Мираш најављује нова разбојништва његове НВО: Отећемо све храмове СПЦ
1 min read
Мираш Дедеић
Челник НВО „ЦПЦ“ Мираш Дедеић запријетио је да ће та његова организација регистрована у цетињској полицији отети све цркве „окупаторске СПЦ“ у Црној Гори.
Он је то најавио у сусрет сјутрашњем изрицању пресуде по тужби Митроплије црногорско-приморске против њега и самозваних свештеника НВО „ЦПЦ“ Јована Томовића и Драгана Павловића.
МЦП тужи представнике НВО „ЦПЦ“ због тога што су 25. августа 2011. провалили у Цркву Светог архангела Михаила у Рогамима , обијајући браву на том храму који је власништво Митрополије.
Дедеић је провладином порталу „Аналитика“ рекао да је то суђење само формалност и да би свака пресуда у корист „окупаторске СПЦ“ била, према његовим ријечима, морлни злочин јер ЦПЦ не може да обија „своје“ цркве.
„Свака пресуда која би била ријешена у интересу окупаторксе СПЦ, односно њене филијале у Црној Гори, била би морални злочин и за цркву и за државу Црну Гору. Не можемо ми да обијамо наше цркве и манастире, то су глупости. Ми ћемо у њих да уђемо слободно. Ућићемо у све цркве почевши од Цетињског манастира, Влашке цркве, цркве у Ваицама па све редом. Да ли ће то бити за два дана или касније мање је битно. То је процес који је у току и некад ће морати да буде завршен“, рекао је Дедеић, најављујући тиме нова обијања и окупацију имовине Српске православне цркве.
Он је истакао и „да је познато не само њему већ и онима који воде ову државу да је СПЦ окупаторска црква у Црној Гори“.
„Замислите да они бране цркве и манастире од Црногораца који су подизали, градили и чували Црну Гору и њену историју. Они ће морати једнога дана све да врате јер је то имовина ЦПЦ и државе Црне Горе. Мислим да ће то у најкраћем року бити поново у нашим рукама. СПЦ може да функционише али не може да држи земљиште и имовину у свом власништву“, порука је истакнутог функционера НВО „ЦПЦ“ Мираша Дедеића.
Сјутра пресуда Дедеићу због обијања цркве
Основни суд у Подгорици требало би сјутра да донесе пресуду представницима НВО Црногорска православна црква Мирашу Дедеићу, Драгану Павловићу и Јовану Томовићу, који су оптужени за насилни улазак у цркву у Горњим Рогамима.
У питању је тужба Митрополије црногорско-приморске против Дедеића, Томовића и Павловића, због тога што су 25. августа 2011. насилно ушли у цркву Светог архангела Михаила у Горњим Рогамима, тако што су обили браву на цркви која је власништво Митрополије црногорско приморске.
У поновљеном поступку пред Основним судом у Подгорици тужилац, свједоци и одбрана остали су при претходним исказима.
Виши суд у Подгорици раније је укинуо пресуду којом су припадници НВО ЦПЦ у подгоричком Основном суду ослобођени оптужби да су прије три године насилно ушли у цркву Светог Архангела Михаила.
Из Вишег суда саопштили су да оптужница Митрополије црногорско-приморске садржи елементе потребне за покретање кривичног поступка, док је судија Ненад Вујановић у првостепеној пресуди навео да дјела која су им стављена на терет нијесу кривична.
Ненад Вујановић суди и у поновљеном поступку.
Из Митрополије су саопштили да се надају да ће Основни суд сада заштити имовину цркве од незаконитих упада неовлашћених лица.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slobodno mozes sta hoces da radis posto smo mi kao narod nikakvi .Da imamo prst obraza ne bi dozvolili ovoj bagri da ovoliko vladaju pa zato i ova protuva od mirasa moze da radi sta hoce.
Ovaj patuljak je neumoran, mada se ne pita sa svojom glavom
Ту разлике баш никакве није
јер се битка против српства бије,
а нама је проклета европа
наметнула Мила и распопа.
Нама од њих свака мука дође,
и педери прошеташе о’ђе.
Отимају наш језик и вјеру
док с душманом сједе за вечеру,
и Његошев преводе вијенац
учењаци мозга к’о пијевац.
Само гусле у овој несрећи
потомцима часним могу рећи
да у главе дубоко усаде
шта нељуди желе да ураде.
Razlika je sledeca Miku$an koristi KOREGA kremu a Miras zube drzi u casi.
A slicnost i jedan i drugi imaju problema sa prostatom.
И Милаш и Мираш су ат е исти.
Kako se u Milaš i Miraš igraju žmurke?
– 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008,2009,2010,2011,2012,2013,2014 … ko se nije obogatio magarac bio!
miraš i milaš vole pare , doći će im glave sigurno
Расписујем наградно питање: Која је разлика између Мираша и Милаша ?
Најдуховитији одговор биће награђен парчетом тисовине.
Мој одговор:“Никаква, оба су бивши срби“. .
Iz biografije Miraša Dedejića
„Rukopoložen je za mirskog pravoslavnog sveštenika Srpske pravoslavne crkve 1988. godine u Beču, u Crkvi Svete Trojice, od strane mitropolita Austrije i egzarha Italije i Mađarske Hrizostoma, uz pratnju episkopa austrijskog Mihaila Hristopulisa, grčkog arhimandrita Svete Gore, arhimandrita ruskog i bugarskog. Bio je pravoslavni paroh Carigradske patrijaršije u Rimu gdje je kasnije i proizveden u arhimandrita.
Zbog teških zloupotreba svešteničkog čina i mnogobrojnih kanonskih prestupa[тражи се извор од 10. 2010.] raščinjen je odlukom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.
U Crkvi Svete Paraskeve u Sofiji, 1998. godine, hirotonisan je za episkopa od strane nepriznatog patrijarha bugarskog Pimena i sedam mitropolita i episkopa nepriznatog Alternativnog sinoda Bugarske pravoslavne crkve.
Na Cetinju, 31. oktobra 1998. godine, Mihailo je intronizovan za mitropolita kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve“.
„hirotonisao“ ga je slicni ulicar koji je sam sebi dao titulu. Kad nekom dukljaninu bude doslo da umire od izlecive bolesti, nek se prijavi kod samozvanog doktora bez diplome, jer takva im je pamet i logika. dukljani su dusevno i mentalno vec mrtvi.
I. Крштавање Срба
1. Хришћанство је дошло на Балкан још у апостолско доба. Ту је дуго и брижљиво неговано из три жаришта, из Солуна, Салоне и Сирмиума. Сеоба народа учинила је на Балкану пустош, али хришћанску културу ипак није уништила без трага. Када су се наши пређи населили на Балкан, било је ту још цркава, манастира и епископија. Остало је и нешто старог хришћанског становништва. Доста га је било у Приморју где се већ крајем седмога века дигла чувена архиепископија сплитска на месту разорене салонитанске (602. г.). Наши стари су, дакле, имали прилике да се одмах по сеоби упознају са хришћанством, па и да га примају. Уз тако случајно упознавање са хришћанством, свакако им је оно одмах по сеоби и проповедано. Византија је увек помагала ширење своје вере међу дошљацима који су ушли у њене границе.
2. Србима насељеним на Балкан проповедали су за први мах хришћанску веру мисионари које им је слао Рим. Јамачно су били упућивани из западних приморских градова или из Солуна, где је седео викар римскога епископа. Мисли се даје то било у VII. веку за време византијског цара Ираклија.
Ма да су наши стари били насељени у византијским областима те су од Византије политички зависили, упућивала им је проповеднике црквена власт из Рима. Разлог је у томе што је у доба нашег насељавања граница римске црквене власти ишла на Балкану од Солуна преко данашњег Ђустендила и Софије према Видину на Дунаву. Ми смо се, дакле, настанили, у главном, на римском црквеном подручју. За саму веру је било споредно одакле нам долазе проповедници јер хришћанска Црква тада још није била подељена.
Успех те проповеди био је слаб. После тако великог догађаја као што је била сеоба народ се није дуго стишао и сталожио, те није било погодаба за мењање вере. Можда се наш народ и зато одлучно држао вере својих старих, што је нову веру помагала државна власт из Византије. Наши стари су слутили да би примајући веру од Византије још више потпали под њену власт. Они су у проповедницима хришћанства гледали претставнике те власти, те су их протерали одмах чим су почетком IX. в. дигли под Властимиром устанак против Византије у области Таре, Пиве, Лима и Ибра.
3. По други пут су дошли Србима проповедници из Византије. То је било око 880. г, када се Властимиров наследник Мутимир покорио византијском цару Василију I. Македонцу, а са њиме и српски крајеви у Приморју. Тада је маса нашега народа примила хришћанство, па и Неретљани који су му се највише опирали. Крштени Срби су дошли већ од 732. г. под византијску црквену власт.
Свим Србима, па и приморскима, донето је хришћанство у овај мах са истока стога, што су се границе између источне и западне Цркве у току времена помериле. Када је византијски цар Лав Исавријанац у VIII. в. повео борбу против поштовања икона сукобио се он и са римским папом. Да би папу због упорности казнио излучио је цар 732. г. испод његове власти оне крајеве Балкана који су дотле били у склопу западне Цркве и подложио их је цариградском патријарху. Папи је оставио Истру и Далмацију са сплитском архиепископијом. Тада је цела западна пола балканског полуострва, тзв. Источни Илирик, потпала под цариградску Цркву. То су били крајеви где су се Срби настанили. Тиме је огромна већина наших предака за сва потоња времена дошла под утицај источне Цркве и у вери и у култури уопће. Мањи њихов део, настањен на земљишту сплитске архиепископије, остао је под верским и културним утицајем западне Цркве и Запада уопће.
