Миловић: Не желим бити министар који прави прескупе компромисе само да би остао на функцији

Сарајево је у четвртак било домаћин министарске конференције посвећене преговорима о приступању држава западног Балкана Европској унији, чија је тема било преговарачко поглавље 23. – правосуђе, борба против корупције и темељна права. Један од говорника био је и министар правде Црне Горе Андреј Миловић. Црна Гора је добила позитиван одговор на Извјештај о испуњености привремених мјерила у поглављима 23 и 24 (ИБАР) само дан раније.

О искуствима своје домовине на путу ка ЕУ, односима у региону, али и подршци Црне Горе Резолуцији о Сребреници у УН-у, Миловић је говорио за “Дневни аваз”.

Честитке на усвојеном ИБАР-у. Шта то значи за Црну Гору и њен даљи путу ка ЕУ?

– Хвала на честиткама. Усвајање ИБАР-а представља кључни корак за Црну Гору у њеном процесу приступања ЕУ. То показује конкретне резултате које смо постигли за претходних осам мјесеци, током којих је Министарство правде, на чијем сам челу, продуковало девет од дванаест потребних закона, што је доказало нашу посвећеност реформама и европским вриједностима.

Сада када се Црна Гора на европском путу коначно помјерила с “мртве тачке”, када смо окончали вишегодишњи застој, очекује нас пресудна дионица на европском путу: испуњавање завршних мјерила, након чега бисмо, када то успјешно завршимо, требали постати чланица ЕУ.

Наравно, иако је добивање ИБАР-а огроман корак, ништа још није готово, и тек сада Црна Гора мора потпуно фокусирано да крене у завршетак приступне приче и превазиђе многе изазове који јој стоје на путу. За поглавља 23 и 24 дато нам је шест завршних мјерила, а која се односе на реформу правосуђа, борбу против корупције, поштовање људских права, миграције, азил и визе, те организовани криминал, и ту ћемо заиста морати да упрегнемо све капацитете како бисмо ову причу успјешно затворили и коначно постали чланица ЕУ. А то је стратешки, генерацијски задатак, и ми га једноставно као држава и друштво не смијемо пропустити.

Колико је владавина права важна за једну државу, и мимо преговарачког процеса за чланство у ЕУ?

– Владавина права је темељ сваке демократске државе. То је први и посљедњи услов да би се једна држава уопште могла звати демократском. Она осигурава да се закони примјењују једнако на све грађане и да институције раде у интересу јавности. Без владавине права нема ни стабилног друштва, ни економског просперитета. То је принцип који надилази процес преговора за чланство у ЕУ и који је неопходан за дугорочну стабилност и развој сваке државе.

С обзиром на то да Црна Гора предњачи у свом путу ка ЕУ, шта бисте поручили бх. властима и грађанима, како да вас стигнемо?

– Наша искуства показују да је кључ у досљедној примјени реформи и снажној политичкој вољи. Али то није само воља политичара, иако је та воља веома важна. Оно што је пресудно јесте воља друштва, свих његових релевантних чинилаца да се тим путем крене.

У том контексту, важно је радити на јачању независних институција, осигуравању транспарентности и одговорности на свим нивоима власти. Такође, цивилно друштво и медији играју изразито важну улогу у надзору и осигурању одговорности.

На концу, снажна регионална сарадња и размјена искустава такође ће значајно допринијети напретку. У случају Црне Горе, имате примјер Хрватске. Од момента када смо ми добили статус кандидата, Хрватска нам је у маниру истинског пријатеља заиста немјерљиво много помогла на европском путу.

Од уступања документације, преко експертске помоћи, па до залагања и лобирања за Црну Гору свугдје и на сваком мјесту у ЕУ институцијама. Од самог почетка наших преговора, Хрватска је отворено казала да ће нам бити помоћ и пријатељска рука. И то Црна Гора не смије заборавити.

Исти такав однос и помоћ на овом путу Црна Гора мора, сигуран сам, дати Босни и Херцеговини, јер наш заједнички интерес, и у погледу прошлости и у погледу будућности, јесте да будемо дио ЕУ, западне цивилизације, дио развијеног демократског свијета.

Видите ли и Вашу и нашу државу за столом с чланицама ЕУ?

– Апсолутно. БиХ у ЕУ је не само ваш интерес већ и наш, и ми вам желимо сву срећу на том путу, да што прије превазиђете све препреке и као друштво се у потпуности фокусирате на ове теме. Европска и просперитетна БиХ су од суштинског значаја и за регион и за Европу.

Зато, свака Влада Црне Горе се према вашем европском путу мора односити искрено и пријатељски, јер смо ми братски народи. Иако је пут изазован, увјерен сам да ћемо успјети остварити овај заједнички циљ. Црна Гора је на том путу одмакла даље, али наша визија је стабилан, просперитетан и интегрисан регион унутар Европске уније.

Како бисте коментарисали стање у региону и раст тензија?

– Ситуација у региону је комплексна, а таква је већ дуже вријеме, уз, нажалост, тренд погоршања односа. Поново се у региону чују неке политике које нису у сагласности с прокламованим циљевима о којима смо говорили у претходним одговорима, нити доприносе миру и стабилности региона. Пазите, ми смо врло блиски, сви ми на постјугословенском простору, ми смо спојене посуде, и зато се по свим питањима – а доста их је заједничких – мора бити веома пажљив, осјетљив и толерантан, што сада, нажалост, није случај.

Регион је много пропатио. Превише. И није чудно што је свако од наших друштава данас у демографском смислу у много горој ситуацији него што је то било прије тридесет година. Људи желе стабилност, мир, бољу атмосферу у друштву, боље шансе, праведније друштво, а то им се, нажалост, не пружа, или се пружа ријетко и у кратким интервалима. Ако овакву ситуацију желимо да преокренемо, ми једноставно морамо другачије.

Важно је да се фокусирамо на дијалог и сарадњу као једине ефикасне методе за рјешавање проблема.

Морамо радити на јачању међусобног повјерења, промовисању стварне сарадње и истинског помирења, и кроз наведено радити на стварању услова за бољи живот грађана, правну сигурност и безбједност, као и одрживи развој.

Али то морамо радити сви заједно, без изузетка, и с равноправних позиција. Драстични кораци уназад не би смјели бити опција ако желимо стабилну будућност.

Црна Гора, чини се, као да је подијељена између предсједника Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића. Ви сте чак тражили да будете смијењени. Шта се, у ствари, дешава и како је дошло до тога?

– Нажалост, то је само један – и никако најважнији – аспект политичких подјела у Црној Гори. Тренутна политичка ситуација код нас је резултат дубоких политичких несугласица, различитих схватања, као и прошлости, садашњости, али и будућности Црне Горе, иако номинално не постоји политичка снага која је против интеграције у ЕУ, дакле европске будућности Црне Горе.

Различита виђења су присутна, али нису препрека која се не може превазићи. Међутим, да би се то успјело, грађанима се јасно мора рећи о чему се ради, и то без страха да ће се изгубити политичка позиција, власт, фотеља или било шта у том смислу.

Одговорност политичара мора бити интерес друштва, државе, а не пуки скуп личних привилегија. Ствари морамо називати правим именом, а у садашњој ситуацији то значи да је Црна Гора изложена негативним утицајима са стране, који не долазе из ЕУ и НАТО система безбједности, штавише, који су противник том систему, и који Црној Гори не желе добро, који је не виде као независну државу, суверену у својим одлукама.

Мој захтјев за смјеном је израз незадовољства начином на који се води политика у земљи и недостатком конструктивног приступа рјешавању проблема у Влади. Мислим да је превише политикантског калкулисања, а премало државништва које је кадро да се на прави начин бори с проблемима, а у интересу државе Црне Горе и њених грађана. Које се не усуђује да води, већ због опстанка на власти је спремно да слиједи и да прави компромисе тамо гдје се они не би смјели правити.

Пресудно је важно да се фокусирамо на интересе грађана и радимо на изградњи стабилне и просперитетне државе Црне Горе. А ово сада није тај пут. Ово сада нити је у интересу државе, нити је у интересу грађана. А ја не желим бити министар који прави прескупе компромисе само да би остао на функцији.

Посљедња у низу поларизујућих политичких ситуација је и најављено гласање у Скупштини Црне Горе о резолуцији о геноциду у Јасеновцу. Како то коментаришете?

– Јасеновац, као симбол страдања и траума из Другог свјетског рата, представља болну тему за све народе бивше Југославије. И за Србе, и за Хрвате, и за Јевреје, Роме и све остале. Оно што је најважније јесте да се Република Хрватска правилно односи према том питању, а то значи осуда политике тадашње НДХ и цијелог тог насљеђа. То је кључно.

Други, али не мање битан аспект: Хрватска је изразито важан савезник Црне Горе и кључан партнер на њеном путу ка Европској унији. То је земља која је искрени пријатељ Црне Горе, земља која нам је до сада заиста много помогла на европском путу, о чему смо раније говорили. Усвајање резолуције о геноциду у Јасеновцу у Скупштини Црне Горе може нарушити добре билатералне односе и изазвати дипломатске тензије. Да ли је то интерес Црне Горе? Ја сам сигуран да није.

Због свега наведеног, моје мишљење јесте да ова резолуција не би требало да се разматра у Скупштини Црне Горе, из разлога што Скупштина Црне Горе није адекватан форум за доношење одлука о тако осјетљивим и комплексним историјским питањима. Овакве теме би требало да буду предмети регионалних и међународних форума који се баве питањима историјске правде и помирења.

Уколико то ипак буде случај (овај разговор је вођен 27. јуна, прије сједнице Скупштине Црне Горе, оп.а.), то ће бити искључиво на штету Црне Горе, а без икакве користи за регион, породице жртава, помирење и добросусједске односе. Дакле, бит ће то примјер штетног компромиса чији је карактер искључиво политикантски, утемељен на баналним дневнополитичким интересима.

Црна Гора је у Генералној скупштини УН-а гласала за Резолуцију о Сребреници, иако је било опречних ставова по том питању.

– Црна Гора се по питању веома болне теме геноцида у Сребреници јасно одредила 2009. и 2021. године усвајајући скупштинске резолуције, а то су прије тога урадили и Међународни суд правде и Међународни кривични суд за бившу Југославију. Због тога се нити једног тренутка није постављало питање да ли ће Црна Гора подржати Резолуцију у УН-у.

Међутим, због додатног разјашњења и у циљу подизања међусобног повјерења, Влада је одлучила да амандмански дјелује у циљу да се и у тексту Резолуције јасно каже да ниједан народ није и не може бити назван геноцидним. Геноцидни народи не постоје, постоје конкретни злочинци који имају име и презиме и који носе веома конкретну одговорност за почињена злодјела.

Међутим, и та тема је по ко зна који пут злоупотријебљена у дневнополитичке сврхе. А то није ни добар ни мудар, а ни искрен пут. Нама на Балкану, на постјугословенском простору, треба много више мудрих, добронамјерних и помиритељских политика. Треба нам много више разумијевања, толеранције и међусобног повјерења. Треба нам да живимо једни с другима, а не једни поред других, или како је неријетко било – једни упркос другима.

Извор: Дневни аваз

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: