Milo od NATO-a dobio blanko ček da sprovodi represiju

Milo Đukanović smatra da su sva sredstva dozvoljena da sačuva sebe na vlasti, a da u očima glasača bude spasitelj Crne Gore. Spasitelj od nekakvog unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja, bilo da je to Srbija, Rusija ili neko treći, smatraju sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“.

Istoričar Miloš Ković nije želeo da prognozira da li će 15. aprila na predsedničkim izborima jedan kandidat dobiti većinu u prvom ili će se ići u drugi krug. On je, kaže, pesimista na kratke staze, ali je optimista na duži rok. Filozof Časlav Koprivica rekao je da čak nije ni važno da li će biti drugog kruga, već da li će se promeniti struktura vlasti.

„Međutim, stvari su postavljene tako da, iako kandidat vlasti izgubi, neće biti neke razlike. Funkcija predsednika onda se marginalizuje ili se on predstavi kao protivnik Crne Gore“, kaže Koprivica.

Sagovornici „Sputnjuka“ su saglasni da će fokus kampanje u Crnoj Gori biti na spoljnopolitičkim temama, pošto je svako pitanje o ekonomiji vezano za korupciju, a to nije poželjna tema.

Ković, ipak, ukazuje da su geopolitičke teme povezane sa ekonomskim prilikama u Crnoj Gori.

„Kada pristanete na kolonizaciju sopstvene zemlje, na kulturnu, političku i ekonomsku, onda ćete shvatiti da su privredne teme povezane sa temama kao što je NATO, priznanje Kosova ili sankcije Rusiji“, kaže Ković.

Za Koprivicu je utisak da se zapravo stvara situacija da se glasači DPS-a doživljavaju kao branioci svoje države, a da su oni koji glasaju drugačije zapravo neprijatelji države i da se se na taj način stvaraju podele među rođacima, prijateljima.

„Đukanović smatra da su sva sredstva dozvoljena da sačuva sebe na vlasti, a da u očima glasača bude spasitelj Crne Gore. Spasitelj od nekakvog unutrašnjeg i spoljnog neprijatelja, bilo da je to Srbija, Rusija ili neki treći faktor“, kaže Koprivica i ističe da zvanični Beograd ne pokazuje nikakvu brigu za Srbe u Crnoj Gori.

Obojica smatraju da crnogorski režim ima niz elemenata koji nalikuje totalitarnoj vlasti i da Podgorici odgovara održavanje psihologije permanentnog vanrednog stanja.

„Meni je tu zanimljivo stalno nametanje da je trenutak biti il’ ne biti, kao i kod nas, ali tamo dobija punu i konačnu formu. Svako izjašnjavanje građana je u senci straha. Kada je reč o ovim izborima nekako je najizraženije to što su vladajuće strukture ulazak u NATO tumačile kao blanko ček da mogu sad otvoreno da se bave državnom represijom“, kaže Ković.

Uoči izbora, na početku kampanje u zatvor je otišao jedan od vođa Demokratskog fronta Milan Knežević, drugi, Andrija Mandić, već mesecima nema pasoš i dalje je u toku suđenje u aferi „državni udar“, za koje Ković kaže da prevazilazi Kafkin „Proces“.

„Tu skoro da vidimo da predizborna kampanja zaista protiče u znaku otvorene represije i to pre svega prema Srbima“, dodao je Korpivica i ističe da vlast nameće identitetske teme i konfrontira stanovništvo.

Uz opasku da smo navikli da razmišljamo o Crnoj Gori kao zemlji čojstva i junaštva, Ković dodaje da je još u 19. veku postojao strah od države, čak ropski odnos.

„I tada je junak gledao da poseče što više glava i da ih donese Knjazu na Cetinje da bi mu ovaj dodelio negde plodnu zemlju. Slično je i danas. Najlakše je biti državi uz skute. U današnje vreme učlanite se u partiju, a šta imate da prodate, svoju savest. To je ropski odnos koji ima korene i u ljudskoj lenjosti. Čovek je lenj da preuzme odgovornosti iz straha da se izbori za sebe i svoju nezavisnu poziciju“, rekao je Ković.

