Milov zov na osvetu

Piše: Milisav Popović

Kada se ljudi ubijaju – to je prolivanje krvi! Kada ljudi ljudima sude, to je zbog prolivene krvi, ili – da se ne bi prolivala krv. Pa zašto Milo potpisuje peticiju protiv suđenja optuženom – tužiocu Katniću?

Zašto tjera jadne žene, da na ulici simuliraju prolivanje krvi, ako ne – da to u istinu treba očekivati? Te ženskinje (sa ili bez Moldavke S.Č.?), a sa njima i neki „mudaši“, kao Gusinjac Šeki Radončić, alakanjem na ulici za Katnića slobodu traže!

Ako za Katnića ima išta olakšavajuće, kao i za Mila, Vesnu i Veljovića, to je njihovo, svojevremeno, učešće u odbrani Otadžbine, čega su se nesrećnici – odrekli! Katnić je štrajkovao glađu, pa i žeđu…pisao pisma porodici, tužiocu – pitao ga za ČETNIKE I PARTIZANE(!), odbijao ljekare…a onda zatražio hranu, vodu, sokove…ludirao se (kao da nije iz Barjamovice, odakle je moj radni i ratni drug i prijatelj Neđo Vidakov Mrvaljević).

Zašto Milo priziva osvetnike? Ko su osvetnici i koga da svete?

Većina u Crnoj Gori, nije „rada kavzi“(krvi), ali, rad je Milo „izjelica“, pljačkaš CrneGore… Zar je Crnoj Gori malo Milovog belvederovanja, i ne tako davno, tragično prolivene krvi na Cetinju? Dok nas Katnić uvjerava (zar i tužilaštvo?), da „ni na dalekoj udaljenosti“ od Mila i njegovog režima, nijesu ubistva – Žugića, Belog, Pavla, Duška, Šćekića…“ Znakovi pored puta“, govore drugačije … A kosti ovih – „Smejaše se, Bog da prosti“. Zašto Šeki Radončić, Gusinjac, sada Sarajlija, najavljuje spomenik, na Cetinju, za živog Katnića? Zašto kučka snajka Teja, podiže spomenik živim logorašima u Morinju? Zar to nije – za osudu?! Umjesto, da Milo zahtijeva podizanje spomenika, za 10 nevino stradalih Cetinjana, u tragediji – na Cetinju!

Bolje bi mu bilo da to uradi prije nego se izprte sadržaji Kneževićeve „plave torbe“.To bi, možda, Milu bilo olakšavajuće…