Микрокозма XXVI: Ловћен је мјесто гдје се завршава човјек а почиње Бог
1 min read
Синоћ је у Књижари Матице српске, у оквиру двадесет шесте трибине Микрокозма, промовисана збирка пјесама „Два Петра“, аутора Илије Лакушића. О књизи су говорили пјесници Момир Војводић, Будимир Дубак и Милица Краљ.
Пјесникиња Милица Краљ, модератор трибине Микрокозма, казала је да је збирка пјесама „Два Петра“ дио ширег Лакушићевог пјесничког пројекта.
„Она, наиме, затвара пјесникову тетралогију, коју, поред ове збирке, образују следеће књиге: „Битка на тастатури“, „Љубио сам живот као да је мој“ и „Мала ноћна лирика“, рекла је она, и додала да је збирка пјесама „Два Петра“ у цјелости посвећена Светом Петру Цетињском и Петру II Петровићу Његошу.
Пјесник Будимир Дубак казао је да се поводом двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша сами пјесници највише труде да се одуже Његошу.
„Тако је Лакушић написао „Два Петра“. Он је осмислио приступ да покаже два стуба на којима почива она неумрла Црна Гора, коју оживљава овим пјесмама о великим Петровићима“, рекао је он.
Он је казао да је Ловћен планина која од себе говори, и која од себе одгони непријатеље српског народа.
„Илија Ловћену прилази као Олимпу. Свети Петар Цетињски ту врши диобу са другим Његошем. Један узима законе, а онај други „Горски вијенац“. То су два стуба. Господ узима оба Петра и води их до Језерског врха“, рекао је Дубак.
Према његовим ријечима, пјесма о Ловћену је пролог – уводи у драму која заокупља велике пјеснике.
„Лакушић је саопштио сцену гдје се размјењују дјечак и старац. Дијалог два Петра, њихово сретање, размјена дарова, у самом присуству Бога. То цијелој књизи даје особеност“, истакао је он.
Дубак је казао да наша данашњица личи на ону из времена два Петра.
„Многострадална су оба периода, али је разлика у томе што су оба Петра били бој за одбрану, а њихови потомци за одбрану ћирилице. Данас бранити ћирилицу и српски језик од свога народа, то Његош није могао ни у најдубљим визијама да предвиди“, истакао је Дубак.
Пјесник Момир Војводић казао је да је књига Илије Лакушића „штиво које треба обавезно имати у личним библиотекама“.
Он је истакао да је књигу „Два Петра“ доживио као Лакушићеву религију.
„Ловћен му је мјесто гдје се завршава човјек а почиње Бог“, рекао је Војводић.
Војводић је казао да је Лакушић, инспиришући се са два Петра, ишао путевима којима је умио само он, те да се баш у години када се празнује 200 година од Његошевог рођења збирком пјесама „Два Петра“ на прави начин одужио највећем српском пјеснику .
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jasno je da iza rusenja kapele stoji Vatikan i da je pismo koje je uputio tadasnji Papa 28.decembra 1969.godine preko svog izaslanika Franciska Palovinetija tadasnjem predsjedniku skupstine Crne Gore ispostovao komunisticki rezim, a sve po precutnom saglasju austrougarskog kaplara. Tako su austrougarski okupator i komunisti dva puta rusili kapelu. Podizanjem antipravoslavnog zdanja, mauzoleja,Vatikan je postavio svoje znamenje i ponizio Crnu Goru ko niko prije.. Tadasnji Papa je u pomenutom pismu osim rusenja kapele i podizanja mauzoleja trazio da se Crna Gora odrekne SRPSTVA i preuzme novu svijest. Posto je prethodno Vatikan odgovoran za masakr vise od milion Srba u tzv. NDH-aziji u prethodna dva rata i nasilno pokatolicavanje Srba, to je htio primijeniti i u Crnoj Gori, preko svojih postavljenih struktura u vidu KPJ i Josipa radnika, vanbracne djece italijanskih vojnika, zagrebackih crnogoraca koji su presli u katolicku vjeru. Prethodno je njihov agent Baldaci rukovodio tzv. Bozicnom pobunom kada su pobijeni skupstinari velike Podgoricke skupstine i prouzrokovao podjele u Crnoj Gori, koje su i danas prisutne. Podjele su nastavljene lijevim skretanjima i ubistvom vise od 20.000 vidjenih Srba iz crne Gore, a potom masakrom blizu 30.000 hiljada pripadnika vojske u Otadzbini i njihovih familija na stradalnickom putu do Zidanog Mosta, Gradiske, Kocevskog Roga i drugih stratista u Sloveniji.
Morao bih da naglasim da je tada napravljen ratni zlocin, jer su ubijani civili i vezani zarobljeni pripadnici vojske u Otadzbini. Kao sto se razotkriva zavjera i zlocin oko rusenja Kapele, tako ce morati da se brzih dana pokrene prica o masovnim grobnicama nasih najblizih i da se konacno taj zlocin proglasi RATNIM ZLOCINOM, popisu imena pobijenih, kao i zlocinaca. Posmrtni ostaci prebace u Crnu Goru i pokopaju na hriscanski nacin u par grobnica. To bi bio jedan od nacina da se Crna gora vrati sebi i Njegosu. Razotkrila bi se uloga austrougarskog kaplara i domacih poslusnika, a sve po programu DREZDENSKOG KONGRESA i slamanju srpske kicme, koje je i danas na snazi. Tu su zlocini navodnih narodnih heroja pocinjeni u koncentracionom logoru Goli Otok.
Sto se tice rusenja Njegoseve Kapele, to bi bilo isto kao kada bi mi srusili odalji Boze crkvu Svetog Petra u Rimu i postavili pravoslavnu Kapelu.
Bice dobroza citav svijet da Skotska dobije nezavisnost, a potom da tim putem krenu Vels i Sjeverna Irska.
Честитам ти Илија и поздрављам вас браћо моја, жалећи што нијесам могао и стварно бити с вама, као што сам у мислима.
„Тако је Лакушић написао „Два Петра“. Он је осмислио приступ да покаже два стуба на којима почива она неумрла Црна Гора, коју оживљава овим пјесмама о великим Петровићима“- истинито и дивно речено.
Поздрав за све учеснике Микрокозме,
Bravo za Maticu srpsku, Pesniku čestitke!
„штиво које треба обавезно имати у личним библиотекама“. – штиво? Није штиво него дјело, Момиро, и то велико које се налази у антологијама, гдје му је и мјесто!
Илија Лакушић, бард српског његошевског пјевања у Црној Гори, нека се огласио у години јубилеја, јер је достојан Његошевог зова и слова!