Милатовић на отварању Медијског форума Југоисточне Европе: Независни медији су стуб сваког демократског друштва

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић говорио је на отварању Медијског форума Југоисточне Европе који се одржава у Подгорици. Он је казао да тема овогодишњег форума “Медији и избори- професионални и политички изазови” долази у право вријеме, у години у којој су милиони људи гласали у више од 50 свјетских држава.

„Суперизборна” година, како је многи називају већ је при крају, а период који нам предстоји, биће сасвим сигурно изазовно раздобље у којем ће одлуке које су грађани донијели и политичари које су подржали, обликовати нашу друштвену стварност. За Црну Гору, суперизборна година је била прошла, у којој је земља добила новог Предсједника и нову извршну власт“, поручио је предсједник Милатовић.

Он је истакао да су независни медији стуб сваког демократског друштва.

„Њихова улога у процесу демократизације не своди се само на објективно информисање грађана већ и на промовисање вриједности као што су слобода изражавања, владавина права и транспарентност. Они су гарант да су грађани упознати са важним политичким, економским и друштвеним питањима, али и активностима политичких лидера и институција. На тај начин, независни медији утичу да јавност буде информисана али и ангажована у политичком животу, чиме се јача демократски процес“, рекао је предсједник Милатовић.

Казао је да је посебна одговорност, у том контексту, на медијима које финансирају грађани- локалним и Јавним сервисима.

„Који су у многим земљама региона, а Црна Гора није изузетак, често на удару политичких и других утицаја, због чега умјесто објективности и професионализма постају инструменти власти. На тај начин, ови медији умјесто да јачају – они заправо слабе демократске процесе у друштву“, рекао је предсједник Милатовић.

Говорећи о професионалним изазовима извјештавања током изборних процеса, предсједник Милатовић је истакао важност тачне, уравнотежене и правовремене информације.

„Међутим, у пракси се сусрећемо са проблемима као што су пристрасност, недостатак професионалних стандарда, и могу слободно рећи епидемија феномена сензационализма, са циљем да се фокус јавности скрене са кључних тема.

Још један значајан изазов је финансирање медија током изборних кампања. Политички актери улажу огромна средства у рекламне кампање, што ствара у једну руку притисак на медије да прихватају одређене наративе како би осигурали финансијску стабилност. Недостатак транспарентности у финансирању кампања и медијских садржаја, као и непримјењивање постојећих норми, доприноси нарушавању медијске објективности и одговорности. Регулаторна тијела која би требало да гарантују равноправну заступљеност политичке понуде у медијима током кампање често су недовољно ефикасна и подложна утицајима. Оваква ситуација доводи до неравноправне утакмице, гдје одређене политичке опције добијају доминантну медијску пажњу, док су други маргинализовани. Посебан изазов носи прилагођавање традиционалних медија дигиталној ери. Онлајн платформе и друштвене мреже постале су доминантни извор информисања, али уједно и простор за ширење дезинформација и лажних вијести, које могу манипулисати јавним мњењем и тако утицати на исход избора. Ови феномени често се доводе у везу са малигним утицајем трећих земаља, које на тај начин желе да остваре свој геополитички утицај. Недовољно развијена медијска писменост у региону само додатно отежава борбу против ових штетних појава. Све што сам навео, само је дио тзв. “тамне стране” политичких процеса које данас живимо и са којима се, као друштва, морамо изборити“, казао је предсједник Милатовић.

Додао је да је, прије свега, неопходно да државне институције правовремено комуницирају тачне информације али да нажалост живимо у ери свакодневног политичког маркетинга који често пласира неистините информације, између осталог и од стране државних институција.

„С тим у вези, улога независних медија као „чувара демократије“ је пресудна. Кроз истраживачко новинарство и непристрасно извјештавање, независни медији разоткривају лажне информације, злоупотребе моћи, корупцију и неефикасност институција. На тај начин, повећавају одговорност власти према грађанима и смањују простор за злоупотребу положаја. Како у Црној Гори, тако и цијелом региону у коме су демократске институције још у фази консолидације, медији имају додатну одговорност да буду носиоци демократских промјена. Креирање оваквог амбијента подразумијева низ корака на којима морамо заједнички да радимо, а међу којима су најважнији: 1) Јачање независности медија – Морамо створити услове за независно и слободно новинарство, што укључује законодавне реформе, заштиту новинара од политичких и економских притисака и транспарентност власништва над медијима; 2) Унапрјеђење професионалних стандарда – У том контексту кључна је едукација новинара и уредника о етичким нормама и професионалном извјештавању. Такође, промоција истраживачког новинарства игра важну улогу у откривању и спрјечавању изборних манипулација; 3) Јачање регулаторних тијела – Институције које регулишу медијски простор током избора морају бити независне, професионалне и транспарентне; 4) Подизање нивоа медијске писмености – подразумијева посвећен рад, посебно са млађом генерацијом, помажући грађанима да препознају и разумију разлику између кредибилних информација и лажних вијести; 5) Борба против дезинформација која захтијева стратешки приступ њиховом сузбијању, у сарадњи са партнерима из невладиног сектора и међународним организацијама“ саопштио је предсједник Милатовић.

Он је истакао да је данас, у развијеном медијском екосистему у коме информација путује брже него икада до сада, потребан системски, координисани приступ и креирање веза између бројних актера на локалном, националном и међународном нивоу, да би се превазишли неки од бројних изазова којима се суочавамо.

„И зато смо сви данас ту. Да кроз отворен дијалог, размјену мишљења и најбољих пракси пошаљемо важну поруку да велика моћ и утицај коју и медији и политичари имају у друштву, носи и велико бреме одговорност, и тог бремена сви морамо бити свјесни. Са жаљењем констатујем да разговор о медијском амбијенту у Црној Гори започиње кроз призму обиљежавања 20 година од убиства уредника дневног листа Дан Душка Јовановића, које ни након двије деценије није ријешено. Затварање овог случаја, уз утврђивање пуне кривичне одговорности свих актера и налогодаваца овог злочина, предуслов је да као заједница икренемо даље“, закључио је предсједник Милатовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: