Микић: Од власти која је учествовала у ратним злочинима, не може се очекивати да процесуира саму себе

Документа Владе и Државног тужилаштва по питању ратних злочина показују да се тужилаштво зауставља на стратегијама, умјесто да се проактивно бави својим послом, спровођењем истрага и подизањем оптужница за питања ратних злочина, казао је данас извршни директор Грађанског покрета УРА Зоран Микић.

Истиче да и ако су државни тужилац Ивица Станковић и предсједница Врховног суда Весна Меденица више пута наглашавали да су предмети ратнх злочина приоритет државних судова, држава није учинила готово ништа ново у приступу рјешавања питања ратних злочина.

“Држава је исплатила неколико милиона за одштету и накнаде за нематеријалну штету жртвама ратних злочина и њиховим породицама, али тужилаштво није учинило готово ништа по питањима командне одговорности и индивидуализације кривице за ратне злочине без обзира на бројна упозорења у годишњим извјештајима Европске уније и критикама међународне заједнице”, објашњава Микић.

“Црногорско тужилаштво за више од 10 година у већини случајева ратних злочина још увијек није одмакло од фазе извиђаја, док је дио поступака окончан ослобађајућим пресудама. Једине казне имамо за злочине у логору Морињ у укупном трајању од 12 година, али су те пресуде више посљедица притисака из Европске уније и земаља региона него стварна жеља актуелне власти да се процесуирају ратни злочини“, наводи Микић.

Он тврди да је актуелни режим у Црној Гори кључни фактор због чега нема адекватног суочавања са прошлошћу и процесуирања ратних злочина.

„Од ДПС-а чији су високи функционери подстрекивали и учествовали у ратовима 90-тих и партије која забрањује и повлачи из употребе уџбенике историје (примјер уџбеник за ИВ разред гимназије из 2009. године) у којима су први пут третирана питања одговорности појединих тадашњих (али и данашњих) високих државних функционера за ратна дешавања у Дубровнику, али и први пут јавно у уџбенику историје постављена питања одговорности за друге ратне злочине не можемо очекивати да предводе процес сучавања са прошлошћу. Од тих људи је илузорно очекивати да инсистирају на индивидуализацији кривице за ратне злочине”, тврди Микић.

Додаје да Врховно државно тужилаштво Црне Горе мора проактивније да дјелује, преиспита до сада прикупљене доказе и активно ради на прикупљању нових.

„У тужилаштву су свјесни да их истрага командне одговорности за напад на Дубровник може одвести, између осталих, и до неких актуелних високих државних функционера па је питање да ли је то разлог недостатка воље и жеље да се ове истраге на адекватан начин спроведу“, закључује Микић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: