Milan Mišić: Za Obamu je 2013. lepo počela, ali se loše završava

Za američkog predsednika 2013. je lepo počela, ali se loše završava.

U bilansima koji se ovde već neko vreme prave za godinu na izmaku, pažnja je, kao i dosad, u velikoj meri okrenuta Beloj kući i predsedniku, pri čemu je konsenzus da je 2013. za Baraka Obamu bila najgora dosad. Bila je to godina koja je za njega lepo počela, ali se loše završava.

Osvežen velikom izbornom pobedom u novembru 2012, Obama je u januaru drugi mandat započeo sa optimizmom koji je nastojao da prenese i na naciju. U govoru posle polaganja druge predsedničke zakletve najavio je velike zahvate – od konačnog pooštravanja kontrole oružje posle masakra đaka prvaka u jednoj osnovnoj školi mesec dana pre toga, preko reforme imigracionih zakona, do početka primene novog sistema zdravstvenog osiguranja u koje je tokom prvog mandata uložio najviše političkog kapitala.

Ali mnogo brže nego što je očekivao, stiglo ga je „prokletstvo drugog mandata” – pravilo da predsednik koji više neće izlaziti pred birače postaje samo figura koja otaljava poslove, dok se pažnja nacije okreće procesu u kojem se odabira sledeći.

U kontroli prometa oružja opet je trijumfovao moćni lobi oličen u „Nacionalnoj asocijaciji puškara” (NRA) dok je republikanska opozicija nastavila da sabotira Obamina imenovanja i sve njegove zakonodavne inicijative, pošto kontroliše donji, Predstavnički dom Kongresa.

Nastavljeno je i natezanje oko budžeta i nacionalne zaduženosti, koje je u oktobru donelo 16-dnevnu fiskalnu blokadu vlade, paralizu javnih službi i prinudne odmore za nekoliko stotina hiljada onih koji su na platnom spisku centralne vlade.

U junu je eksplodirala afera „Snouden”, posle bekstva tehničara Nacionalne bezbednosne agencije, koji je obelodanio tehnologiju svestranog špijuniranja svih komunikacija Amerikanaca i sveta. Iako su to bili programi započeti u mandatu njegovog prethodnika, to je urušilo Obamin kredibilitet naročito kod saveznika (Nemačke i Brazila), jer je izneto da su prisluškivani i telefoni njihovih lidera.

Pravu katastrofu doneo je međutim novembar, kada se ispostavilo da je ekipa koju je Obama odredio da napravi program registrovanja korisnika novog zdravstvenog osiguranja svoj posao obavila izuzetno loše, zbog čega je Obama često morao da se izvinjava, a u nekoliko slučajeva i da direktno laže. Ukratko, ono što je trebalo da mu donese najveću slavu, postao je njegov najveći fijasko.

Na spoljnopolitičkom planu, mnogo više nego predsednik, godinu je obeležio novi državni sekretar Džon Keri. Dok je njegova prethodnica Hilari Klinton igrala „na sigurno”, on se uhvatio u koštac sa glavnim krizama (izraelsko-palestinska, Sirija, Iran), pri čemu je neka rešenja pronalazio i pukom srećom.

Za to je najupečatljiviji primer Sirija. Pošto je Obama prvo povukao „crvenu liniju” i samo što nije naredio bombardovanje zbog upotrebe hemijskog oružja od strane režima, Keri je nekako usputno sugerisao da intervencija može da se izbegne ako Asad to oružje stavi pod međunarodnu kontrolu. Za to se odmah uhvatila Rusija i tenzije su ekspresno spuštene.

U 2013. Obama je definitivno odustao i od „resetovanih” odnosa sa Moskvom – za to je bilo mnogo obostranih povoda – što je na kraju dovelo do njegovog odustajanja da svojim prisustvom u februaru uveliča Zimske olimpijske igre u Sočiju, u koje je ruski predsednik Vladimir Putin uložio svoj lični prestiž i prestiž Rusije.

Ekonomija je jedina svetla tačka američkog predsednika u 2013. Najnoviji izveštaji pokazuju da je ekonomija u trećem kvartalu rasla po godišnjoj stopi od 4,1 odsto – najviše među razvijenim zapadnim ekonomijama – dok je nezaposlenost pala na sedam odsto, najniže otkako je u „Velikoj recesiji” bila skočila i na preko 10 odsto. Međunarodni monetarni fond, čije se procene svugde uvažavaju, pozitivno ocenjuje i američke izglede za 2014.

Uprkos tome što je stanje privrede najvažniji parametar stanja nacije, Obamin rejting je na kraju ove godine na najnižim granama otkako je postao predsednik. Uprosečeni postotak onih koji odobravaju njegov rad iz istraživanja 14 ovdašnjih medijskih i marketinških agencija, danas je 42,8 odsto, za deset poena niži nego pre godinu dana.

Uprkos svemu ovome, Obama je (bar zvanično) optimista. U završnom ovogodišnjem obraćanju javnosti najavio je da 2014. „može da bude godina američkog preokreta”.

Može, ali ne mora da znači.