Milov poziv Rusima: Moskva prezrela njegove namjere, Aeroflot otkazao sve letove za Tivat

Piše: Dejan Mirović

Nacionalno koordinaciono telo je 3. avgusta 2020, odlučilo da dopusti ulazak ruskim državljanima u Crnu Goru, kao i državljanima Azerbejdžana. Odluka od 3. avgusta 2020. je u praksi imala učinak samo na dolazak ruskih turista. Turisti iz Azerberjdžana ne posećuju Crnu Goru, a veze između režima u Podgorici i državljana Azerbejdžana su uglavnom sa one strane zakona i vezuju se za pranje novca i ubistvo novinarke sa Malte Dafne Karuane Galicije. Sin ubijene novinarske direktno povezuje Mila Đukanovića sa zvaničnicima Azerbejdžana .

Da je odluka NKT bila usmerena samo ka ruskim turistima pokazuje i reagovanje ukrajinskog konzula u Podgorici Šmatova. On je 4. avgusta sa ogorčenjem izjavio da u Ukrajini ima procentualno manje zaraženih nego u Rusiji ali da i dalje ne postoje uslovi za dolazak ukrajinskih državljana u Crnu Goru, kao što postoje za ruske.

Šmatov je zaključio ironično da crnogorskim vlastima „novac ne miriše“.

Milo Đukanović je 5. avgusta 2020. primio novoimenovanog ambasadora Republike Crne Gore u Ruskoj Federaciji Milorada Šćepanovića. Iz kabineta crnogorskog predsednika je saopšteno da između Rusije i Crne Gore postoji tradicija „dugih i prijateljskih“ veza i da Podgorica radi na normalizaciji i jačanju bilateralnih odnosa.

Međutim, samo deset meseci ranije režim u Crnoj Gori je produžio sankcije Ruskoj Federaciji, koje su uvedene od strane Crne Gore još 2014. U junu 2016. Đukanović na samitu NATO kritikuje svoj narod jer ima tradicionalne i retrogradne simapatije prema Rusiji i zato je podložan propagandi iz Moskve. U oktobru 2016. je režim u Podgorici objavio da su ruski državljani i navodno pripadnici vojno-obaveštajne službe GRU (izvesni Šišmakov i Popov za koje se još uvek nije utvrđeno da li postoje), zajedno sa srpskom penzionerkom Brankom Milić, učestvovali u pokušaju državnog udara i atentata na Đukanovića.

Prema tvrdnjama crnogorske opozicije ovu nemaštovitu farsu je osmislio Đukanovićev neformalni savetnik, rusofob (i anglofil) Beba Popović. Rusofobsku tvrdnju o zaveri srpske penzionerke Branke Milić i Kremlja protiv Đukanovića je 2017. podržao i tadašnji ministar spoljnih poslova, sadašnji britanski premijer, Boris Džonson, očigledno, sledeći tradiciju Gledstona i Tenisona koji su Crnu Goru videli samo kao antirusku tvorevinu.

Godine 2017. Đukanović je u intervju za Pobjedu izjavio da je Moskva preuzela politiku Koštunice i da je očekivala od njega da se odrekne samog sebe (iako priznaje da mu Putin nikada nije tražio da ne uđe u NATO).

Crnogorski premijer Marković, optužio je 2017. na samitu NATO Rusiju da je njeno ponašanje „necivilizovano , primitivno i destruktivno“.

Godine 2019. ruski državljani Šišmakov i Popov su osuđeni na skoro 30 godina godina zatvora zbog navodnog atentata na Đukanovića. Đukanović je u februaru 2020. u intervju za britanski Rojters optužio Moskvu da u kontinuitetu koristi SPC i Zakon o slobodi vjeroispovijesti radi podrivanja nezavisnosti Crne Gore.

Prethodne činjenice pokazuju da su Đukanovićeve reči o poboljšanju rusko crnogorskih – odnosa neiskrene.

Ukidanje organičenja za ruske turiste i izjave o poboljšanju odnosa sa Moskvom su posledica činjenice da turistička sezona u Crnoj Gori propada ne samo zbog Korone, već i zbog Đukanovićeve rusofobske politike. Dvadesetak dana pred izbore Đukanović pokušava lažno da se predstavi kao neko ko nije kriv za loše odnose Moskve i Podgorice. On je, naravno, svestan činjenice da u zemlji u kojoj živi preko 2/3 pravoslavaca i koja ekonomski zavisi od ruskih turista, rusofobska politika ne može biti popularna.

Nakon šest godina histerične rusofobske kampanje koju je upravo Đukanović predvodio i koja je građanima Crne Gore donela samo ekonomske gubitke, on pokušava da obmane crnogorsku javnost izjavama o poboljšanju odnosa sa Moskvom.

Ako bi uspela ta obmana na izborima, Đukanović bi se posle njih vratio još žešćoj antiruskoj politici.

Izgleda da su to i u Moskvi razumeli jer je Aeroflot 12 avgusta otkazao sve letove za Tivat.