Милатовић: Након политичких промјена главни изазов је ослобађање заробљених институција

Новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић казао је да је након политичких промјена главни изазов ослобађање заробљених институција.
„Велика је одговорност на млађим генерацијама политичара да својим одговорним понашањем ставе институције на ноге“, рекао је Милатовић на конференцији у Подгорици „Црна Гора послије предсједничких избора“, коју су организовали Београдски центар за за безбједоносну политику и Институт алтернатива (ИА).
Милатовић је рекао да је економска стабилност и наставак економских реформи, уз реформе у правосуђу, кључна ствар.
„Поред свих проблема које смо имали, почео је да се осјећа економски опоравак. То није довољно са тим мора да се динамичније настави“, поручио је Милатовић
Казао је да је доказ једне нове Црне Горе и то што су на челу државе сада два миленијалца, што је ријеткост у Европи.
Предсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да се за Црну Гору отвара нова перспектива када се говори о европским интеграцијама.
„Избором Милатовића за предсјрдника завршена је једна ера и након парламентарних избора вјерујем да ћемо се сви окренути европским интеграцијама. У претходне три године и поред критика Европске комисије (ЕК), Црна Гора је урадила неке историјске ствари – ослободила је институције које су биле потпуно заробљене. Коначно смо успјели да деблокирамо Уставни суд, не у потпуности, надам се да ће нови сазив изабрати и четвртог судију“, рекао је Абазовић.
Он је казао да Црна Гора нема другог пута осим ка Европској унији (ЕУ).
„Урађено је доста у претходном периоду и остаје доста да се још уради. Биће пуно изазова али генерално данас свједочимо чињеници да свако прича о помирењу, ЕУ интеграцијама, животном стандарду. Учлањење Црне Горе у ЕУ био би велики „буст“ за регион. То видим као епохални, миленијумски искорак овог друштва. Ако се приоритети поставе тако да ухватимо воз који је везан за планирање буџета за 2027. мислим да смо на вријеме“, рекао је Абазовић.
Балфур: Не треба пуно очекивати од Брисела када су датуми у питању
Директорица Царнегие Еуропе Роса Балфур рекла је да Црна Гора треба да се придружи ЕУ што прије, али не треба пуно очекивати од Брисела када су датуми у питању.
Брисел, како је казала, очекује да види резултате.
Балфур сматра да би учлањење Црне Горе у ЕУ имало позитиван учинак на цијели регион.
Мук: Зашто се није урадило више?
Милена Мук из Института алтернатива рекла је да политички контекст био тежак, али то не може да буде изговор да се не раде неке ствари.
„Зашто се није урадило више?“, питала је.
Она је подсјетила да је програм Европа сад направљен у таквим околностима.
Додала је да је Специјално државно тужилаштво (СДТ) свијетли искорак, али осим декларативне подршке треба им конкретна подршка.
Навела је да је учинак двије посљедње владе био испод очекивања.
„Нарочито испод очекивања нас који смо очекивали неке конкретније кораке, имајући у виду обећања која су се тицала владавине права, меритократије, резова у јавној потрошњи“, рекла је Мук.
Абазовић: Црна Гора демонстрира демократију, иако за нешто нема већину, а за нешто има
Абазовић је казао да Црна Гора демонстрира демократију, иако за нешто нема већину, а за нешто има.
Он је одговарајући на коментаре Милене Мук рекао да му дође да се прекрсти, али не може јер је Рамазан.
Говорећи о рату у Украјини, казао је да је Црна Гора 100 одсто компатибилна са спољном политиком ЕУ.
„Не постоји земља НАТО којој Црна Гора може да се помјери у односу на број становника, буџет, када је Украјина у питању. Сада је у Црној Гори 30.000 избјеглица из Украјине и сви су срећни и задовољни“, рекао је премијер.
Абазовић је рекао да се од новог предсједника очекује да разбије пропаганду коју је промовисао бивши предсједник – да су у Црној Гори неке проруске снаге и слично.
Милатовић: Није лако послије 30 године демократизовати ово друштво, ЕУ треба да покаже да је проширење живо
Милатовић је подсјетио да Црна Гора није имала нека неријешена питања сусједима на путу ка ЕУ и то само говори колико није било политичке воље да се заокружи тај процес.
„Није лако послије 30 године демократизовати ово друштво. Страшне ствари су се десиле, погледајте гдје су сада они који су били у врху судства, полиције. Након промјене режима има воље, али није било довољно политичке воље“, рекао је Милатовић.
Сматра да ће се све то ријешити након избора, али и да ЕУ треба да покаже да је проширење живо.
Он је казао да се сада поставља питања ко треба да одговара за пропуштене милијарде еура због тога што Црна Гора није раније постала чланица ЕУ.
„Претходни режим није хтио да Црна Гора постане чланица ЕУ, јер да је хтио ми бисмо давно били у ЕУ“, рекао је Милатовић, преносе Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Nadamo se da ce neko konacno poceti da se bavi gradjanima. Apsolutno sve je zanemareno…hocemo nove opcije/aktere za nas neopredijeljene gradjane..