.

U izveštaju se navodi da je najveći deo porasta migracija trajnog tipa u 2023. bio izazvan porodičnim migracijama, što je porast od 18 odsto na godišnjem nivou. Stalna migracija radne snage u zemlje OECD-a takođe je ostala visoka, sa nešto manje od 1,2 miliona radnika, kao i 2022. godine.

„Velika potražnja za radnom snagom bila je ključni pokretač migracije u poslednje dve godine“, rekao je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman. On je dodao da se mnoge zemlje OECD suočavaju sa široko rasprostranjenim nedostatkom radne snage i nadolazećim demografskim promenama, što znači da je sve veći broj migranata doprineo održivom ekonomskom rastu.

Otprilike trećina zemalja OECD-a iskusila je rekordan nivo migracija 2023. godine, uključujući Kanadu, Francusku, Japan, Švajcarsku i Veliku Britaniju, navodi se u izveštaju. Druga trećina zabeležila je pad, uključujući Dansku, Estoniju, Izrael, Italiju, Litvaniju i Novi Zeland.

Najveći porast zabeležen je u Velikoj Britaniji, koja je prvi put bila najveći primalac migranata posle SAD.

U izveštaju se navodi da je broj novih tražilaca azila u zemljama OECD-a oborio rekord u 2023. godini, sa 2,7 miliona novih zahteva registrovanih u zemljama OECD-a, što je porast od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U SAD je broj zahteva za azil 2023. godine prvi put premašio one u evropskim zemljama OECD zajedno, popevši se na više od milion.

Glavne zemlje porekla za podnosioce zahteva za azil u okviru OECD-a 2023. bile su Venecuela (270.000), Kolumbija (203.000), Sirija (171.000) i Avganistan (150.000). Slede Haiti, Kuba, Turska i Nikaragva, prenosi RT Balkan.