Miholjdan u Velikoj Hoči

U crkvi Svetog arhiđakona Stefana u centru Velike Hoče, služena je Sveta liturgija na Miholjdan, u subotu 12. oktobra 2024. godine. Toržestvenim sabranjem načalstvovao je visokoprepodobni arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište, uz sasluženje nekoliko sveštenoslužitelja iz Eparhije raško-prizrenske.

Osvećen je i prelomljen slavski kolač, koji je ove godine prineo Marko Spasić sa porodicom iz Velike Hoče, a za narednu godinu, domaćin ovog sabranja biće Žika Nakalamić sa porodicom, takođe iz ovog metohijskog mesta.

U prazničnoj besedi otac Stefan je govorio o značaju ovog praznika i prinošenja žrtve Bogu:

– Prepodobni Kirijak je prineo na žrtvu znoj i suze i osveštao sebe za života i pripremio i naučio sebe nebeskom životu, a nama pokazao da se Bogu za sve treba obratiti jer bez Boga ne možemo ni preko praga. Evo i blagodat Duha Svetoga nas je okupio ovde, godinama i godinama na ovom mestu u Velikoj Hoči na današnji dan da se svojim srcima prisjedinimo Bogu, da uznesemo svoje molitve i blagodarnosti Bogu, jer ovo je dan blagodarnosti ovoga mesta za sve plodove koji su dati preko vinograda i drugih stvari, koje Gospod ovome narodu dao za opstanak. Ovaj narod ovde opstaje vekovima bez obzira na sve seobe i iskušenja, nekada i danas, molitvama Majke Božje i svih svetih čiji su hramovi u ovome selu, i Svetog Kirijaka kojeg danas proslavljamo

Takođe, otac Stefan govoreći o važnosti blagodarenja Bogu i istakao:

– Potrebno je da budemo blagodarni Bogu za sva dobročinstva kojima nas je obdario kroz naš život i ona vidljiva i ona nevidljiva i ona koja su nama znama i nepoznata, ali nam je Gospod uvevši u ovaj svet, dao tu blagodat da možemo da budemo mi oni koji su dostojni imena Hristovog, dostojni ne po svojim delima, već po pokajanju i traženju od Boga da nam bude pomoćnik.

Kasnije, u sali Doma kulture pripremljen je bogat kulturno-umetnički program, a u ime Mitropolita Teodosija, sabranje je blagoslovio arhimandrit Mihailo, iguman manastira Svetih Arhangela kod Prizrena:

– Ništa nema lepše nego kada braća i sestre žive zajedno, kada je mesto živo, kada imamo decu, kada imamo i škole i domove i mesta u kojima se okupljamo. Kada se prilazi Velikoj Hoči iz Prizrena, Velika Hoča je najbolji primer onog ostrva koje zapljuskuju ona okolna mora i ona većina koja misli da je većina po broju. Ali evo, po sadržaju onog što vi ovde u Velikoj Hoči spremate, to je blagoslov Božji, blagoslov roda vinogradarskog, blagoslov ove zemlje, blagoslov vas ljudi.

On je dodao da je siguran da Srbi nikada neće ostaviti prostor Kosova i Metohije:

– Ja sam siguran da mi Srbi nikad nećemo ostaviti prostor Kosova i Metohije, nikad nećemo napustiti ova mesta. Kako naš vladika često govori, a govori da ostanemo i opstanemo na ovim mestima gde je ova naša sveta i zavetna zemlja, tako i ja u ime njegovo i u ime svoje mogu da vam kažem, opstajte i nedajte se i borite se, ostanite na ovim svojim vekovnim ognjištima, jer to je najlepše sunce, najlepša voda, i najlepši vazduh koji imate. Ko izgubi ovu zemlju i ovaj vazduh uvek će patiti za njim. Zato neka vam Gospod da snage da opstanete, da ostanete, da se izborite, kako bratija naša monasi, tako i vaši sveštenici i svi vi zajedno. Borite se, ne dajte se! Imajmo poverenje u Boga, a s Bogom možemo da se izborimo sa svim iskušenjima koja dolaze u ovom životu. Zato budući da sam i sam siguran, jer živim u Svetim Arhangelima, znam da sve možemo uz pomoć i slavu Božiju, pobedićemo i sva iskušenja, a ako vas neko dira slobodno zovite ja sam tu.

U ime meštana Velike Hoče, dobrodošlicu je poželeo predsednik Privremenog organa Opštine Orahovac, Aleksandar Micić. On je rekao da je ove godine mali jubilej Miholjdanskih svečanosti:

– Ove godine obeležavamo trideset godina proslave Miholjdana. Pre tri decenije tadašnji paroh velikohočanski otac Milenko Dragićević, pesnik Ratko Popović i profesor i književnik Slobodan Kostić odabrali su Miholjdan kao dan kada se završava berba grožđa i kada je vreme za degustaciju mladih, novih vina, da se u Hoči održava sabranje pesnika i stvaralaca sa Kosova i Metohije. Te 1994. godine se počeo dešavati prvi duhovni sabor u ovom delu Metohije, a zahvaljujući njima i danas obeležavamo i proslavljamo Miholjdan. Zbog toga i zbog stvaralaštva, pozvali smo Ratka Popovića kao domaćina slave, jer je zaslužan što se iz godine u godinu okupljamo na današnji dan, a nama su ovde okupljanja i te kako značajna jer nam daju snagu i nadu za opstanak na našim ognjištima.

