Миловић: Гласање о резолуцији о Јасеновцу био би брзоплет и недржавотворан потез

„Црна Гора би требало да се води сопственим и интересима својих грађана и европског пута, а не неке друге државе и не би требало да користи одређене резолуције да би релативизовала друге“, поручио је у интервјуу за Глас Америке црногорски министар правде Андреј Миловић, коментаришући план парламентарне већине да усвоји резолуцију о Јасеновцу.

Миловић је истакао да подржава резолуцију о Сребреници о којој би Генерална скупштина Уједињених нација требало да се изјасни у четвртак, али да се црногорска влада одлучила да не буде један од њених спонзора и због односа са Србијом.

Миловић борави у посјети Сједињеним Државама гдје се, између осталих, састао са званичницима Секретаријата за правосуђе и Федералног истражног бироа (ФБИ).

Глас Америке: У Америци боравите у недјељи у којој би Генерална скупштина Уједињених нација требало да размотри приједлог резолуције о Сребреници. Црногорска влада, која је предложила два амандмана, најавила је да ће резолуцију подржати, што је изазвало оштре реакције из Србије, између осталог и оцјену предсједника Александра Вучића да је ријеч о прљавој игри. Да ли ви подржавате резолуцију о Сребреници и како коментаришете реакције из Београда?

Када је црногорска страна у питању, ми никада нисмо имали дилему по питању Сребренице. Међународни суд и међународне организације су се јасно одредили према том питању и Црна Гора као озбиљна држава која тежи уласку у Европску унију мора да прихвати све оно што је модерни свијет. С обзиром на то да су пресуде међународног суда јасне, Црна Гора нема дилему и црногорска скупштина се више пута изјаснила по питању Сребренице. Јасно је да се ради о геноциду и то за нас није ништа ново и нешто око чега можемо имати дилему. Једноставно, Црна Гора као држава која је преузела међународне обавезе, мора да се понаша у складу са тим обавезама.

А како коментаришете реакције из Србије на потезе Црне Горе?

То је све политика. Живјеће се и послије те сједнице у Уједињеним нацијама. Све је то у сврху свакодневне политике и обраћање бирачима за прошле, предстојеће и све друге изборе. Не доживљавам то нешто специјално. Региону треба мало више државника, а мало мање политичара.

Било је и позива да Црна Гора буде један од спонзора резолуције о Сребреници, што се није догодило. Да ли ви сматрате да је то требало да урађено?

Црногорска влада је одлучила да ми треба да подржимо, и ја како министар правде, да подржимо резолуцију о Сребреници на начин да то не буде коспонзорство, него само подршка. То је на неки начин и однос према Србији, ви знате да Црна Гора и Србија имају традиционално добре односе и да су они вишевјековни. Због тога се негдје Црна Гора одлучила да само подржи резолуцију, а да не буде коспонзор.

Да ли је било притисака из Србије да Црна Гора не буде коспонзор резолуције?

Ја као министар правде нисам уочио те притиске зато што је то ипак питање које се односи на Министарство вањских послова и премијера лично. Ја не могу говорити да ли је било или није јер то није уопште у мом ресору.

Парламентарна већина у Црној Гори је истовремено у скупштинску процедуру ставила приједлог резолуције о Јасеновцу. Поједини експерти оцјењују да је ријеч о политичком потезу и да се тиме, под притиском Београда, покушава релативизовати резолуција о геноциду Сребреници. Да ли ви подржавате усвајање резолуције о Јасеновцу?

То је прије свега питање за Скупштину. Ми смо одвојене гране власти. Оно што мислим да треба јесте да се Црна Гора води сопственим интересима и да не треба да се водимо туђим интересима. Предсједник Србије Александар Вучић је јуче рекао да он уопште не жели да изговори да ли је у Јасеновцу био геноцид или не јер би то нарушило односе са Хрватском наредних сто година. Видјели смо да српски политичари и државници не желе да чак то квалификују као геноцид, и мислим да ми као било посланици у црногорском парламенту или министри у влади треба да се водимо интересима државе Црне Горе и да гледамо шта је највећи интерес за нас. А највећи интерес за нас је да имамо одличне односе и са Хрватском која је наш партнер на путу за Европску унију и држава од које нам зависи улазак у ЕУ.

Хрватска је већ на најаву те резолуције упутила протестну ноту и оцијенила да ће се то негативно одразити на европски пут Црне Горе и билатералне односе са Хрватском. Да ли постоји опасност да то утиче на то да ли ће Црна Гора добити позитиван ИБАР у јуну?

Ја вјерујем да постоји, због тога кажем да Црна Гора треба да се води сопственим интересима и интересима својих грађана и своје државе и европског пута. А не да се водимо интересима неке друге државе или да прихватамо спољни утицај на нашу дневну политику и да користимо одређене резолуције да би смо правили баланс неким другим резолуцијама или релативизовали друге резолуције. Оно што вјерујем јесте да ће се и посланици и министри и влада и парламент понашати одговорно према својој држави и да ће сходно томе вући наредне потезе. Не би било добро за Црну Гору да послије свега што смо урадили по питању ИБАР-а, поготово Министарство правде, Влада Црне Горе, Министарство европских послова, да на крају све то да кажем проспемо неким брзоплетим потезом и недржаватворним потезом какав може бити гласање о резолуцији о Јасеновцу.

Значи, Ви сматрате да посланици не треба да усвоје резолуцију?

То ће посланици одредити, то не могу ја уопште као министар правде не могу да одредим, нити сугеришем, ја само могу да кажем да треба да се воде државним интересом.

Када сте поменули да Црна Гора треба да се води својим интересима и не подлеже туђим притисцима, на које сте притиске мислили, из којих земаља?

Не, него да не подлеже туђим интересима било да долазе од одређених политичких субјеката или од других држава, ми једноставно имамо наше интересе. Црна Гора је независна држава која води своју политику и сходно томе треба да се тако и понаша.

Са званичницима у САД и о споразуму о екстрадицији

Управо сте завршили разговор за званичником америчког Секретаријата за правосуђе. Да ли је било речи о конкретним видовима сарадње између два министарства?

Јесте наравно, Црна Гора и САД су двије пријатељске, партнерске државе чије партнерство траје дуже од једног вијека, тако да америчка подршка Црној Гори увијек је била значајна и она је кључна не само за међународне ствари које се тичу Црне Горе већ и европске интеграције. САД су вољне још снажније да подрже Црну Гору на том путу, разговарали смо о споразумима које САД и Црна Гора имају, о којима преговарају и будућим споразумима који треба да потпишемо.

Можете ли ми мало више детаља дати о споразумима о којима се преговара и који треба да се потпишу?

Разговарали смо о споразуму о екстрадицији о којем треба да преговарамо, такође смо разговарали о кровном споразуму о сарадњи који треба да омогући да САД помогну црногорским институцијама у области владавине права. Такође смо разговарали о подршци специјалном државном тужилаштву и специјалном полицијском одјељењу. Замолио сам америчку страну да највећу подршку коју могу да пруже – јесте да подрже специјално тужилаштво јер стварно је ипак кључно у борби против организованог криминала и корупције. Знамо да када је поглавље 23 у питању оно што нам је главни задатак и главна обавеза на европском путу и генерално да бисмо развили црногорски правосудни систем јесте управо борба против организованог криминала и корупције, као таргетираног највећег проблема нашег друштва у претходним деценијама.

Да ли је током састанка било ријечи о случају До Квона, којег потражују САД и да ли сте донијели одлуку којој ће земљи бити изручен?

Ја још не могу донијети одлуку из простог разлога што чекамо другостепену одлуку надлежног суда, то је Апелациони суд Црне Горе. Очекујемо да ових дана Апелациони суд донесе одлуку по питању жалбе која је уложена, тако да морамо сачекати да видимо која је коначна одлука.

Према посљедњем извјештају Стејт департмента, корупција је и даље велики проблем у Црној Гори, правосуђе и даље није независно, исполитизован је процес именовања судија и тужилаца. Шта су препреке бржем ријешавању тог проблема који постоји дуго у Црној Гори?

Министарство правде се бори са тим проблемима које је адресирао Стејт департмент, предложили нове измјене и допуне закона о судском савјету и судијама, закон о државном тужилаштву и закон о специјалном државном тужилаштву, и све те измјене које смо радили у сарадњи са Европском комисијом, Савјетом Европе, Венецијанском комисијом и међународним експертима допринијеће управо борби за повећање независности и непристрасности код избора и судија и тужилаца и омогућити независтан и самосталан рад црногорских правосудних институција.

Према истом извјештају, Специјално државно тужилаштво је предузело низ акција према високим званичницима. Ухапшен је и бивши специјални тужилац Миливоје Катнић који се и даље налази у притвору. Представници опозиције тврде да је ријеч о политичком реваншизму и да би Катнићу требало да буде дозвољено да се брани са слободе, посебно имајући у виду његово здравствено стање. Сам Катнић тврди да су му угрожена људска права. Како Ви то коментаришете , да ли у овом случају видите примјесе политичког реваншизма и да ли је оправдана одлука да Катнић и даље буде у притвору, имајући у виду његово здравствено стање?

О притвору господина Катнића одлучује суд, не одлучује ни тужилаштво, ни Министарство правде, нити ја као министар правде, нити специјални тужилац господин Нововић, нити предметни тужилац господин Шошкић. Они су тражили притвор за господина Катнића, суд је цијенио доказе и све што је приложено и суд је тај који је одредио да Миливоје Катнић буде у притвору. Докле ће он бити, не знам, али оно што знам јесте да апсолутно не вјерујем да се ради о било каквом политичком реваншизму. Не желим уопште да судим ко је у праву, а ко није, јер ми не припада та улога, али оно што желим и једној и другој страни јесте да дају што више доказа, да успију да докажу на суду тврдње које износе. Тужилачкој страни желим срећу у доказивању да ли је он крив, док Катнићу желим сву срећу да докаже да су те оптужбе неосноване и да је невин. Министарство правде, као дио извршне власти, и министар правде морају да се држе непристрасно.