Filozof Časlav Koprivica još kaže da Crna Gora, za razliku od Srbije, nije imala dugu istoriju građanske klase koja možda ne ide u prvim redovima na protivničke bunkera ali je simbol građanskog otpora i ima građansku hrabrost.

Na njihovu konstataciju da je većina Crnogoraca bila protiv ulaska u NATO, protiv priznanja Kosova i uvođenja sankcija Rusiji, pitali smo da li će birači takvo opredeljenje pokazati 15. aprila.

„Kontraprimer je ova naša situacija. Većina građana Srbije je za saradnju sa Rusijom, a ne sa Evropskom unijom, to pokazuju istraživanja i uprkos tome većina građana glasa za vladajuću stranku koja vodi politiku kursa ka Evropskoj uniji“, kaže Koprivica.

Ković kaže da odgovor zašto birači glasaju za DPS ako su protiv ulaska u NATO, sankcija Rusiji i priznavanja Kosova, treba tražiti i u razjedinjenosti opozicije.

„Oni nisu uspeli da iznedre jednog kandidata, ne samo da je opozicija podeljena na srpsku i građansku i nacionalne manjine, već je i svako od njih iznutra podeljen, kaže Ković i objašnjava da nam tim podelama ozbiljno radi Đukanovićev režim.

Istoričar smatra da je ulazak u NATO cementirao režim, jer, kako kaže, uz spoljnu podršku, kontrolu medija i kontrolu novca, podeljenost opozicije vlast je sigurna.

Koprivicu situacija podseća na sedamdesete godine prošlog veka u Latinskoj Americi.

„Tada su SAD podržavale represivne režime koji su često bili vojne hunte i diktature pod uslovom da im budu lojalni. Zato su imali dozvolu da rade šta god im je volja u svojim unutrašnji relacijama. Crna Gora dosta nalikuje na tu situaciju, imate jedan nenarodni režim koji ima sumnjivu podršku lokalnog stanovništva. Manjak podrške onda se kompenzuje viškom represije“, objašnjava Koprivica.

Govoreći o srpskom pitanju u Crnoj Gori, obojica smatraju da ono mora da se otvori u Beogradu. Koprivica dodaje da se to nije desilo zato što se vlasti u Beogradu, uz sve promene koje su bile 2006. godine, prave da to pitanje ne postoji.

„To se jednostavno prećutkuje. Brisel zažmuri na oba oka samo ako država Crna Gora radi ono što je njima u interesu. Ali Srbija ima kapacitet da može taj problem da kandiduje u inostranstvu da kaže da se u Crnoj Gori dešavaju apsolutno neprihvatljive stvari“, kaže Koprivica.

Govoreći o srpsko-crnogorskim odnosima, istoričar Ković kaže da sukoba između naroda nije bilo već između dinastija. Kaže da se je problem što se danas mržnja neguje i da su sredstva propagande neuporediva sa onim što smo imali nekada.

„Moramo da gledamo u budućnost i moramo da razmišljamo o ujedinjenju srpskog naroda, ideja iz 19. veka sada je ponovo aktuelna. Ako zapad stoji iza ’Velike Albanije‘, u čemu je problem da se isto takvo pitanje postavi za Srbe. Ako naši vlastodršci obeležavaju s Nemcima dan ujedinjenja dve Nemačke, u čemu je problem! Znam da nekome zvuči strašno — Velika Srbija! O, neee! — ali to je čista logika. Sutra moramo razmišljati s kim ćemo u tom trenutku razgovarati o novoj integraciji u ovoj ili onoj formi. Zato nije dobro rušiti mostove koji postoje, to su porodice, to su familije, ne kažem po svaku cenu ali treba biti taktičan kada govorimo o oslobođenju i ujedinjenju, mislim na Srpsku, Crnu Goru, možda Makedoniju…“, kaže Ković.