Zahvalivši se na pozivu i časti, književnik Ratko Popović se u svom obraćanju podsetio osnivanja manifestacije i ljudi koji su se tada okupljali i poželeo da manifestacija traje i u narednih trista godina:

– Pre trideset godina to nije bio samo sabor ljudi iz Velike ili Goleme Oče, nego je to bio sabor ogromnog broja ljubitelja duhovnog i svetovnog života. Bio je i veliki broj umetnika, slikara, književnika koji su svojim prilozima u dvorištu Dečanske vinice imali svoje nastupe… Neka Miholjdanski susreti traju i da dočekamo i tri stotine godina u istom ovom sastavu.

Miholjdansku besedu je održao prof. dr Boško Suvajdžić, redovni profesor Fi­lo­lo­škog fa­kulteta Univerziteta u Beogradu, dugogodišnji upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima, upra­vni­k Međunarodnog slavističkog centra, predsednik Upravnog odbora Vukove za­du­žbi­ne i član UO Zadužbine „Desanka Maksimović“ i potpredsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije.

Profesor Suvajdžić je između ostalog rekao:

– Srećan sam i zahvalan što sam ovde na srpskom Kosovu i Metohiji, u Velikoj Hoči, Golemoj Oči, među vama ovde na ovaj veliki praznik. Miholjdan označava jesenje obilje, dan osunčan i blag, vazduh trudan plodnostima, kućne grede, palice, vreteno, liturgiju i vino, čokot i grozd. Miholjdan na Kosovu i Metohiji, ovde u Velikoj Hoči predstavlja i mnogo više od toga. To je mesto srpskog duhovnog izbora. Taj izbor nije ništa manje važan od Kosovskog opredeljenja kneza Lazara, kako ga je nazvao Zoran Mišić. Danas smo ovde da izaberemo, a budući da smo ovde to znači da smo izabrali. I da su srpski narod i njegova elita, njegova prava elita, uz srpski narod na Kosovu i Metohiji. Kosovska legenda je ona velika priča srpskog naroda koja kulturološki određuje mesto susretanja ideje identiteta sa njegovom suštinom, a mit o stvaranju nacije sa sopstvenom istorijom. I ovde smo danas u tački susretanja u tački ostanka, na mestu opstanka tu gde smo da ostanemo i opstanemo. Kao predsednik Skupštine Vukove zadužbine ovde sam da vam kažem na Miholjdan da je jedna od najvažnijih kulturnih institucija srpskog naroda uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. Sa nama je i predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine gospodin Branko Zlatković i njega takođe ovde pozdravljam.

– Često se danas posebno ovde na Kosovu i Metohiji osećamo kao moreplovci, kao korablja u buri koju nemilosrdni vetrovi bacaju po talasima nekog nama dalekog, ravnodušnog i tuđeg mora. Ali uzdamo se u Boga, bure će proći, a ljudi će ostati i biće upamćeni po onome što su činili u ovom vremenu – rekao je profesor Suvajdžić i nastavio poredeći Miholjdanske svečanosti u Velikoj Hoči sa Miholjskim letom u Desankinoj Brankovini:

– Ja Miholjdan u Velikoj Hoči doživljavam kao duhovno zrenje i sveopšte sabiranje na mestu koje zrači i koje postoji sopstvenom snagom, snagom svoje istorije, svog gotovo mitskog zračenja. Neka nam ljubav naše nezlobive Desanke bude štit, štit poezije i neka nam iza tog štita Gospod daje snage da istrajemo.

Profesor Suvajdžić je svoju besedu završio pesničkom zdravicom ispevanom posebno za ovu priliku kao uzdarje za veliku čast koji mu u Velikoj Hoči ukazali.

On je predsedniku Privremenog organa i parohu velikohočanskom, podario u znak zahvalnosti po jedan primerak ,,Danice“ Vukove zadužbine.

Kulturno.umetnički program su ulepšali vokalni solisti: Tamara Kapetanović i Pavlina Radovanović sa po dve pesme, dečak Novak Mitrić tačkom na gitari, Milijana Mitrić sa dve pesme, učenici Prizrenske bogoslovije Nikola Zeković i Vasilije Mladenović sa stihovima iz Gorskog vijenca i Rakićeve pesme Na Gazimestanu, dok je njihov drugar Petar Bošković iz Nevesinja je svirao i pevao uz gusle ,,San Mandušića Vuka“.

Najmlađi u programu učenici prvog razreda OŠ,, Svetozar Marković,, Sergej Đuričić i Luka Pavlović su govorili Zmajevu pesmu,,Deda i unuk,, a najjači aplauz su dobila Kulturno umetnička društva ,,Božidar Micić“ iz Velike Hoče i ,,Novo Brdo“ iz Novog Brda.

U ime Crkvene opštine Velika Hoča i Opštine Orahovac, Aleksandar Micić je uručio zahvalnice „za nesebičan doprinos očuvanju i opstanku Velike Hoče“ ocu Milenku Dragićeviću, književniku Ratku Popoviću, profesorici Valentini Pitulić, Prizrenskoj bogosloviji, HO „Srpska solidarnost“, HO „Srcem za Kosmet“ i profesorki i novinarki Jedinstva Oliveri Radić.

Miholjdanska svečanost se nastavila i za trpezom ljubavi, a druženje po celom selu je trajalo i narednog dana, jer je vikend doveo veliki broj gostiju iz raznih delova zemlje i sveta.

Olivera Radić

Izvor: Radio Slovo ljubve

Foto: Olivera Radić