“Miloš i Karađorđe su naši velikani“, Vučić: Naći način da vratimo njihove biste srpskom rodu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na ceremoniji dodele odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije da se danas obeležavaju dva najvažnija događaja u osnivanju srpske države i da su upravo ljudi ono što ih spaja, a bez čijeg žara i žrtve ništa ne bi bilo moguće.

„Danas, 40 dana posle Božića, mi slavimo Sretenje, najvažniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Za nas je Sretenje crveno slovo. Mnogo toga smo započeli, napravili, završili na Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Marićevića jaruge bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda. I borba protiv zuluma i nepravde“, istakao je Vučić u obraćanju na svečanosti u Predsedništvu Srbije.

Predsednik je rekao da se obeležavaju dva najvažnija događaja u osnivanju moderne srpske države, prvi je oslobodilačka revolucija, a drugi je organizacija i uređenje države.

„Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog, uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na onu po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki, da su morali biti ostvareni“, rekao je Vučić.

Istakao je da Srbija danas nije ništa drugo nego odsjaj one vatre koja je u njima gorela.

„Nastavak prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, ni jedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način“, naglasio je Vučić.

Vučić rekao je da Karađorđe Petrović i ustanici koji su se na Sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi nisu samo zaslužni „večni očevi ove države i ove nacije, nego i najbolji primer ogromne vere i moći“.

„Prvi srpski ustanak i Sretenjski ustav rezultati su dugotrajnih istorijskih procesa, tokom kojih je u silne nesreće, raslojavanja i raseljavanja jedan narod uspeo da preživi i da sačuva i razvije duh iz kojeg se rađa najbolji ljudski revolucionarni materijal“, rekao je Vučić.

On je dodao da je vekovima ranije Srbija bila zemlja bez ljudi i da je deo naroda otišao ka moru i Mletačkoj republici, a deo u dve velike seobe prešao dve velike reke i dopao pod vlast i zaštitu austrougarskih careva.

„Oni koji su ostali izborili su se oko onoga što im je preostalo, patrijarhalne zajednice oko svoje vere i oko predanja o nekada slavnoj Nemanjićkoj državi. U 18. veku Srbi u kom god carstvu da žive, žive na granici kao vojnici i oni koji služe vojnim potrebama. To je podrazumevalo i neku vrstu autonomije i različite povlastice, ali je to prouzrokovalo i sasvim novo povezivanje iz kojeg je nastala svest o tome da nismo tek tako nestali kao narod, nego da nas ima na raznim stranama“, naglasio je Vučić.

Predsednik je naglasio da je revolucionarne promene i slobodu izvojevao hrabri srpski seljak i da se to ne sme zaboraviti.

„I Karađorđe, čovek iz siromašne porodice, koji je sam izrastao, učio, vojevao, postao gazda i krenuo da sanja, da sanja srpsku državu za sve nas, nikada nije zaboravio odakle potiče“, istakao je predsenik.

Vučić je dodao da ustanak nije izbio preko noći, već da ga je Karađorđe pripremao godinama ranije.

„Između prvog i drugog sastanka u Orašcu, on je pešice, korak po korak, obišao bukvalno čitavu tadašnju Srbiju. Ušao u svako selo, svaku kuću, razgovarao sa svakim domaćinom, čuo njihove želje, pitao šta je potrebno. Radovan Samardžić, koji je o tome pisao, kaže kako je pre ustanaka Karađorđe znao tri osnovne potrebe kod Srba. Da se znaju moralni red i odnosi među ljudima, da se čuva nasleđeno i prima novo posle proveravanja, da se odluke ne donose svojevoljno, nego uvek dogovorno, jer i drugi imaju pameti“, istakao je Vučić.

Predsednik je dodao da je na toj matrici Karađorđe poveo borbu za slobodu i krenuo da stvara državu, prve organizacije, ustavne akte, okvire države, uređenja.

„Bez tog čoveka, bez njegovog sna, njegove vere i volje ne bi bilo ni nas danas. Baš kao što nas ne bi bilo bez još jedne velike ličnosti, nevelike rastom, koja je Karađorđev san nastavila. Miloš Obrenović poznat nam je, uglavnom kroz mane o kojima smo slušali i ne znajući mnogo o svemu. Njemu, poput Karađorđa, zamera se prekost, samodržavlje, priča se o tome kako su bili opaki i opasni, a zaboravlja se koliko je veliki deo toga što su nosili bio nametnut samim vremenom, okolnostima, istorijom koje su živeli i stvarali“, rekao je Vučić.