Ја се свакодневно интересујем за здравствено стање Миливоја Катнића, свакодневно имам комуникацију са директором Управе за извршење кривичних санкција. Миливоју Катнићу је дата најбоља могућа здравствена њега, понуђен је и боравак у Клиничнком центру, он је све то одбио, чак и написмено потврдио да он то одбија. Видимо да, нажалост, се тај случај мало политизује у дневно политичке сврхе, можемо да прочитамо да му се не дозвољава здравствена заштита, одлазак у Клинички центар, то напросто није тачно. Он је вођен у Клинички центар, одбио је да остане тамо, одбија љекарске прегледе, врло тешко се уопште спроводе љекарски прегледи и контрола његовог стања, али те ствари он ради свјесно и ми не можемо ништа друго да урадимо. Суд је одредио да он буде у притвору и ми не можемо да мијењамо судску одлуку. Ми можемо само да му пружимо најбоље услове и да бринемо о њему свакодневно, а по питању његовог штрајка то је искључиво његова одлука коју је он свјесно донио.

Напредак у борби против корупције и организованог криминала између осталог је услов да Црна Гора од Европске комисије добије позитиван ИБАР, који као што знамо представља оцјене колико је испуњено привремених мјерила у кључним поглављима која се тичу владавине права. Да ли је Црна Гора урадила довољно да у јуну добије позитиван ИБАР?

Црна Гора је за вријеме 43. владе потпуно скренула са европске агенде и то је потврдио Брисел. То нису наша дневно политичка трвења између партија и нове и старе владе, већ је то констатација Брисела. 43. влада је, можемо слободно рећи, нај анти-европска влада до сада. Ми смо имали врло тежак задатак да за врло кратак период вратимо фокус на европску агенду и да вратимо Црну Гору на европски пут. Ја вјерујем да смо то успјели поготово што се тиче ИБАР-а. Негдје око 70 одсто ствари свакако зависи од Министарства правде које одлично ради свој посао. Већ смо донијели два кључна документа, радимо на измјени седам до осам најбитнијих закона у области правосуђа. То је око 10 докумената на којима тренутно радимо и који ће бити надам се спремни у првој недељи јуна да буду усвојени у црногорском парламенту. И то ће бити управо оно што од нас тражи Европска комисија, односно Европска унија да добијемо ИБАР.

Да ли ће то бити довољно брзо да добијете ИБАР?

Ја вјерујем да хоће. Динамика је јако захтјевна и јако је брз процес, али мислим да ћемо ми успјети до краја маја да завршимо све када је у питању усвајање тих аката на влади, а онда ћемо их усвојити и у парламенту.

Како би на то могло да утиче то што прошле недјеље поново није изабран предсједник Врховног суда?

Избор предсједника Врховног суда није услов за ИБАР. И то су истакли у Бриселу. Ми мијењамо закон о судском савјету и судијама и ново решење ће омогућити да се лакше изабере и предсједник Врховног суда. И усвајање тог закона у јуну мјесецу омогућиће да већ до краја јуна, почетком јула можда имамо и нови избор за предсједника Врховног суда и надамо се ускоро да ћемо имати предсједника.

Поменули сте да је претходна влада била анти-европска, а ова европска. Шта је све то урадила ова влада да би показала да је про-европска?

Урадила је све оно што од нас тражи Брисел и сваки задатак и услов који су они таргетирали у европској агенди, ми смо приступили том услову и проблему и решавамо га активно, и биће ријешено у најкраћем року. И то је нешто што истиче и Европска унија и главне земље чланице.

У фебруару сте искључени из покрета Европа сад, остали сте министар правде у Влади Црне Горе, да ли ћете остати у Влади и након најављене реконструкције?

То питање прије свега зависи од премијера. Вјерујем да, док год имам повјерење премијера Спајића да ћу бити у Влади, зато сам и остао, док год сам ту имам његово повјерење и кад то не будем имао, вјерујем да више нећу бити дио Владе. Мислим да Министарство правде ради добро свој посао, да смо испоручили све оно што је потребно за ИБАР и да настављамо да радимо у пуном капацитету сходно државним интерсима и црногорском европском интеграционом процесу. Тако да је то питање за премијера и Владу, ја свој посао радим професионално и стручно, не бавим се више политиком.

Да ли ће Ваш останак у Влади зависити од ИБАР-а?

Па вјерујем да ће зависити од ИБАР-а јер то је јако битно за нас, једноставно то је и услов за наш наставак интеграционог пута, а он је највише у рукама Министарства правде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: