Милева Лела Алексић: Ранко Павићевић – светионик који ће остати усправан у свим бурама

Професорица књижевности и књижевница из Ужица, Милева Лела Алексић недавно је објавила кратак текст о стваралаштву Ранка Павићевића, угледног новинара и публицисте из Будве, који преносимо у цјелости.

ПРИЈАТЕЉСТВО

Има тако чудесних тренутака у нашим животима, који нас походе као сунчана јутра, радосне вијести из даљине, пјесме невидљивих хорова из дубина наших душа. Те узвишене тренутке компонује сазнање да је само љепота духа и снага човјечности непролазна вриједност. То је све што нас чини благословеним бићима која се чистим погледом могу осмијехнути животу и сродној души.

РАНКО ПАВИЋЕВИЋ

Храбра је моја намјера да освијетлим личност испред чијег имена бих додала све титуле за витештво духа, човјечну моралност, неимарство на пољу културе, прегалаштво у трагању за истином… А, опет, била би довољна само једна ријеч искована на наковњу правде – ЧОВЈЕК. Ранка ћемо срести на мјестима гдје се не узмиче пред неправдом, лицемјерјем, некултуром и свакаквим пошастима савременог доба. Његова снага је у снази духа, у завјештању понијетом из постојбине честитих предака, уникатном опредјељењу да се, у времену бесмисла, остане и опстане свијетле душе и чистог образа. Величина посебних личности је у отменој једноставности, али ја морам исказати моју импресију. Мене Ранко Павићевић подсјећа на Марка Миљанова. Да, баш на тог јединственог витеза свога времена.

Ранка не морате сретати на будванском шеталишту, Цитадели, Старом граду, Могрену, на бројним културним манифестацијама… да бисте га упознали. Добар глас је незаустављив, као свјетлост. И ја сам Ранка упознала, још одавно, по том добром гласу, који се с поштовањем и дивљењем проносио будванском озареном љепотом.
Удомљен је у Будви, а духом насељен широм свијета где, још увек, живи моралност, поштовање и дух човјекољубља.

Аристократски отменог духа, благе, а упечатљиве ријечи, духовни горостас, а једноставан, присан, дружељубив, препознатљив. Ранку се вјерује – без дилеме.

Ја Ранка нисам, непосредно, упознала док сам у низу година живјела у Будви. Али знала сам га кроз казивања његове младе колегинице, моје пријатељице, којој је био узор. У професији новинара стасала је на његовом примјеру и узору. И не само она. Све што битише на темељу истине, баштини дух Ранка Павићевића.
Када сам закорачила на поље писаних ријечи, била сам несигурна – као дијете које прави прве корачиће. И као што написах Ранку се вјерује. Читао је моје есеје, одламајући комаде свог драгоцјеног времена и бодрио ме, подржавао, радовао се свакој мојој кованици духа искованој у славу Бога и нашега рода.

Обогаћен дружењем са најзнаменитијим личностима из културе и умјетности, широм свијета, Ранко зрачи тим немјерљивим благом, несебично га дарујући свима који су сачували чистоту душе, као златни сасуд, у који примају драгоцјене дарове рафинираног духа.

Ранко Павићевић је светионик који ће остати усправан у свим бурама и неверама.

Извор: РТВ Будва

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: