Milena Dravić: „Stajala sam sa Džekom Nikolsonom, Džonom Lenonom i Joko Ono, a novinarka me pita da li znam za kontracepciju. Gađala sam je pilulama…“
U Dvorani Kulturnog centra Beograda sinoć je otvorena izložba i predstavljena monografija o divi jugoslovenske i srpske kinematografije Mileni Dravić.
Njena karijera je predstavljena kroz fotografije u izboru Stefana Arsenijevića i Maje Medić i monografiju autorke Tatjane Nježić, a između ostalih publici su se sinoć obratili Milena Dravić, dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, njena koleginica Jelisaveta Seka Sablić…
Zelenović se prisetio učešća Milene Dravić i Dragana Nikolića na protestima devedesetih godina i da mu je skretana pažnja da ne bi bilo dobro da joj u ime Festivala evropskog filma Palić 2000. godine dodeli nagradu „Aleksandar Lifka“, ali je to učinio kao njihov zajednički otpor koji je Mileni uvek bio svojestven.
Igrala je u partizanskim ratnim spektaklima, ali i u zabranjivanim subverzivnim filmovima „crnog talasa“, ipak tvrdi da nikada nije glumila sa osećanjem da rizikuje, već uvek iskreno.
Milena Dravić je ispričala kada je nakon što je dobila ulogu u filmu „Sutjeska“ otišla sa ekipom filma „Misterije organizma“ Dušana Makevejeva u Kan, susrela se sa Džekom Nikolsonom, Džonom Lenonom i Joko Ono. U jednom trenutku, dok je bila izbezubljena zbog društva u kom se našla, stiže pitanje američke novinarke: „Da li vi Jugoslovenke znate za kontracepciju?“.
„Ja sam se tih dana mučila sa migrenom i vadim te pilule, gađam je njima. Svi listovi su pisali o tome, a ruska Literatura gazeta je napisala da sam se neprimereno ponašala. Vraćam se iz Kana i Nikola Popović, direktor filma, mi kaze da neću moći da igram u Sutjesci. Godinu dana je prošlo, Dragan i ja smo na more i ležim ti ja na plaži, vidim neke crne izglancane cipele mi prilaze, a ono Popović i kaže mi: Diži se, moraš na Tjentište da odigraš svoju ulogu“, ispričala je Milena Dravić.
Usledila je scena sa Bartonom, kome je kao devojčica pisala pisma, i koja je inspirisala slavnog Teodorakisa da komponuje muziku za ceo film.
Zbog loših ugovora, tek sa ugovorom za „Sutjesku“, sklopljenim posle dugog razgovora sa Popovićem pošto je napustila letovanje, mogla je, kaže, prvi put sebi da kupi dobre stvari.
Milena Dravić je ispričala i kako je Bred Pit, koga je odabrao Boža Nikolić i kome je to bio prvi film, bio sav uplašen da bi, kako je Milena rekla, „mic po mic brzo postao istinska zvezda“. „Moj sin Bred Pit“, rekla je.
Kockarnice je otkrila u Kanu i „usladilo joj je“, pa je htela sve dnevnice da potroši, da bi je onda iznenadili vešću da je dobila nagradu Kanskog filmskog festivala.
Žao joj je, kako kaže, što nijedna fotografija nije sačuvana sa dodele dok je stajala uz Kurosavu i Žanu Moro, što joj je, kako priznaje, više značilo od same nagrade koja je u Jugoslaviji prošla nezapaženo.