0вим нашим несретницима је Ђидо створио нацију а Мираш их „крштава“ 2000 година посе Христа.
Црни насљедњик Је***узија првог пријети маглом. Сва му паства може у већи комби стати.
Митрополит Иларион: „Ви знате из личног искуства шта је лаж и обмана. Ралика између заблуде и истине је иста као и разлика између Бога и ђавола, између таме и свјетлости. Данас је међу нама много лажних учитеља, лажних пророка, лажних христоса, који нам продају своја учења као истине, обмањују људе и лишавају их царства Божијег и спасења душе“.
Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека! Тако је Његош са два стиха описао отпаднике и противнике наше вјере православне. Његош, чији су преци Срби из Херцеговине. Али један је Његош! Па зар данас да се разумамо неким отпадницима вјере наше и полтрончићима, којима је само циљ да зараде новац, блатећи нашу цркву и нападајући је са свих страна. То су атеисти, изникли из комунистичког система, којима није до прошлости и светиња, него до пуног корита, у коме ће се на крају утопити кад се прелочу. Петровићи су створили Црну Гору (стуб српства), а исти Црногорци (носиоци ове несрећне идеологије), да се одуже Његошу, развалили су му гроб. Шта даље рећи……
Нека сва анатема од распопа буде на мене! Зна се чије су цркве и ко је вјековни чувар наше православне вјере на овим просторима и наследник светог Петра Цетињскога. А господин Миљанић треба прво да схвати да су његови Бањани припадали старој Херцеговини и да својим поступком навлачи анатему светог Василија Острошког и наше свете цркве. Нека Господ суди и њему и распопу!
Да неби остало простора за никакву недоумицу, треба да кажем да се придружујем Жарку Бојићу. Дакле, и ја као и Жарко кажем: нека сва анатема од распопа буде на мене. Радован Миљанић каже да нам пријети анатема ако не будемо признавали распопову секту за цркву. Радоване Миљанићу, ја Александар Павловић знам да је обична секта најпримитивније врсте оно што ти називаш “ једином легалном црквом у Црној Гори“. Својом причом о анатеми ме само засмијаваш.
Miras i Miljanic misle da je Crna Gora njihov hipodrom. Miras i Miljanic su ustvari dva alkoholicara i dva geja najveca. Nego, kako ih izradi Zika Smederevac, covjece..
Колеге,
Мислим да је некоректно да пустате овакве коментаре попут овога који помињеВујичића и митрополита Михаила. Та измишљена прича Вујичићева је одавно позната, још из времена када се са Амфилохијем возио Скадарским језером, а онда се опет вратио ЦПЦ. Сад кад се потукао са Пеђом Деспотовићем који га је створио, и кад је изгубио компас јер није могао да покупио цио кајмак, онда опет сарађује и са вама, јер нема више пријатеља.
Ne moze svaka fukara sa ulice sam sebi dati titulu Mitropolita! Idiote, nauci se reda!
Zar se ne plasite anateme koju presveti vladika Mihailo moze da baci na vas zbog ovakvog antihriscanskog ponasanja i omalovazavanja jedine legalne Crkve u Crnoj Gori? Vi koji ovakvo čerečenje Mitropolita Mihaila režirate i podržavate treba da se dobro zapitate kako ćete pred Svetog Petra Cetinjskog. Ja vam želim da se prosvijetite i prosvijetlite.
Тачно је то да Мираш жели да будемо проклети. Међутим да би неко након нечијег проклињања био проклет потребно је да Бог слуша оног који проклиње. Ако си ти лаковјеран тако да вјерујеш у то да Бог слуша такве будале као што је Мираш, онда је то твој проблем. Свети Петар цетињски је прогонио из Црне Горе такве самозванце и преваранте као што је Мираш тако да се за излазак пред Светог Петра Цетињског спрема угледањем на њега, а не дјеловањем насупрот њему. Одричем се просвјете и просвјетлења Радована Миљанића. Нађи Радоване неки бордел па тамо питај треба ли им твоје освјетљење-просвјетљење.
Dodji sektašu da se napaseš malo trave, ti i nisi za drugo.
Miras je prijatelj izvjesnog Slobodana Vujicica iz Pristine od koga je trazio da mu podvodi Siptarke na Cetinje, gdje mu Milo pravi objekat u koji ulaze 80.000 eura.
нешто је порани,Бијела недеља је далеко
Ovaj je odavno zreo za Dobrotu. Mada teško da bi mu i tamo mogli pomoći.