Милаковић: Након доласка Трампа – или промјена приступа или суноврат ЕУ

Позиција ЕУ након доласка нове америчке администрације на власт засигурно неће бити она која је досад обиљежила њено постојање него ће захтијевати промјену приступа или јој пријети суноврат, рекао је Срни истраживач у области међународних односа и војних питања у Центру за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Милан Милаковић.

Милаковић је истакао да ће бити потребна промјена приступа како у контексту односа на релацији САД-Русија, тако и у погледу адекватног поступања у војном домену, али и низу питања која оптерећују њену економију и социјалну стабилност.

У ауторском тексту за Срну Милаковић је навео да би, водећи се новим реалностима на глобалном плану, као и изазовима који карактеришу актуелне евроатлантске односе, активности које се у име БиХ спроводе у циљу прикључења НАТО-у и ЕУ свакако требале да узму у обзир и наведене аспекте како би се предуприједио потенцијално погубан сценарио.

ПОВРАТАК ТРАМПА

Милаковић је подсјетио да је прије мјесец дана, 20. јануара, Доналд Трамп званично постао 47. предсједник Сједињених Америчких Држава.

– Иако би у другачијим околностима тај први мјесец обављања дужности био период поступне транзиције и протоколарних активности, то се за конкретан случај не може рећи с обзиром на то да је наведени период прожет многобројним активностима нове америчке администрације којима су започете дубоке свеобухватне мултивекторске промјене ка претпостављеном циљу сопствене консолидације и ревитализације – навео је Милаковић.

Он је нагласио да такав приступ одражава стратешко преусмјеравање и задире у питања саме суштине унутрашњег уређења колективног Запада, али истовремено и улоге САД у свјетском поретку који је након Хладног рата доминантно профилисала управо њена експанзионистичка неолиберална глобалистичка идеолошка матрица.

Све оно што је пратило поновни долазак Трампа на власт, истакао је Милаковић, у значајној мјери је утицало на изражену агресивност нове америчке администрације у спровођењу својих замисли, посебно у односу ка њеним противницима, експонентима глобализма, и то не само у Америци, већ и у Европи.

– Таквим приступом се већ и у овој фази директно допринијело подривању подразумијеване природе евроатлантских савезничких односа, који се огледају кроз најаве америчке администрације о увођењу царина ЕУ, али и кроз отворену подршку њемачком АфД, те иступа америчких званичника на Минхенској безбједносној конференцији половином фебруара у којима су изнесене оштре критике на рачун европске политике – навео је Милаковић.

МАРГИНАЛИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ

Он је навео да је неопходно имати на уму да маргинализација Европе није само израз тренутних околности, већ је то природна посљедица дуготрајне изложености зависном и подређеном положају у односу на Америку.

– Међутим, и поред тога, све су израженија настојања званичног Брисела да развије аутономне одбрамбене структуре упркос израженом паду глобалне конкурентности, рецесији, инфлацији, деиндустријализацији, недостатку иновативности у области савремених технологија и вјештачке интелигенције, неприступачности повољних извора сировина и енергената усљед сопствених погубних одлука, те негативним демографским трендовима и миграционим процесима – навео је Милаковић.

У немогућности да се суочи са реалношћу новог свијета у којем ЕУ више не представља фактор на глобалном плану, Милаковић је додао да су уочљиве учестале неутемељене политичке иницијативе, те паушале оцјене, поред осталог и у погледу самосталних конвенционалних европских војних снага као противтеже Русији.

ПОРУКЕ СА БАЛТИКА ГЕНЕРАЛА КЛЕМЕСЕНА

Да су европски конвенционални војни капацитети недовољни и неадекватни, након деценија запуштања, а њихове политичке идеје и одлуке непромишљене када заговарају иницијативе о европском дјеловању без Сједињених Држава, Милаковић каже да указује и пензионисани дански генерал Клемесен, некадашњи командант Балтичког одбрамбеног колеџа, смештеног у естонском граду Тарту.

Милаковић је, након завршене Војне академије у Србији, као официр Војске Републике Српске био један од оних који су упућени и са успјехом завршили командно-штабну школу на Балтичком одбрамбеном колеџу, добивши широка знања примарно у планирању и извођењу војних операција баш у периоду када је на челу те војнообразовне установе био генерал Клемесен.

