Министарство финансија: Несувајање буџета угрозило би ликвидност државе, благовремено сервисирање обавеза…

Неусвајање буџета за 2025. годину угрозило би ликвидност државе, благовремено сервисирање обавеза и успорило динамику развојног и европског пута, саоштено је из Министарства финансија.

„Министарсво финансија крајње критички оцјењује спрјечавање усвајања најважнијег годишњег документа за који је одговорно – Предлога закона о буџету Црне Горе за 2025. годину, у складу са прописаним роком, нарочито што су све обавезе које се тичу Владе и МФ-а, као носиоца овог процеса, извршене у складу са прописаном обавезом, потребама свих потрошачких јединица, несметаним функционисањем државе и унапрјеђењем стандарда грађана“, пише у саопштењу.

У случају неусвајања буџета за 2025. годину до 31. децембра, подсјећају, држава улази у привремено финансирање, сходно Закону о буџету и фискалној одговорности.

„Сходно томе финансирање потрошачких једница спроводи се до 1/12 стварних издатака у претходној години, односно мјесечна потрошња може бити највише до нивоа просјечне мјесечне потрошње у претходној години, што свакако значајно отежава реализацију планираних политика и јавних услуга. Финансирање мандаторних издатака, који се усклађују економским кретањима у складу са Законом било би изазовно, с обзиром да ови издаци имају тренд раста те да би већ јануарски обрачун у 2025. години био већи од просјека у претходној години. Тако би нпр издаци за пензије, социјална давања и зараде, морали би бити увећани кроз привремено финансирање, а што би морало да се одрази на смањење свих осталих издатака“, пише у саопштењу.

Додају да је изузетно важно што би овакав сценарио утицао негативно на редовно сервисирање јавног дуга из претходног периода, које је неопходно да се одвија правовремено и које се реализује у складу са јасно дефинисаном динамиком отплате дуга.

„То је нарочито важно нагласити у контексту већих потреба за отплатом дуга у 2025. години, у односу на 2024. годину. Узимајући у обзир наведене и друге обавезне издатке, односно специфичност 2025. године, било би изузетно изазовно створити претпоставке за редовно финансирање свих обавеза државе у условима да буџет не буде правовремено усвојен“.

Из Министарства финансија наводе да би кључни изазов представљало обезбјеђивање ликвидности државе, имајући у виду да се кроз усвајање буџета и Одлуке о задуживању стварају претпоставке за обезбјеђивање извора финансирања за отплату дијела дуга и финансирање инфраструктурних пријеката. У условима да буџет не буде усвојен, кроз привремено финансирање, средства за отплату дуга би било потребно обезбиједити из депозита државе који нису довољни да покрију све обавезе у сљедећој години, односно довољни су за измиривање обавеза само у првом кварталу, имајући у виду динамику отплате дуга“.

Из Министарства финансија наводе и да би неусвајање буџета имало својеврсне импликације на развојне процесе државе.

„Будући да би инфраструктурни пројекти били малтене заустављени, посебно у дијелу аранжмана у оквиру Плана раста за Западни Балкан, чија имплементација би била доведене у питање, имајући у виду рокове за ратификацију споразума који морају да прате и потписивање Уговора о финансирању, за који је потребно да претпоставке буду дефинисане Законом о буџету“.

Сљедећа година је, истичу из Министарства финансија, довољно изазовна и без институционалних блокада.

„Стога би неусвајање буџета и привремено финансирање у значајној мјери отежало функционисање државе и довело у питање уредно финансирање свих обавеза. Министарство финансија већ је отпочело припреме за доношење рјешења о привременом финансирању, али још једном апелујемо на све посланике и доносиоце одлука, да са подразумијеваном одговорношћу, приступе правовременом окончању процеса који је заједничка обавеза свих нас, а у циљу доношења државног буџета који је власништво сваког грађанина Црне Горе. Очекујемо да престане институционална опструкција како би све институције ове државе могле своје обавезе да извршавају професионално и одговорно, у складу са законским обавезама. Заједнички циљ и дужност свих носиоца јавних функција требало би да буду активности усмјерене на јачање економског стандарда грађана и убрзање европске интеграције државе“, закључује се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: