Milion Amerikanaca ostalo bez plate

Oko memorijala čuvenih predsednika – Linkolna, Ruzvelta i Džefersona – u Nacionalnom molu, velikom parku u centru Vašingtona, dva kilometra dugoj zelenoj oazi između Bele kuće i Kapitol hila, juče su postavljene metalne ograde, isključene su fontane, a na parkovskim obodima zatvoreni su i čuveni muzeji federalne institucije „Smitsonijan”.

To je prva posledica ozbiljne političke krize u Vašingtonu i vanrednog finansijskog stanja koje je na snazi od juče, pošto dva doma Kongresa nisu uspela da usaglase zakon o budžetu za fiskalnu 2014. godinu, koja ovde počinje prvog dana oktobra.

Pošto je budžetska blokada bila „katastrofa u najavi”, krenula je i realizacija ostalih elemenata plana za ovu situaciju: počeli su neplaćeni prinudni odmori za nekoliko stotina hiljada državnih činovnika i zaposlenih u mnogim nevitalnim službama (kao što je parkovska). Kongres je međutim uspeo da se dogovori o posebnom zakonu koji omogućava isplate zarada za oko 1,4 miliona profesionalnih pripadnika oružanih snaga, mada će svaki drugi od 800.000 civilnih lica na radu u Pentagonu takođe na prinudno odmaranje. Bezmalo milion zaposlenih u državnoj službi će tako biti bez plate, s tim da će neki biti kod kuće a neki će morati da rade.

Prema već sačinjenim proračunima, gubici za ekonomiju prestonice, Vašingtona, iznosiće oko 200 miliona dolara dnevno. Analitičko odeljenje „Mudisa”, velikog investicionog i konsultantskog servisa, iznelo je svoju procenu po kojoj bi dvonedeljna blokada skinula 0,3 odsto od američkog bruto društvenog proizvoda, dok bi ako potraje mesec dana ova kriza ekonomski rast, koji je ionako anemičan (oko dva odsto na godišnjem nivou), umanjila za 1,4 odsto.

Zašto onda Amerika puca sebi u nogu?

Spor ovoga puta nije bio oko para: u Senatu, gde većinu ima Obamina Demokratska partija, čak tri puta je usvajan predlog privremenog budžetskog zakona, koji vladi garantuje finansiranje za nekoliko sledećih meseci, dok se ne usaglasi konačni državni predračun, ali nije mogao da prođe u Predstavničkom domu.

U američkom sistemu svaki zakon mora da bude odobren u oba kongresna doma, a stupa na snagu kad ga potpiše predsednik kao glavni nosilac izvršne vlasti. Problem je međutim što većinu u Predstavničkom domu ima Republikanska partija i što je jaz između dva politička tabora Amerike danas veći nego ikad.

Republikanci su usvajanje budžeta naime videli kao poslednju priliku da miniraju zakon o reformi zdravstvene zaštite koji je u oba doma izglasan i od predsednika potpisan još 2010. (a u međuvremenu verifikovan i u Vrhovnom sudu), koji se smatra najvećim Obaminim postignućem i najvećom intervencijom u socijalno tkivo Amerike u poslednjoj polovini veka. Taj zakon ovde uvodi nešto približno onome što postoji u svim društvima razvijenog Zapada: univerzalno zdravstveno osiguranje. Konkretno, pruža mogućnost da bar elementarnu zdravstvenu zaštitu, po pristupačnoj ceni i uz državne subvencije, sebi priušti oko 30 miliona od 45 miliona Amerikanaca koji su sada bez ikakvog socijalnog osiguranja.

Ključne odredbe tog zakona – otvaranje berzi u federalnim državama na kojima kompanije koje su u biznisu osiguranja nude svoje polise u okviru „Obama kera” („Obamine nege”) – takođe su počele da se primenjuju od juče, uprkos nastojanjima republikanaca da, kroz opstrukciju budžeta, to spreče ili bar na godinu dana odlože.

Naime, u svim predlozima budžeta koje je sastavila i čak tri puta usvajala republikanska većina u Predstavničkom domu, pridodate su odredbe koje „Obaminu negu” ostavljaju bez budžetskih stavki, ili je odlažu. Senat je tri puta ove dodatke brisao i „čist” budžetski zakon vraćao drugom domu na Kapitol hilu, da bi u ponedeljak pred ponoć odustao, što je fiskalnu blokadu od prvog minuta 1. oktobra učinilo realnošću.

Zašto je republikancima toliko mrska zdravstvena reforma, da su spremni da za njeno ukidanje na žrtveni oltar stave i ekonomsku stabilnost zemlje?

Preovlađujuće objašnjenje je da je reč o krstaškom ratu tvrdog krila republikanaca, oko 20 odsto kongresmena iz njihovih redova izabranih uz podršku ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”, kojima je intervencija države u sistem zdravstvenog osiguranja (ovde inače ogromnog privatnog biznisa), „apokalipsa”, „najgori zakon u poslednjih 50 godina”, „pretnja Americi” i „uvođenje socijalizma”.

Oni smatraju da će primena tog zakona stvoriti novu klasu Amerikanaca koja je zavisna od državnih subvencija i koja će uvek glasati za demokrate. Zbog toga su rešeni da ga miniraju po svaku cenu, a pošto nemaju dovoljno glasova da ga obesnaže, onda im je cilj „borba neprestana”.

„Omogućavanje funkcionisanja vlade koju je narod izabrao na izborima nije ustupak meni”, izjavio je preksinoć, potvrđujući odbijanje da sa republikancima pregovara „sa pištoljem prislonjenim na čelo”, predsednik Obama. On smatra da je dužnost Kongresa da omogući nesmetano finansiranje obaveza vlade koje proističu iz zakona koje je Kongres prethodno usvojio.

Obamina nepopustljivost je razumljiva ako se ima u vidu da mu ovog meseca predstoji novi, još bitniji okršaj sa republikancima. Već 17. oktobra ističe limit za zaduživanje federalne države, što će opozicija sigurno iskoristiti za novu ucenu i takođe priliku za obračun sa njegovom zdravstvenom reformom. Ulog će međutim biti veći: ako se ne izglasa novi kreditni limit (postojeći je 16,7 biliona dolara), SAD će prvi put proglasiti bankrot: nemogućnost da isplate poverioce, među kojima su i strane zemlje, Kina i Japan pre svih.

Američke obveznice su dosad bile jedna od najsigurnijih investicija u globalnom finansijskom sistemu. Ako izgube taj status, poremećaj na finansijskim tržištima biće prema svim prognozama veliki, a šteta koju bi to moglo da nanese globalnoj ekonomskoj stabilnosti ogromna.