Он је истакао да Клемесен, као неко ко је стасавао и стицао професионална искуства бивајући кадар НАТО-а, у својим текстовима пружа разноврсне анализе и критички осврт по многим питањима, између осталог у погледу инфериорности данашњих европских војних снага Савеза.

– У свом недавно публикованом тексту, критиковао је приједлог бившег генералног секретара НАТО-а Андерса фог Расмусена о потреби упућивања од 50.000 до 100.000 војника европских мировних снага у Украјину. По њему, Расмусен је тиме, и поред више година на челу НАТО-а, показао да он и даље ништа не разумије о војним реалностима у /европским/ земљама чланицама и да би, чак и када би то краткотрајно било оствариво, такав потез потпуно осакатио одбрану матичних држава – навео је Милаковић.

РУСИЈА БИ ЛАКО ОВЛАДАЛА БАЛТИЧКИМ ДРЖАВАМА

Када је ријеч о НАТО способностима у Европи, илустративан је осврт генерала Клемесена о европском заношењу у погледу адекватности одбране балтичких земаља, које би са својим малобројним становништвом и ограниченим ресурсима требале да бране више од 1.200 километара границе, што има негативне импликације на остатак континента.

– Повлачећи паралеле са приступом који је доминирао од 1950-их, наводи да су тадашње државе НАТО-а на првој линији фронта /попут Данске/ добијале и наоружање и муницију за војне снаге, при чему је инфраструктура била заједнички финансирана, док су људство самостално обезбјеђивали. Међутим, супротно таквом примјеру, према наводима генерала Клемесена, ништа слично се није догодило када су балтичке земље приступиле НАТО-у, па чак ни након 2014. године, када је заузет став да постоји територијална пријетња. Чак им није ни савјетовано да копирају фински модел и максимално искористе регрутну војну обавезу. Својевремено, као војни аташе у балтичким земљама извршио је потпуну процјену граничних области. Према његовој анализи, минимално је неопходан по један корпус у свакој од три земље, и то са по три дивизије у Естонији и Летонији, те четири дивизије у Литванији. Међутим, тренутно, Естонија има само две бригаде, Летонија једну, а Литванија три. С обзиром на то да је Балтик превише истурена област за ваздухопловне операције, ситуација у ваздушном простору зависи од употребе база у Шведској, док се подршка и комуникација ослањају на заштићене поморске линије снабдијевања у Балтичком мору – навео је Милаковић.

Сумирајући свој осврт, према мишљењу генерала Клемесена, Русија би тренутно могла лако да овлада балтичким државама стратешким ударом, заобилазећи ограничене националне снаге и мале НАТО јединице распоређене у оквиру појачаног присуства.

– С обзиром на то да ниједна НАТО чланица западно од балтичких земаља није задржала територијалне одбрамбене снаге, све зависи од тога да ли ће се Балтик одбранити – ако изгуби, по њему, све је готово. Према Клемесеновој оцјени, коришћење хладноратовских структура и нивоа приправности као инспирације веома је добра идеја, но сада је већ прекасно. Прекасно би било чак и да су припреме отпочеле 2014. године – навео је Милаковић.

ПРОМЈЕНА ПРИСТУПА ИЛИ СУНОВРАТ ЕУ

У свјетлу свеукупних дешавања узрокованих доласком нове америчке администрације на власт, Милаковић је истакао да је евидентно да ће се посљедице негативно одразити на Европску унију која ће бити присиљена да изналази начин како би се повољније позиционирала у новој констелацији односа у свијету.

Он је навео да та позиција засигурно неће бити она која је обиљежила њено постојање од настанка до данас, него ће захтијевати промјену приступа, како у контексту односа на релацији Сједињене Државе – Русија, тако и у погледу адекватног поступања у војном домену, али и читавом низу питања која објективно оптерећују њену економију и социјалну стабилност, иначе јој пријети суноврат.

– Водећи се новим реалностима на глобалном плану, као и изазовима који карактеришу актуелне евроатлантске односе, активности које се у име БиХ спроводе у циљу прикључења НАТО-у и Европској унији свакако би требале да узму у обзир и наведене аспекте, како би се предуприједио потенцијално погубан сценарио – нагласио је Милаковић у тексту, који је објављен и на сајту ЦДПИ https://cdpirs.org/lice-i-nalicje-evroatlantskih-odnosa-cdpirs-milakovic/.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: