Ministarstvo finansija Srbije dočekuje MMF lepim vestima

Možda i bez privrednog pada ove godine. – Za šest meseci bruto domaći proizvod manji za 0,6 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Kada u ponedeljak počnu onlajn razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), u okviru aktuelnog aranžmana popularno nazvanog „čuvarkuća”, koji se okončava u januaru 2021. godine, Ministarstvo finansija ih čeka sa lepom vešću da možda privrednog pada u Srbiji neće ni biti ili da će iznositi jedan odsto. Videćemo na kraju ovih onlajn razgovora koji će potrajati dve sedmice kakav će biti stav MMF-a o tome. Podsećanja radi, njihova predviđanja bila su da će Srbija imati privredni pad od tri odsto BDP-a, koji je izrečen u proleće, a koji oni nisu kasnije menjali.

Kada je krajem aprila rađen rebalans budžeta, Ministarstvo finansija je nove parametre u državnoj kasi napravilo s predviđanjima o padu od 1,8 odsto. Narodna banka u avgustu je saopštila da je moguće da privredni pad do kraja godine bude 1,5 odsto BDP-a, pa i niže od toga.

Ministar finansija Siniša Mali pre nekoliko dana obavestio je Fiskalni savet da su rezultati u 2020. godini, prema trenutnim podacima, bolji od planiranih, te da se očekuje da Srbija ovu godinu završi sa privrednim rastom koji će biti između minus jedan i nula odsto. Sličan je zaključak i sednice Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a kojom je pre predsedavala premijerka Ana Brnabić.

Posle rasta u prvom kvartalu od pet odsto, usledio je pad BDP-a od 6,4 odsto u drugom kvartalu, tako da je rezultat za šest meseci minus 0,6 odsto. Situacija se popravila, pa je u prvih osam meseci pad u industrijskoj proizvodnji bio svega 0,7 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, pokazuje zvanična statistika.

Pokazatelji i u svetu i kod nas ukazuju da privredni oporavak ide nešto brže od očekivanja, a ekonomisti su više puta ukazali da manji privredni pad u našem slučaju nije samo posledica inače dobro primenjenih državnih mera već strukture domaće ekonomije. Privreda Srbije se u većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda za kojima tražnja u krizi nije značajno pala, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, kućna hemija.

Na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a analizirani su najvažniji ekonomski rezultati, kao i napredak na najznačajnijim projektima za srpsku ekonomiju i zbog dobrih rezultata Ministarstvo finansija i Narodna banka revidirali su svoje procene rasta BDP-a za celu godinu na minus jedan odsto.

– Cilj je da Srbija bude među vodećim zemljama i ekonomijama u Evropi po privrednom rastu u 2020. godini, a na dobrom putu smo putu – istakla je premijerka Brnabić.

Premijerka je dodala da će vesti da smo u prethodna tri kvartala ove godine postigli uspeh imati značajne pozitivne efekte na našu privredu i ekonomiju.

U avgustu su rezultati bili bolji od očekivanih uprkos pandemiji izazvanoj virusom korona, saopšteno je iz vlade. Takođe, Srbija je zabeležila značajan rast industrije od 4,2 odsto, dok su i rezultati u poljoprivrednom sektoru bolji od očekivanih, što znači da će ova godina verovatno biti rekordna u poljoprivrednoj proizvodnji.

Tržište rada nastavilo je stabilan rast, tako da je broj zaposlenih u avgustu bio veći za 1,8 odsto u odnosu na avgust prošle godine. Iako je bio očekivan pad broja stranih turista koji su posetili Srbiju, zabeležen je rast u sektoru turizma kod broja domaćih turista, sa više od 25 odsto. Vlada nastavlja da realizuje sve projekte koji, uprkos pandemiji, nisu prekidani.

S obzirom na pozitivan trend i brz oporavak privrede, cilj je da Srbija, uz efikasan nastavak planiranih projekata, nema pad BDP-a u ovoj godini, što bi bio istorijski rezultat i verovatno najbolji ekonomski rezultat u Evropi, navedeno je u saopštenju.

Da li će i MMF deliti ovaj optimizam, videćemo, međutim Evropska banaka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je svoju raniju prognozu da će Srbija imati najmanji pad BDP-a u regionu od 3,5 odsto ove godine.

– Srbija je definitivno imala značajno manji pad BDP-a u prvoj polovini godine nego ostale zemlje zapadnog Balkana i centralne i istočne Evrope – rekao je za Tanjug glavni ekonomista EBRD-a za region Peter Tabak.

Tabak takođe ne isključuje mogućnost da Srbija bude među vodećim zemljama u Evropi po privrednom rastu u 2020. On, međutim, ukazuje da se to ne može u ovom trenutku sa sigurnošću znati zbog nepredvidivih okolnosti vezanih za kovid.

– Ne isključujemo tu mogućnost, ali će to zavisti od više faktora vezanih za epidemiju kovida 19, koje trenutno ne možemo u potpunosti da predvidimo. Ipak, za sledeću godinu smo revidirali prognozu na tri odsto (u odnosu na ranijih šest odsto) rasta BDP-a Srbije – naveo je Tabak, dodajući da su to uradili zbog vraćanja epidemije kovida 19 u mnogim zemljama koje su važni izvozni partneri Srbije.

Izvor: politika.rs