Милојевић: Милов пад предуслов опстанка Срба у Црној Гори
1 min read
Вујановић и Ђукановић
„Њихов језик је био пун лукавства, а змијски отров на уснама“.
Ансберт, fl. друга половина 12. вијека
Пише: Милош Милојевић
Људски чинови постају разумљиви у контексту. Ријечи, у мрежама значења и подразумијевања које, добрим дијелом чине културу.
Сцена из црно-бијелог филма гдје глумица унезвијереног погледа изговара „Друже, планина гори“ бесмислена је уколико је не знате (или барем не наслућујете) да је ријеч о партизанки која лозинком „хвата“ везу међу илегалцима.
У ком онда контексту, у каквом суптилном односу исказаног и подразумијеваног, постаје разумљив исказ шефа државне полиције о кључним идентитетским маркерима једног друштва? Зар није необично да директор црногорске полиције – Веселин Вељовић – пресуђује како „Црна Гора никада у свој трајању и постојању није заснивала своје историјско трајање и постојање на култу Немањића и на култу Светосавља“.
Узнемирујуће је да о једном релационом и динамичном културном садржају какво је питање идентитета – а у сваком модерном друштву и демократском – категорични суд изриче полицајац. То би, у неким другим срединама било толико тешко контекстуализовати као када би вам на улици пришао озарени човек и узвикнуо „Sus scrofa!“ – латински назив за дивљег вепра. Помислили бисте да је јадничак начисто полудио!
Но, исказ првог црногорског полицајца прихвата се у јавности као нешто смислено, иако можда и погрешно. Или барем неодмјерено. Како је то могуће?
У истој тој јавности бивши предсједник Црне Горе, Филип Вујановић, иступа са ставом како је „несумњиво да ће сада сви манастири и цркве бити државно власништво и то није измислила Црна Гора“. Иако је Венецијанска комисија устврдила како ће прекњижбе бити могуће тек после редовне судске процедуре бивши државни службеник поуздано зна.
Овакви искази су могући у јавности која је у битноме одређена двама детерминантама: једно је стална идентитетска криза на коју се наставља, такође беспрекидна, сегрегација припадника српског народа у Црној Гори.
Та сегрегација има снагу идеолошког правовјерја, својеврсног политичког зилотизма. Јер да тог зилотизма нема, од подржављења имовине Српске православне цркве – прије због тога што је српска него што је црква – очас посла би се одустало. Сам чин, како стоји и у Вујановићевој изјави, неће имати никакве практичне посљедице: свештеници, монаси и вјерници наставиће да користе црквене објекте као што су и до сада чинили. Штавише, политички тактичар – а Милу се мора признати мајсторство на овом пољу – показао би извјесну предусретљивост у нади да ће проширити могућности за склапање савезништава.
А, судећи по недавно обављеним сондажама јавног мнијења, потребе за таквим тактизирањем има. Међутим, тактичке могућности одређују дубље, стратешке детерминанте. А оне су, пак, код Мила условљене историјским током на чијем репу стоји: насилним, антидемократским и најпосле сегрегационистичким расрбљивањем Црне Горе.
Стога на сиренски зов Филипа Вујановића о евентуалном придруживању Срба Миловој власти треба остати нијем.
Његов политички крај отвориће, можда, простор за крај антисрпске политике црногорске државе.
Његов пад истовремено је нужан предуслов српског опстанка у Црној Гори и – на крају – коначног заокружења црногорског државног идентитета. После чега ће идентитетска промишљања полицијских службеника бити смјештена тамо гдје им је и мјесто – међу бесмислице.
Извор: stanjestvari.com
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
O, lažni Drobnjače, kad bi samo znao koliko si glup kad progovoriš, zauvijek bi zaćutao!
Zar ste stvarno mislili da će narod Crnogorski dozvoliti da se našim svetinjama gazduje iz inostranstva , i da nam u sveti Cetinjski manastir śedi tuđi srpski Mitropolit ?
To nema veze sa niskim personalno , ni Milom ili Markom , pao Milo ili ne mi ćemo svoje oteto vratiti .
Drobnjaci su inostranstvo za staru Crnu Goru
Ovo zlo i ne rade ljudi Brđani ili Primorci, nego baš katunjani.
… Niskim si ti, niskim! Ni sa sobom, niskim!
Lažni Crnogorče, kako smo i mi isto takva neka go*na, ali za razliku od tebe niskim, ina originalna crnogorska!
I personalno bih te zamolio da u međuvremenu, dok ne vrneš oteto, da niskim, nego sam sa sobom, nasamo niskim, obnoviš gradivo iz osnovne.
Kad jednom ovladaš s niskim, e onda ćeš i sa visokim … Obrazovanjem.
Možda ti i neće biti na potrebu ako u međuvremenu vrneš oteto.
… Vrni sebi mozak, budalo.
Mozak, za početak!
MI SMO POTONULI IAKO DNO JOŠ NIJESMO DOTAKLI I ZADNJA ŠANSA JE DA SE SABEREMO ZA SPAS POTOMSTVA.
Srbi treba da se sabiraju oko svog interesa i svojih prijatelja – a onda svi neprijatelji postaju psi od slame
Ako ostane Milo i dalje sa svojom satrapijom svi cemo nestati, bilo kako da se kazujemo i osjecamo.
A najgore ce biti ako ne dodje do odgovornosti i zasluzene kazne svih onih koji su u ovom satiranju i zlu ucestvovali.
Milo i satrapi su krivi sto je Crna dospjela do ove propasti i svi sem njih u njoj.
Опстанак једног народа никако не може зависти од идеолошког, политичког или било каквог вође другог народа. Ми никако не зависимо од Мила, али је он често зависио од нас, односно често се дешавало да ми сопствени опстанак подредимо његовом опстанку због „виших циљева“. Ми, као и сви други, зависимо искључиво од себе, од своје способности да носимо сопствени идентитет и да са њиме не тргујемо и не калкулишемо у мјери у којој је он угрожен. Ми зависимо од сопствене свијести о неопходности сопственог обједињавања око заједничког интереса и од могућности да разлучимо истину од преваре и битно од мање битног. Кад то успијемо пад Мила Ђукановића ће за нас бити ефемерна и подразумијевајућа ствар. Трагично је да српски интелектуалци нашу судбину везују за Мила и његове полицајце, као и за опстанак и одлуке псеудодржаве коју су поменути створили. Све у свему, још један замајавајући текст.
Браво!
Аферим Србине!
Pa i Milov otac i djed..su bili SRBI Crnogorci kao i svi mi.
Nato-montenegro je Okupacija Crne Gore.
Dvaput bravo!
… Inače, osnovni problem Srba kojekude je podrazumjevajuća krivica nekog tamo Tita, Miloševića, Đinđića, evo sada Alexa, Mila, ovoga, onoga …
To je jedno razoračavajuće samoponiženje, đe čovek sebe a priori amnestira od svake odgovornosti za sopstvenu sudbinu!?
Još i ova invektiva od nepoznatog mi komentatora “ bezvezni i nebitni, genijalna ona, kada se uopšte, liše Mila : NE ZAVISIMO MI OD NJIH, NEGO ONI ZAVISE OD NAS!
Ali jadni čovek je krme, ne veruje u očito … Svojim očima, taj podanički čovjek ne vjeruje! Nikome on ne vjeruje, ako u vlast ne vjeruje …
Nijednom onom računu koji mu govori : tvoja je sudbina u tvojim rukama!